У нашем друштву уопште није ништа чудно да се догађају овакве ствари, а проблеми се не решавају или се решевају на штету целог друштва и њихових интереса. Економска ситуација је јако тешка, а са друге стране, расте богатство свих актера пљачке државног новца. Смањују се улагања у образовање, у науку, у будућност. Приватизацијом су (досадашњи режими) уништили највећи део активне привреде, стотине хиљаде људи је остало без посла, пензионисани су или остали на улици.
Данас су највеће научне и културне институације сведене ни на шта, намерно је створено стање које погађа све садашње и будуће генерације и угрожава у великој мери опстанак земље у целини.
Вучићев режим катактерише примитиван концепт, небрига, катастрофално управљање националним ресурсима, понижавања свих грађана… Све ово доводи до стања у којем се на минимум своде могућности опстанка обичних грађана. Вучић најбоље зна како пролазе људи који никада нису били део система образовања, јер су сви око њега баш такви.
Како од таквих – неспособних и необразованих, очекивати нешто боље?
Стручност, што је за владајући режим, непознат појам, јер само знају да праве штете и да стварају стање у којем друштво остаје без икакве интелектуалне продукције. Квалитет, друга реч, опет је велика непознаница овог режима, је толико срозана до мере када образовни рад није основа за напредак, него се и тај рад спушта на ниво на којем се налази живот нашег друштва уопште. Шта ће овом режиму знање, мишљење и морални критеријуми понашања, када имају чланску карту и са њом све решавају?!
Са друге стране, наука, култура и образовање у Србији су разорени као респектабилне, самосталне и аутономне области људског рада и подвргнути су антикултурним и ненаучним критеријумима, као што су страначки интереси, концепт образовања као профитабилне области којој је циљ деловања зарада и владавини страначких интереса у институцијама науке и образовања.
Наука је уништена с обзиром на функцију извора научних резултата и на улогу у животу, а универзитет је сведен ни на шта, јер су му одузете могућности да постоји као самостални фактор у било ком смислу. Њиме доминирају примитивна и профитерска политичка психологија, назадна (напредна) идеологија и интересне олигархије.
С обзиром на све претходно речено, поставља се питање шта треба и мора да учини универзитетска, научна и уопште културна јавност како би отпочео процес оздрављења најважније, али тешко болесне области друштвеног уређења.
Први кораци!
Прво, нужно је одбацити примитивни и из примитивне политике изведени концепт да наука, култура и уметност спадају под бригу и управљање дефинисаних политичких фактора. Тај реакционарни став нужно је радикално јавно одбацити и ликвидирати све надлежности у тим областима стварајући потпуно нове услове за вођење послова науке, културе и образовања.
Друго, нужно је одмах одбацити концепт о науци и образовању као бизнису и профитабилним делатностима и вратити их под финансијску бригу друштва (државе са сталном контролом) које ће финансирати ове области рада у одређеном односу и с обзиром на одређене делове и секторе у комбинацији са улагањима заинтересованих институција и грађана за процесе образовања.
ВАЖНО: Предлог, подржимо иницијативу за опозив Муамера Зукорлића са места председника Одбора за образовање, науку, технолошки развој, и информатичко друштво. То можете урадити овде.
(Сајт Данијеле Ружичић, 9. 7. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7We
Categories: Преносимо
Оставите коментар