Ознаке

, , , , , ,

На Факултету политичких наука у Београду одржана је, у уторак 11. априла, трибина „Значај алтернативних медија у Србији“. Трибина је била конципирана као интервју са аутором и водитељем емисије „Интервју“ продукције Балкан инфо, Тешом Тешановићем. Тешановић води емисију интервју око две године и до сада је угостио велики број различитих личности из српског јавног живота. Неки од интервјуа су постали веома популарни медијски феномени у српској јавности. Тешановић је говорио о настанку продукције Балкан инфо, свом раду, гостима, начину вођења интервјуа, и о многим другим занимљивим темама.

Огњен Радисављевић и Теша Тешановић

Присутнима се први обратио Огњен Радисављевић, студент Факултета политичких наука. Тешу Тешановића није било потребно детаљније представљати па се одмах прешло на кључне теме трибине. Тешановић је објаснио настанак продукције Балкан инфо. Објаснио је да се мали тим људи који стоји иза овог пројекта окупио у лето 2015. године, да је прибавио елементарну скромну опрему и да је почео са радом. Навео је како у почетку нису знали ни да баратају са виде опремом и како су прве емисије имале релативно слабу гледаност.

Тешановић је издвојио из историје емисије „Интервју“ неколико тренутака који су били кључни за раст гледаности и популаризацију овог концепта – прво, у лето 2016. године велику гледаност је имала емисија са Дуцијем Симоновићем, па је онда велики пробој направио интервју са Милованом Бркићем, новинаром и уредником листа „Таблоид“. Међутим, највећу гледаност су крајем прошле године имали интервјуи са Мирољубом Петровићем.

Тешановић је потом прокоментарисао стање слободе медија у Србији. Према његовим речима у овом земљи нема слободе медија. Навео је пример на који је у интервјуу подсетио новинар Дража Петровић – нико није био вољан да извештава о свадби Александра Вучића, чак ни таблоидно-естрадни медији којима је то у опису радног ангажмана. Данас нема дебатних и истински политичких емисија на српским телевизијама. Овакви програми и када постоје понављају се и без имало су полемичког жара. Тешановић је изнео мишљење да у медијима влада пре свега жестока цензура. Новинари имају норме и не желе себи да стварају нове проблеме и да отежавају ионако несигуран положај. Ипак је у ироничном тону запазио да је његовом раду оваква медијска ситуација у земљи помогла с обзиром да неки гости не би били вољни да се појаве у једној интернет продукцији када би имали прилике да говоре на традиционалним телевизијама. Зоран Живковић, лидер Нове странке, је то и недвосмислено навео као разлог зашто је хтео да говори за емисију „Интервју“.

Тешановић је указао да су алтернативни медији код нас нова ствар док су на пример у Сједињеним Државама преломили председничке изборе. По његовом суду вероватно ће и владајуће странке настојати да у будућности попуне овај простор на коме нису присутне колико у традиционалним штампаним и електронским медијима. Чека нас вероватно борба и на овом медијском простору. Нешто у том смислу се већ дешава на Твитеру где је СНС створио низ лажних налога, један лажни, паратвитер који је веома живахан и функционише паралелно са српском Твитер сценом која је Вучићу у потпуности ненаклоњена.

На питање како се информише Тешановић је навео како као новинар мора да прати све медије – укључујући и све конференције Александра Вучића што је некада веома мучно. Треба ослушкивати шта кажу обе стране – и Пинк и Н1 – док је публици препоручио да прати и страну медијску понуду и да се не треба ограничавати на дешавања у Србији која је релативно скучен простор.

Тешановић је истакао да, пошто није новинар од заната, није много тога знао о вођењу емисија и да је многе ствари учио у ходу како се развијала продукција „Балкан инфо“. „У почетку сам много пуштао госта да говори. Сад сам кренуо мало оштрије“, навео је Тешановић. Објаснио је како Јутјуб продукција има специфична правила у односу на уобичајене телевизијске програме: на Јутјубу емисија мора да буде занимљива у првих пет минута како би гледаоци били подстакнути да је гледају док на телевизији то није од већег значаја. Навео је и како се труде да не дају претерано сензационалистичке наслове док се дуге емисије праве из комерцијалних разлога. Тешановић је објаснио како се не сме превише повлађивати публици јер ће се онда свака продукција претворити у ријалити. Према његовим речима вођење емисије зависи од тога ко је гост, да ли је реч о политичару, медијском раднику или неком другом – најтеже му је да води емисије са професорима који су навикли на формат предавања а најлакше људе из медија.

Теша Тешановић (у средини) на трибини ФПН-а

„Балкан инфо“ настоји да направи баланс између гостију које публика стално позива да говоре и онога што је тренутно актуелно у политичком или друштвеном смислу.

После питања која су се односила на рад продукције „Балкан инфо“ Тешановић је говорио о политичкој сцени у Србији. Он има крајње негативно мишљење о политичкој сцени у Србији. Тешановић је истакао да су наши политичари најчешће „јефтини шибицари“ неподобни да се баве овим послом. Највише их интересују кулоарске приче и кафанска оговарања, рекао је Тешановић, и многи су читаве каријере изградили бавећи се само споменутим параполитичким делатностима. Српске политичаре је Тешановић оценио као људе дискутабилног морала и без нужних квалификација.

Српску опозицију је оценио као превише расцепкану и подељену пре свега на две фракције које међусобно не сарађују довољно осим када је реч о неким техничким питањима. Проценио је да је други велики проблем српске опозиције аматеризам. Опозиционе странке јако лоше функционишу и у нашим странкама ради свега неколико људи док остали „седе као икебане“, оценио је Тешановић. Навео је како су наше странке устројене по лидерском принципу где никоме не одговора да се развију квалитетни политички кадрови и где негативна селекција односи свој данак.

Одговарајући на питање да ли су српски политичари уцењени па се из тог разлога понашају онако како се понашају Тешановић је проценио да су наши политичари често попут коцкара, којима је понекад и неважно да ли су „доле или горе“, да ли су се материјално окористили или не већ само да желе да по сваку цену учествују у политичкој игри.

Коментаришући изборе за председника Републике 2017. године Тешановић је оценио да су у питању били потпуно нерегуларни услови – почев од куповине гласова, СНС батинашких тимова и других средстава притисака. Вучић је, према Тешановићевим речима, вршио својеврстан медијски линч – није нападао кандидате који њему одговарају. Избори су, према Тешановићевом мишљењу, добили јасну референдумску форму – за и против Вучића што је био фокус целог изборног процеса.Анализирајући српске политичке прилике навео је како бирачка база СНС-а и СПС-а чини и до 60% бирачког тела и да оно што претекне када се одузму и радикалски гласачи нешто је за шта се бори целокупна опозиција. Да би се напредњачка власт променила потребно је, према Тешановићевом мишљењу, допрети до гласача ове странке а то је могуће извести само преко великих медија. Када су узме у обзир медијска ситуација Тешановић је оценио да политичке прилике у Србији могу да се оцене као безнадежне.

Учешће Луке Максимовића (Љубише Прелетачевића Белог) на председничким изборима оценио је као жесток удар по друге опозиционе кандидате али је поставио питање да ли је његово учешће у изборној трци било сврсисходно с обзиром да није повисио излазност што су поједини политички делатници очекивали. Према Тешановићевој процени „феномен Бели“ је краткотрајна политичка појава која ће се вероватно исцрпети наредних месеци – ни виц није смешан када се исприча више пута.

Коментаришући прилике у „грађанском“ и „пронационалном“ опозиционом блоку Тешановић је указао да грађанском блоку велики проблем представља наслеђе ДОС-а и Демократске странке. Са позиција гласача СНС-а то је неприхватљиво – колико год парадоксално звучало они често гласају више против ДС-а или некаквог новог ДОС-а него за Александра Вучића (иако га веома воле), проценио је Тешановић. Према његовој оцени „грађанисти“ морају да се дистанцирају од тог наслеђа, почев од персоналног нивоа. То су делимично добро извели са Сашом Јанковићем, који је био у чиновник у власти, али није по томе препознатљив. Тешановић је истакао да оно што се означава „странкама наслеђа“ не може грађанском блоку да донесе повољан изборни резултат. Такође је навео да код грађанске опозиције постоји жестока подељеност а њен део је отворено стао на страну Александра Вучића.

Код „пронационалног/патриотског блока“ велики проблем је жестока раздељеност. Тешановић је навео да многи лидери ових странка и покрета сматрају себе новим вождовима српског народа и стога су потпуно неспособни за сарадњу. Али је као највећи проблем националне опозиције навео то што већина њених гласача гласа за Александра Вучића! Тешановић је ове странке и покрете оценио као слабо организоване, са лошим присуством на друштвеним мрежама а истакао је и своју бојазан да ће се на овом делу политичког спектра дешавати даље поделе и цепања. Отворено је навео да је и један део ових политичких странака и покрета поткупљен од режима Александра Вучића. Према његовом мишљењу ако неко у предизборној кампањи више напада опозицију од Александра Вучића он ради за Вучића.

Говорећи о најновијим студентским протестима Тешановић је изразио своју подршку студентском политичком деловању али је истакао како званичне студентске институције, организације и слична тела заробљавају и спутавају политичку енергију.

Наредни део трибине Тешановић је говорио о својим искуствима са путовања у Доњецк и Кину. Навео је како је био потпуно изненађен колико добро функционише Доњецк и у ратним условима пошто је очекивао град у рушевинама и на ивици колапса. Доњецк има 400.000 од некадашњих 1,2 милиона становника али су они решени ту да остану по сваку цену. Реч је о велелепном граду и некада богатом индустријском центру. Тешановић је навео како је веровао да је тамо анархија али је то потпуно погрешан утисак. Истакао је да му је било тешко да комуницира с обзиром да тамошњи људи – укључујући и оне који се баве информисањем – јако слабо говоре енглески језик. Веома воле Србију и многи од њих би посетили нашу земљу, навео је Тешановић.

У вези са Кином Тешановић је истакао да је реч о земљи огромног богатства чија је економија и даље у стању снажне експанзије. Према његовом сведочењу Кинези нису расположени да сарађују нити да комуницирају са појединачним државама у Централној и Јужној Европи већ се сарадња остварује преко концепта Групе 16 држава плус Кина. Кинези притом нису вољни да се претерано укључују у дешавања на истоку Европе како не би зашли у руску сферу утицаја. Од држава у Централној и Југоисточној Европи за њих су најзначајније Србија, Чешка и Пољска. Према Тешановићевој оцени српска шанса у сарадњи са Кином лежи у томе што наша земља може да служи као полигон за локализовање кинеске производње и за даљи експорт на западноевропско тржиште. Западна Европа им је због богатства веома занимљива али ту и ми можемо да пронађемо своју шансу.

На крају трибине/интервјуа Тешановић је укратко прокоментарисао дешавања у Сирији, Трампову администрацију и место Србије на геополитичкој карти света. Према његовом мишљењу Србија тренутно има релативно мали значај у геополитичком смислу. У кључним геополитичким дешавањима попут избегличке кризе, блискоисточне кризе и новог сукоба између Русије и САД Србија према Тешановићевој оцени нема претерани значај иако је интересантна као држава релативно снажног руског утицаја у дубини интересне сфере западноевропских држава и САД.

После трибине/интервјуа уследила су бројна питања публике о појединачним гостима у емисији „Интервју“, догодовштинама са снимања и посебно бројна питања о српским политичким приликама.

Према оцени самих организатора – о чему може да посведочи и аутор ових редова – трибина је била изузетно добро посећена а атмосфера је била изванредно позитивна за шта највећу заслугу има сам предавач.

Милош Милојевић

Фотографије: Фејсбук профил Теше Тешановића


ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 13. 4. 2017. у 18:14 – презиме уводничара је исправљено у Радисављевић.