Џорџ Сорос: ЕУ треба да прихвата најмање милион азиланата годишње

ЕУ треба да обезбеди 15.000 евра по тражиоцу азила у прве две године да би помогла њихово стамбено збрињавање, здравствену негу и образовање – и да прихватање избеглица учини допадљивијим државама чланицама

Џорџ Сорос (Фото: Стефан Заклин / ЕПА)

Џорџ Сорос (Фото: Стефан Заклин / ЕПА)

Европска унија треба да прихвати одговорност за недостатак заједничке политике азила који је овогодишњи раст броја избеглица од проблема којим се може управљати претворио у још једну политичку кризу. Свака држава чланица себично се усредсредила на своје сопствене интересе, често радећи против интереса других. То је убрзало панику међу тражиоцима азила, у општој јавности и код власти задужених за закон и поредак. Главне жртве су били тражиоци азила.

ЕУ је потребан свеобухватан план да одговори на кризу, такав који поново потврђује ефикасно управљање таласом тражилаца азила тако да се он може кретати на сигуран, законит начин и брзином која одсликава капацитет Европе да их апсорбује. Да би био свеобухватан, план треба да иде преко граница Европе. Мање је реметилачки и мање скупо одржавати могуће тражиоце азила на њиховој тренутној локацији или у њеној близини.

Како је порекло садашње кризе у Сирији, судбина сиријског становништва треба да буде први приоритет. Али остали тражиоци азила и мигранти не смеју бити заборављени. Слично томе, европски план мора бити удружен с глобалним одговором, под ауторитетом Уједињених нација и уз учешће њихових држава чланица. То ће терет сиријске кризе расподелити на већи број држава и истовремено установити глобалне стандарде за решавање проблема присилне миграције уопште.

Ево шест компонената једног свеобухватног плана.

Прво, ЕУ сваке године у догледној будућности треба да прихвата најмање милион тражилаца азила. А да би се тако чинило, терет мора бити расподељиван правично, што је принцип који је квалификована већина коначно успоставила на самиту у прошлу среду.

Одговарајуће финансирање је од критичне важности. ЕУ треба да обезбеди 15.000 евра по тражиоцу азила у прве две године да би помогла њихово стамбено збрињавање, здравствену негу и образовање – и да прихватање избеглица учини допадљивијим државама чланицама. Ове фондове она може увећати издавањем дугорочних обвезница користећи свој у највећој мери неискоришћен позајмљивачки капацитет (ААА), што ће пружити додатну корист осигуравајући оправдани фискални подстицај европској економији.

Једнако је важно омогућити и државама и тражиоцима азила да изразе своје преференције, користећи принуду у најмањој могућој мери. Смештати избеглице тамо где то оне желе – и где су жељене – јесте conditio sine qua нон успеха.

Друго, ЕУ мора да предводи глобални напор да се обезбеде адекватни фондови за Либан, Јордан и Турску, како би се пружила помоћ за четири милиона избеглица које живе у тим земљама.

До сада је прикупљен само део фондова и то за основне потребе. Ако су обухваћени образовање, обука и друге основне потребе, годишњи трошкови су најмање 5.000 евра по избеглици, односно 20 милијарди евра. Садашња помоћ ЕУ Турској, иако удвостручена прошле недеље, још се креће око свега једне милијарде евра. Уз то, Европа треба да помогне стварање посебних економских зона у региону са преференцијалним трговинским статусом, укључујући Тунис и Мароко, како би привукла инвестиције и отворила радна места, како за локално становништво, тако и за избеглице.

ЕУ би морала да се обавеже да ће најизложеније земље годишње финансирати са најмање осам до 10 милијарди евра, уз баланс који би стизао из САД и остатка света. То би могло бити додато износу дугорочних обвезница које би се издавале за подршку тражиоцима азила у Европи.

Треће, ЕУ мора одмах да почне да прави своју јединствену агенцију за азил и миграције и евентуално јединствену пограничну стражу ЕУ. Садашња мрежа 28 одвојених система за азил не функционише: скупа је, неефикасна и доводи до необуздано неконзистентних резултата у одређивању ко се квалификује за азил. Нова агенција би постепено усмерила процедуре; установила заједничка правила за запошљавање и предузетништво, као и за конзистентне бенефиције; и развила би ефикасну политику повратка уз поштовање права миграната који не желе да се квалификују за азил.

Четврто, морају бити успостављени безбедни канали за тражиоце азила, почев од Грчке и Италије до земаља које су њихова дестинација. То је веома хитно како би се примирила паника. Следећи логичан корак је ширење простора у најизложенијем региону чиме би се смањио број миграната који се одлучују за опасан медитерански пролаз. Ако тражиоци азила имају разумну прилику да најзад стигну до Европе, много су већи изгледи да ће остати тамо где се налазе. То ће захтевати преговоре са најизложенијим земљама, у сарадњи са агенцијом УН за избеглице, како би се тамо успоставили процесни центри – а Турска би била приоритет.

Операционални и финансијски аранжмани ЕУ били би искоришћени да се успоставе глобални стандарди за третман тражилаца азила и миграната. То је пета тачка свеобухватног плана.

Коначно, да би апсорбовала и интегрисала више од милион тражилаца азила годишње ЕУ треба да мобилише свој приватни сектор – НВО, црквене групе и бизнис – који би деловали као спонзори. То ће захтевати не само одговарајуће финансирање, већ и људски и информационо-технолошки капацитет за повезивање миграната и спонзора.

Егзодус из ратом разорене Сирије никада није требало да постане криза. Био је дуг у настајању, лако предвидљив и веома управљив за Европу и међународну заједницу. Мађарски премијер Виктор Орбан је сада такође сачинио план у шест тачака за кризу. Али његов план, који људска права тражилаца азила и миграната подређује безбедности граница, прети да подели и уништи ЕУ одричући се вредности на којима је била заснована и кршећи законе којима би требало да се управља.

ЕУ мора одговорити оригиналном европском политиком азила која ће ставити тачку на панику и непотребну људску патњу.

Аутор је председник Сорос фонда и фондације Отворено друштво

Copyright: Project Syndicate, 2015.

(Данас, 29. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Rv

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s