Изјава Томислава Николића да ће се можда умешати у трку за канцеларију на Андрићевом венцу изазвала је сеизмички потрес у редовима владајуће коалиције, која никако не може да поверује како се неко усудио да изађе на мегдан неприкосновеном вођи и унапред познатом победнику, Александру Вучићу.
Вест о кандидатури Николића
Ситуација је готово подсетила на реаговање бирача Хилари Клинтон после објављених резултата гласања и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД.
Иако је до избора (још нерасписаних) остало подоста дана, изненађена јавност у Србији добила је озбиљну тему за размишљање, сврставање на страну Николића или против њега, и, уопште, посматрање политичара када се непосредно боре за власт.
Медији су се својски потрудили да замуте ситуацију са „кандидатом изненађења” (у чему им је и он сам прилично помогао немуштим изјавама), те се готово читав дан нагађало да ли је он заиста спреман да се бори свој други мандат на месту председника Републике, затим се могло сазнати како Вучић није ништа рекао за његову кандидатуру, или које му је услове поставио Николић како би се одрекао кандидатуре. Најновија вест каже да је Николић одустао од кандидатуре, те је испало да је његова „кандидатура изненађења“ трајала само неколико дана: онолико колико је требало да добије „понуду коју не може да одбије“ или је све било раније испланирано.
Вест о одустајању Николића
Поред „потврђених” вести баба Милеве да (не)ће Николић бити кандидат, српска јавност могла је да прати и незванично такмичење у удвориштву премијерових најистакнутијих и најближих присталица. Била је то изненадна и веома повољна прилика да се чује глас подршке оних који су у милости Вучића и од ње живе као бубрег у лоју, и који су искористили шансу да изразе своју пренераженост због дрскости Томислава Николића и да премијеру одају своју непољуљану приврженост.
Тако је госпођа Зорана Михајловић упозорила самозваног кандидата да ће сносити последице своје одлуке, оптужила га за неодговорно понашање, јер је „овде у питању Србија и питање њене стабилности”. Потпредседница Владе и чланица Председништва СНС-а је додала: „Не желим да верујем да ће се Томислав Николић окренути против Србије, СНС и Александра Вучића“.
Ивица Дачић означио је Николићеву кандидатуру као срамотну. Саветујући премијера да не одустане, навео је да је „Николић наш противник” и да је срамота што се сврстао на страну противника Вучића и СНС. И он сматра да је на тај начин „стабилност Србије доведена у питање”. Председник СПС-а је, у улози саветника председника СНС-а, изјавио: „Да сам ја на Вучићевом месту, Томислав Николић не би био ништа, јер је до пре неки дан хтео ‘Вучићеву главу’!“
Блиц: Руси спремни да уложе 20 милиона долара у Николићеву кандидатуру
Александар Вулин, који и иначе заузима веома високо место међу Вучићевим удворицама, изјавио је да ће, ако се Николић заиста кандидује, бити јасно да Вучића издају политичари, али да уз њега остаје Србија (сирота Србија!). Ако то Николић уради (кандидује се), он ће се ставити на страну Јанковића и Јеремића (који тако испадају непријатељи Србије). Вучић је избор Србије, њена одлука да буде стабилна и чврста и Александар Вучић зато неће остати сам”, закључио је оптимистички, док ће његова изјава, несумњиво, остати веома високо оцењена у такмичењу за највећег полтрона Србије.
У ово надметање удворица однекуд се умешао и Чеда Јовановића који је српску јавност – као да је америчка – драматично упозорио како Руси стоје иза Николића и његове кандидатуре.
Ало: Ракија, Русија и Драгица пресудне за кандидовање
У мору опскурних изјава доносимо и „анализу“ политичког аналитичара Драгомира Анђелковића да је „и ракија свакако допринела да Николић обелодани своју одлуку“!
Од попа и беседа.
Премијер не мора да као Луј XIV узвикује „Држава, то сам ја!” све док се његове удворице држе пароле „Вучић, то је Србија”!
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар