Александар Раковић: СПЦ би поводом КиМ могла да упути предлоге Влади Србије

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, који започиње своје редовно заседање данас у Храму Светих апостола у Пећкој Патријаршији, свакако неће бити уобичајен, с обзиром на полемику у црквеним круговима и јавности везано за доношење новог Устава СПЦ

Други дан заседања Сабора СПЦ (Извор: СПЦ)

Према речима историчара Александра Раковића, овај Сабор ипак неће бити историјски, јер на њему неће бити донет нови Устав цркве.

„Можда ће се у начелу разговарати и дискутовати о тој теми, али не постоји простор да тај радни текст Устава буде усвојен сада, јер једноставно има превише мањкавости. Већ су почели да стижу и писмени приговори епископа на радну верзију предлога устава СПЦ који, на крају крајева, и јесте био скројен на брзину, у последња два месеца, иако за тим није било потребе. Мислим да је било важније да се разговара о косовскометохијском проблему него да кључно питање постане питање устава СПЦ. Међутим, самим тим што ће Устав бити на дневном реду, сигурно је да ће то бити и кључна тема овог Сабора“, објашњава Раковић.

Једна од примедби на ову верзију предлога Устава СПЦ, додаје Раковић, јесте преименовање титуле српског патријарха у „патријарх српских и поморских земаља“.

„Титула патријарха српског је већ утврђена и прихваћена и нема потребе мењати је титулом из средњег века која данас не значи баш ништа. Она чак може да има врло опасно значење јер би се Црна Гора могла тумачити као поморска, а не српска земља, иако она у историјском смислу припада искључиво српским земљама. Постоје још неке примедбе, као на пример оне везане за преамбулу устава СПЦ, а биће интересантно и питање издизања епископија у ранг митрополија. По мом мишљењу, не би требало толико епархија колико је предложено подићи у ранг митрополија. Требало би да то буде мањи број њих, посебно оних које су у административним седиштима српског народа, како што су на пример Нови Сад, Бањалука, Сремски Карловци, можда Жичка епархија и рецимо Нишка, али мој утисак је да свакако не би требало превише ширити број митрополија“, каже Раковић за Спутњик.

Када је реч о избору патријарха СПЦ, Раковић верује да ће већина епископа моћи да подржи идеју да епископ који би добио две трећине гласова буде изабран „прегласавањем“.

„Међутим, видећемо да ли ће бити споран онај осми круг гласања где се тражи натполовична већина, као и да ли ће се уместо тог осмог круга, уколико нико не буде имао две трећине гласова у првих седам кругова, ипак приступити апостолском жребу, како је то било до сада и како су бирана последња два патријарха СПЦ“, напомиње наш саговорник.

Има још неких важних питања, додаје Раковић, попут оног да ли свештеници могу да критикују одлуке врха Цркве.

„Мој утисак је да мора да постоји простор да свештеници могу да доведу у питање чак и одлуке врха СПЦ, али на начин који би био академски и стручан, односно изражен у службеним гласилима или у научно-стручним часописима. Дакле, то мора бити урађено на врло компетентан начин и тако да се тиме не узбуркава јавност, већ да се побољшавају решења у оквиру СПЦ. Оно што нашем свештенству и верном народу свакако не треба је да учествује у било каквом блаћењу врха цркве у таблоидним новинама, јер је то непримерено и недостојанствено. У духу српства и Српске православне цркве није да се на тај начин ружно говори о епископима, њиховим одлукама или одлукама цркве, како смо видели претходних неколико дана“, примећује Раковић.

Косовскометохијски проблем такође ће бити једна од кључних тема Сабора, додаје наш саговорник, а СПЦ би тим поводом могла да упути и неке конкретне предлоге влади Србије.

„Уколико буде заузет такав став, а ја се надам да хоће, он би требало да гласи да не долази у обзир признавање сецесије албанских сепаратиста на Косову и Метохији, не долази у обзир подела КиМ и ни по којем моделу не долази у обзир било каква столица у Уједињеним нацијама за албанске сепаратисте. Наравно да би Српска православна црква у најбољој намери могла да утиче на одлуку наших државних органа и председника да буду још чвршћи на српском питању на Косову и Метохији“, каже Раковић.

Радни део заседања Сабора СПЦ почеће у Пећкој патријаршији у понедељак 30. априла, а наставиће се 1. маја у Патријаршијском двору у Београду.

Сандра Черин

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 29. 4. 2018)

Advertisements

3 thoughts on “Александар Раковић: СПЦ би поводом КиМ могла да упути предлоге Влади Србије”

  1. Опет, опет и опет: нигде се не помиње народ као део
    ЈЕДНЕ СВЕТЕ АПОСТОЛСКЕ И САБОРНЕ ЦРКВЕ, већ
    само део КЛИРА – ЕПИСКОПИ?!
    Народ и свештенство су истиснути из одлуичивања о
    својој СРБСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, премда тако
    не беше ПРЕ ДОЛСКА ДРУГОВА КОМУНИСТА, тамо негде
    196 и неке, када су одлуком КОМУНИСТА народ и
    свештенство избачени из одлучивања.
    Раније су били ЦРКВРЕНО-НАРОДНИ САБОРИ, на којима се
    одлучивало једномислијем и једносагласјем КЛИРА и
    НАРОДА.
    КОМУНИСТА ВИШЕ НЕМА, па зашто се на АС СПЦ-е не
    укине та комнистичка одлука???

    Коме смета НАРОД – “ЈЕДНА СТОКА ГРДНА!“???
    Друговима “ЕПИСКОПИМА“, јер не могу да вршљају
    како им се и када хоће.
    Сви би да буду “мале папе“ – апсолутисти?!
    Познато је које је критеријуме за избор Епископа прописао
    Апостол Павле: “да је ЈЕДНЕ ЖЕНЕ МУЖ /када су епископи
    били брачници/, да није БОЈАЦ, ПИЈАНИЦА, да су му ДЕЦА
    ПОСЛУШНА, да НЕМА МНОГО КОЊА /данас: аутомобила/,
    да је ТЕЛЕСНО И ДУШЕВНО ЗДРАВ…“
    Коме је то говорио Апостол Павле?
    Локалној заједници – народу – који је ОДЛУЧИВАО, јавно,
    о избору будућег Епископа, а према горе цитгираним
    критеријумима.
    Како то да ова комунистичака одлука није предмет разма-
    трања садашњег АС СПЦ-е, а није ни предвиђена “радном
    везијом новог Устава СПЦ-е???

    А што се тиче Косова и Метохије, само да подсетимо
    шта је својевремено говорио и поручио, на Правди Бога,
    свргнути Епископ Артемије, по оној народној: “ДВА ЛОША
    УБИШЕ МИЛОША“:

    “СРБИ НА ОКУП“:
    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ
    на коју је политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба
    са Косова и Метохијетреба да буде да власт у Србији може да
    чини шта год хоће, али Срби са Косова и Метохије на то не
    смеју да пристану и тако као недужни народприхвате на своја
    плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
    Епископ Артемије“

    Интересантно је поменути и избор датума за почетак
    РАДА / РАДНОГ ДЕЛА САБОРА/ – 1. МАЈ“ПРАЗНИК РАДА“ ?!

    У том смислу, свим глобалистима, екуменистма, комунистима
    и њиховим следбеницима, /са часним изуземица који то нису,
    у АС СПЦ-е, свештенству и народу/, све честитке:

    “DA NAM ŽIVI, ŽIVI RAD!“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s