… Велики преврати увек почињу са догађајима којима апсолутна већина једноставно не придаје значај … Данас имамо прилику да посматрамо у реалном времену, како Ватикан подмећући идеју о Светској религији и радећи на остваривању исте почиње са разарањем Православља у Светој земљи. Упркос озбиљности ситуације не могу а да не ценим “лепоту“ њихове планиране комбинације.
Дакле, ствари стоје овако. Благодатни oгањ – то је чудо. Ово није прича о древним чудима у која може или не може да се верује . Ово је право, видљиво, опипљиво, чудо у срцу модерног света који се ослања само на знање прожето импрегнираним скептицизмом. Уз нетрулежност моштију светих стараца, Благодатни огањ православљу даје ауру истине и чини да срца православних хришћана остану недоступна за све јереси и сумње.
Благодатни огањ спушта се на Велику суботу пред Васкрс, и то само у присуству православног патријарха. Јерменски покушај „отимања“ Огња 1579. године свима је познат: Они су на Велику Суботу, на дан светковине Светог Огња, потплатили турске чиновнике да не дозволе улазак јерусалимском патријарху у Цркву Светог Гроба, како би Благодатни огањ призвао јерменски патријах Хованес Први. Он је започео призив Светог огња, али без успеха. Како није могао унутра, јерусалимски патријарх Софроније Други почео је за то време да се моли напољу и после извесног времена Благодатни Огањ се „спустио“ кроз стуб улазних врата храма. Стуб је пукао, а ватра из њега је запалила свежањ свећа у рукама патријарха.(види овде )
Од тада, нико не покушава да се игра мачке и миша са Божјим Промислом. И од тада, сваке године на Велику суботу у Цркви Светог Гроба у време спуштања Благодатног Огња је патријарх је на испиту.
Неколико векова,главни играчи тамне стране, скривајући се иза идеја љубави, једнакости, сестринства траже начине да лише православне највише привилегије. Ова загонетка је сувише тешка чак и за Ватикан, над којим Православље има дугу и Ватикану веома непријатну супериорност у канонским чудима. Али данас, Ватикан изгледа да зна како да загонетку реши или мисли да зна.
„Чак и ако Латинско царство опстане, на Гробу Господњем нека остану православни, јер само њима силази Свети огањ“, рекао је тада цар.
Пре него што вам откријем срж папске подвале, желим да вас подсетим да је садашњи поглавар католичке цркве Францис припада језуитима. Статут језуита ми је пробудио „радозналост“ у једној ставци.Право сваког члана на Наредбу о тајној резервацији, која се назива и „ментална резерва“. То је, право језуита да говори и да обећа једну ствар а да мисли и ради нешто друго. Дакле, њима је допуштено да лажу и чине друге сличне ствари, које треба да служе “на већу славу Божју”. Посто су се показали бескрупулозни у остварењу својих намера и бескарактерни у тобожњем угађању Богу, приписана им је изрека “циљ оправдава средство”, а реци некоме да је “језуита” значило је реци му да је лицемер и подлац, маскиран образом човечности.
Враћам се причи о Благодатном oгњу, и чињеници да његов силазак са неба није могућ без присуства православног патријарха. И ето задатка за Ватикан. Прво, власт у Патријаршији у Јерусалиму је, што је скоро невидљиво светској јавности, двострука: Иринеј I – Теофил III. Садашњи званични патријарх јерусалимски Теофил III је заправо отворен за екуменисте и прикривене непријатеље Православне Цркве а патријарх Иринеј I му је сушта супротност. Дозволите ми да објасним шта мислим: Патријарх Иринеј је само формално свргнут 2005. године на основу измишљених оптужби око продаје земљишта. Али од тада, остаје на свом месту и обавља само једну, али можда најважнију функцију патријарха Јерусалима. Он је ФИЗИЧКИ ПРИСУТАН.
Данас, у ствари, Јерусалимом владају два патријарха: Теофил на терену (заступљен у штампи, путује у посете, врши службе, комуницира са парохијанима) и Иринеј на небу. У правом смислу те речи.Он је у својој ћелији у затвору, одмах изнад Светог Гроба у Цркви Васкрсења Христовог и, као прави патријарх Јерусалима, својим физичким присуством испуњава онај најбитнији услов који је потребан за силазак Благодатног огња, дакле ту је.
Зашто је Иринеј – прави патријарх? То је једноставно. Зато што је жив, при здравој памети, и није проглашен кривим за јерес. И патријарха Јерусалима можете свргнути само у три случаја: у случају смрти ,услед душевне болести, и у случају јереси.
Што се тиче наводних превара око продаје земљишта, до дана данашњег ништа није доказано, али упркос томе, Свети синод је 2005. године рашчинио патријарха Иринеја. Напомињем патријарх Иринеј није одведен у затвор као криминалац, није протеран у неку далеку земљу него се налази у непосредној близини Светог Гроба. Он је остао тамо где је потребан “Ватиканском велемајстору“ – у Цркви Васкрсења.Благодатни огањ треба да сиђе, у супротном Папин план пропада. Морамо да одамо почаст Ватикану на начину на који је елиминисао патријарха Иринеја тако да је цео православни свет ћутао и то упркос чињеници да је флагрантно безакоње постигнуто на очиглед свих. Дакле, патријарх је замењен екуменистом, и на тај начин је један део плана Ватикана испуњен. На то се надовезује прича да постоји још једна сметња католицима на путу да се дочепају Благодатног огња- католички Ускрс се не поклапа са православним у времену, тако да им је неопходно обезбедити присуствo католичког свештеника (можда и самог Папе) и Православног патријарха на дан Велике суботе, како би се Благодатни огањ “спустио”.
Како то извести ? Но, 13. јуна, 2015. године, Папа у својој изјави разрешава и ту дилему, где каже: „Католичка црква је спремна да напусти фиксни датум прославе Ускрса, и узме у обзир да слави Ускрс заједно са православним светом како би коначно могао да се прослави Ускрс истог дана.“
Како дирљиво и лепо је то рекао Папа … наглас.
Да би променио датум за прославу Васкрса, Ватикан не треба да се консултује никога. Не треба од никога да тражи сагласност.Папа може једноставно да прочита поруку католицима широм света, где ће рећи да ће Ускрс бити обележен тада, и тада, и да ће се поклопити са православним. Затим запечатити овај документ и писаће у свим водећим светским гласилима је он,да је Ватикан направио невиђен гест, да би се приближио својој православној браћи. Е на тај начин, отвара могућност католичком свештенику, а можда и самом Папи, да се моли у Цркви Светог Гроба и да “лично призове“ Благодатни огањ. И да на тај докаже свету да ово чудо није привилегија само православних. То што би му у свему томе помогао само фиктивни патријарх, Теофил, није битно, битно је православнима отети Благодатни огањ.
Уосталом, прави патријарх ,Иринеј I, ће остати на свом месту, затворен у својој ћелији и остатак свог живота ће бити ту да својом молитвом обезбеди свету чудо, једном годишње . . Авај, то је тужна реалност.
Нека васкрсне Бог!
Зато, када чујеш неког проклетог секташа да каже да не верује у Цркву, одведите га у Јерусалим да види чудо Благодатног Огња који силази на Васкрс. Јер Огањ не силази секташима, нити њиховој проклетој синагоги, не силази нити католицима, нити Јерменима, само православнима силази. Амин.
Старац Клеопа
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7b2
Categories: Преносимо
Mjerilo Crkve nisu vatra i voda, nego istinito ispovijedanje vjere i drzanje svetih kanona.
Nigdje Sveti Oci nisu rekli, „idite tamo dje vatra silazi i gdje se voda ne kvari“.
Nego su rekli: „ako mi ili andjeo sa neba dodje i uci nesto sto niste primili, neka bude anatema.“
A andjeli mogu praviti mnoga cuda, pa i oganj sa neba spustati.
Takodje stoji da ce antihrist u zadnja vremena spustati i oganj sa neba.
A ako je oganj zaista od Boga,. sto jos uvijek vjerujem da jeste, onda mi razloge,
zbog kojih Gospod dozvoljava i jereticima u Jerusalim da se spusta ne znamo.
Mozda zbog vjernog naroda, mozda zbog Jevreja i muslimana kao svedocanstvo Hristovog vaskrsenja, mozda …
Zbog jeretickog patrijaha sigurno ne silazi oganj, niti zbog njihovog clanstva u svetskom savezu crkava (svetsko udruzenje vjestica).
Екуменизам јесте проблем ,али не толики као етнофилетизам. Света Саборна и Апостолска Црква ће се од екуменизма одбранити. О екуменизму се говори ,пише,дискутује , етнофилетизам нико не спомиње,а он исто разара јединство Цркве. Етнофилетизам је већ многе помесне Цркве (готово све ) претворио у слуге нација.(Саме нације су производ Француске револуције која је била у основи антихришћанска) Због свега тога имамо расколе и деобе на сваком кораку. Мислим да био томе требало отворено разговарати .
Vukname,duboko si me razocarao, jer ako je oganj zaista od Boga,. sto jos uvijek vjerujes da jeste, onda pusti antihrista i njegovo lazno otkrivenje.
Bio je sveti oganj i kada je citavo pravoslavlje bilo u jeresi, osim svetog Maksima ispovednika ili svetog Marka efeskog.
Nije oganj mjerilo vjere nego cisto ispovijedanje vjere i cuvanje svetih kanona.
Ako mi pokazes jedan jedini dokaz iz Svetog Predanja da je vatra i voda mjerilo vjere, ja cu promijeniti misljenje. Samo, nemoj molim te jeretika Kleopu ili Pajsija prevaranta, te novokalendarske svece novog svetskog poretka.
Sto se tice antihrista nije samo antihrist u Jovanovom Otkrovenj, koje istocna Crkva nije priznavala do kraja sedmog vijeka, zapisan, nego i Novi Zavjet svjedoci o njemu, Stari Zavjet takodje, kao i mnogi od Gospoda proslavljeni Sveti Oci.
Uostalom i zdrav razum se buni kada vidi da se pravoslavci mole sa samanima, sa njima skacu preko vatre i postavljaju toteme.
@Vukmane, јесу вода и огањ сведоци праве вере! Ево из Царева 1, 18:
31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
32. И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита.
33. И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва.
34. И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом,
35. Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
36. А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово.
37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
38. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
39. А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.
А ти се чуди и даље што огањ силази код „јеретичког“ патријарха…
За поступак приношења жртве Пророка Илије постоји логично објашњење.
Он је, око поднева, када је највећа врућина, начинио олтар од 12 каменова,
на њих набацао дрва и преко дрва комаде заклане жртве, а около ров у који
се слила сва вода преливена преко жртве и дрва.
Услед велике вруђине, од загрејаног камена, дрвета и жртве дошло је до наглог
вертикалног испаравања, стварања вертикалног термичког и електропровпдљи-
вог стуба због присуства електролита у телу приншене жртве /натријума и кали-
јума/ те је тако остварен спој између “МИНУС“ ЗЕМЉЕ и “ПЛУС“ горњих делова
атмосфере, услед чега долази до електричног пражњења – ГРОМА који
спаљује жртву
Жртва на жртвенику – купастог облика навише – емитује негативне јоне из присутне воде, по пронципу шиљка громобрана, и тако ствара јако негативно
нарелектирсање, које у споју са позитивним наелектрисањем горњих делова
атмосфере /уз присуство поменутих електролита из тела жртве/ резултира
снажним секундарним електростатичким пражњењем – ГРОМОМ који све спаљује на жртвенику, због чега и вода испарава у опкопу.
Господ је открио Пророку Илији како све то да уради, за разлику од Валових
жречева којима то није откривено.
Драган Славнић