Епископ славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Алојзију Степинцу, који ће можда бити каноннизован.
Епископ пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк)
„Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима је он показао храброст, и несумњиво је да је тај елеменат исповједништва пресудан у процесу беатификације и канонизације. Но управо одатле полазе и они који Степинцу приговарају да исту храброст није показао и пред Павелићем када је требало осудити и спријечити усташка злодјела. Но ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.“
Овако епископ славонски Јован Ћулибрк у интервјуу за нови број Недељника говори о могућој канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Владика Јован важи у СПЦ за најбољег познаваоца холокауста, геноцида у Другом светском рату и српско-јеврејских односа. Све то је, између осталог, изучавао и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму и у Јад Вашему. Двадесет година после „Олује“ и „Бљеска“, и 70 година после пробоја Јасеновца, за Недељник је епископ Епархије славонске причао о „вертикали српског страдања на овим просторима“, о односима СПЦ са Ватиканом, о улози кардинала Алојзија Степинца у злогласној НДХ, о везама српског и јеврејског народа…
„Код нас се питање улоге католичког свештенства у Другом свјетском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумијевања његовог општег оквира: нпр. сви знају за књигу Марка Ривелија о Степинцу, али је ријетко ко читао такође код нас објављену Ривелијеву књигу о Ватикану у Другом свјетском рату – и при томе треба рећи да Ривели сигурно није врхунски стручњак, као што то није ни Џон Корнвел, чија је књига Хитлеров папа ипак успјешнија, али и нешто познатија код нас. Но, сама чињеница да Пио XII још није канонизован, довољно говори о томе колико је озбиљно ово питање. Пију XII и Ватикану се најчешће приговара то што јавно није осудио Холокауст, али и Пољаци носе веома горко сјећање на ратног папу јер сматрају да је и њихово страдање било прећутано ради мира између Ватикана и Трећег рајха. Тек остаје да се преведу изванредна дјела Мајкла Фајера или Пола О’Шија, у којима се може сагледати где је мјесто НДХ и кардинала Степинца у ширим еклисијалним и државним оквирима.“
У нашој јавности су, казао је владика Јован, после Сабора ове године побркане три комисије.
„Прва је комисија за дијалог између Српске цркве и Хрватске бискупске конференције, на чијем је челу са стране СПЦ ex officio митрополит загребачко-љубљански, дакле владика Порфирије; друга комисија је саборски Одбор за Јасеновац, на чијем челу сам ове године наслиједио умировљеног владику херцеговачког Атанасија и бањалучког Јефрема; и на крају, ту је трећа комисија чије формирање је предложио папа Фрањо, чији би задатак био да расправи питање канонизације кардинала Алојзија Степинца, а која би требало да се састоји од православних и римокатолика, али чији састав још није дефинисан“, објашњава владика славонски, и додаје:
„О Степинчевој канонизацији искључиво Ватикан одлучује. Но, само формирање овакве комисије је велики корак напред у међусобним односима, и надам се да ће преко ове комисије и наука и богословље имати прилику да дају своје одговоре.“
Владика Јован је казао и да је неморално износити ауторитативне тврдње о броју жртава у Јасеновцу.
„Број није суштински битан али је веома важан, јер показује димензије злочина. Да је број страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али је проблем који постоји још од почетка осамдесетих, када је почело отвореније да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики број људи да скочи и пита: а колики је тај број? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то је да је неморално питати за број страдалих у Јасеновцу. Зашто? Зато што су у већини европских држава до 1948. године извршене процјене броја жртава у Другом свјетском рату и дате су прелиминарне процјене карактера рата; Нирнбершки трибунал је симбол тог времена. 70 година након престанка рада Јасеновца, ми још увијек баратамо с поратним процјенама, и још увијек нам недостаје озбиљан рад на утврђивању броја жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броју јасеновачких жртава, поготово како се то ради на простору бивше Југославије, јесте неморално“, објашњава владика Јован Ћулибрк.
Он је за Недељник говорио и о опустелим селима у Славонији и обележавању „Бљеска“ и „Олује“.
„Била је у мају обљетница ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо тај дан у Храму Светог Димитрија служили литургију и помен, на које из Србије није дошао скоро нико: ниједан новинар, нико се није јавио. А знате зашто? Највише зато што се у вријеме ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи је сједило на Маракани, а онда су тек у ко зна којем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западној Славонији. Лоша је савјест код људи који су у тој обмани активно или пасивно учествовали, мрачна је савјест код људи и она их несвјесно кочи да се врате „Бљеску“ који им оптерећује савјест“, рекао је, између осталог, владика Јован.
Извор Недељник/Курир, 27. 08. 2015.
ДЕМАНТИ ЕПИСКОПА СЛАВОНСКОГ
У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом Славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић. Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”. На жалост, те речи нити је Епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је Епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао.Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се Епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу.
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 27. 8. 2015. у 23:02 – додат је деманти епископа славонског, као и одговор редакције Недељника.
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5v9
Categories: Вести над вестима
На сајту СПЦ је објављен текст интервјуа па нек се свако сам увери је ли наслов истргнут из контекста.
http://spc.rs/sr/intervju_episkopa_slavonskog_jovana_za_nedeljnik
Interview episkopa Jovana je svakako pravo osvježenje (ne pada mi na pamet drugi izraz) u današnje vrijeme turbo populizma.Čini mi se vrlo uravnotežen, realan, sa osjećajem za povijest i što mi se čini najvažnije – pomirljiv. Svega toga je danas je jako malo, barem na ovim prostorima
Uredništvu pohvala za dobar potez.
@čitalac: A мени се све некако чини да се овај епископ СПЦ, злу не требало, овим кандидује за евентуални положај “Гермогена II”, јер – никад се не зна, можда ће добро доћи…
Pozdrav ocu Jovanu uz zahvalnost za ove mudre, hrabre i vidovite reci.
Posebno me je obradovao susret patrijarha Irineja i nadbiskupa Barisica u Splitu. Nadam se da ce – za razliku od aktuelnih politickih struktura i nezavisno od njih – nase crkve uspostaviti iskrenu, korisnu i dugu saradnju.
@Deda Dzole: “…nase crkve uspostaviti iskrenu, korisnu i dugu saradnju.”
Moze, ali samo posto se ustase i njihovi duhovni RKC inspiratori pokaju. Gospod prima pokajanog gresnika pa kako mi ljudi da ucinimo drugacije.
Do sada nisu projavili nikakve znake probudjene savesti ni pokajanja — ali pred nama je pa da vidimo. Ako bi Rimski episkop predvodio hodocasce zagrebackih biskupa u Jasenovac, Jadovno i Prebilovce, mislim da bi bio postavljen dobar pocetak.
ДЕМАНТИ ЕПИСКОПА СЛАВОНСКОГ:
”Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу.”
Шта је тиме писац хтео да каже?
Пошто нема образложења реченог, следи она народна; ”Гуске би га знале!”
А да ово није претеривање, говоре Његове речи /у вези са бројем пострадалих
у Јасеновцу/:
”Број није суштински битан али је веома важан, јер показује димензије злочина. Да је број страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али је проблем који постоји још од почетка осамдесетих, када је почело отвореније да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики број људи да скочи и пита: а колики је тај број? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то је да је неморално питати за број страдалих у Јасеновцу”?!
Молим некога од коментатора да појасни ову небулозу епископа Јована:
”Број није суштински битан али је веома важан, јер показује димензије злочина.”
Како нешто што није суштински битно може бити веома важно, и обрнуто: како нешто што је веома важно није суштински битно?!
Да ли се то епископ Јован шегачи или стварно тако мисли, говори тек да би нешто казао?!
Криминална је и Његова констатација: ”да је неморално питати за број пострадалих у Јасеновцу”!!!
Да је епископ Јован, неким чудом, верски великодостојник код Јевреја, па рекао
овако нешто слично за број жртава у холокасуту, као што говори за број жртава у Јасеновцу, тешко је замислити шта би му се могло догодити!
”
‘Епископ Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата”, умислио да је и највећи ”стручњак” за Јасеновац!
Он је, што се тиче ових простора, можда, НАЈВЕЋИ СТРУЧЊАК ЗА РОКЕНРОЛ,
виђно и доказано Његовим предавањем о РОК-КЕР-РОЛУ у Римској дворани
Библиотеке града Бреограда, одржаног, 7.03.2013.
„Била је у мају обљетница ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо тај дан у Храму Светог Димитрија служили литургију и помен, на које из Србије није дошао скоро нико: ниједан новинар, нико се није јавио. А знате зашто? Највише зато што се у вријеме ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи је сједило на Маракани, а онда су тек у ко зна којем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западној Славонији. Лоша је савјест код људи који су у тој обмани активно или пасивно учествовали, мрачна је савјест код људи и она их несвјесно кочи да се врате „Бљеску“ који им оптерећује савјест“, рекао је, између осталог, владика Јован.”
Где је био тада, у време ”Бљеска” Јован Ћулибрк?
Ако друге прозива и приговара њиховој савести, онда је ред да каже где је Он
тада био – да није био на неком предавању о РОК-КЕР-РОЛУ?
Ни пред Бгом, ни пред Људима не може и не сме да релативизује број пострадалих у Јасеновцу, а камоли да о томе говори као о нечем ”неморалном”?!
Драган Славнић
Zeleo bih takodje da ovim putem zahvalim (mada sumnjam da ce to do njih stici) splitskom gradonacelniku Baldasaru koji je toplim recima docekao prvog srpskog patrijarha u Dioklecijanovoj palati, kao i splitskom nadbiskupu Barisicu koji je patrijarha docekao sa : DOBRO MI DOSAO MILI BRATE !
Ако је свештеник СПЦ изјавио, да НИЈЕ БИТАН БРОЈ, морао би, да нам одговори, зашто је и коме битан број из Сребренице и то само број муслимана. Као што рекох, АКО ЈЕ то рекао, прилично се запетљао и што рече Славнић, можемо га мирно прогласити за стручњака за рокенрол.
Како се у току ове године стално говори о злогласном хрватском усташком викару недбискупу Степинцу, кога свемоћни корпоративни западно-европски (новоримски) и амерички естаблишмент којег оличавају сулуди крсташи, чаробњаци међународне масонерије и римски католички темплари (Малтешки и Колумбусови витезови… ) покушавају на сваки начин да га прогласе за свеца.
У току 1992 и 2001 године појавиле су се у Америци две књиге под насловом “Faith and fraternalism – The history of the Knights of Columbus” – „Вера и братство – Историја Колумбусових Витезова“ и “Patriotism and fraternalism in the Knights of Columbus – A history of the fourth degree” – „Патриотизам и братство Колумбусових Витезова – Историја четвртог степена“, у којима су објављени подаци да је свемоћни римски католички корпоративни естаблишмент у Америци стао у одбрану хрватског усташког надбискупа Степинца и да су тражили његову рехабилитацију… ( Види: Christopher J. Kauffman, Faith and fraternalism – The history of the Knights of Columbus, New York, 1992, стр. 379; Christopher J. Kauffman, Patriotism and fraternalism in the Knights of Columbus – A history of the fourth degree, New York, 2001, стр. 124).