У мору фотографија које искачу на Фејсбуку са темом разних комичних ситуација, невероватних поступака или само глупости, ова ми је запала за око. У ствари – потресла ме је.

Не зна се тачно где је снимљена, једни кажу у Бугарској, други – у Ровињу. Није ни важно. Могло је да се деси било где. Поставили су је са коментаром „фотографија која је насмејала цео Балкан“ (или нешто слично, у духу Фејсбук сензација), на некој сарајевској страници, а пренели многи. Људи су коментарисали. Углавном су сви демонстрирали супериорност сопственог здравог разума у односу на сумануту глупост тројице актера. Наравно – највише је било коментара на рачун оног најблесавијег, који ризикује живот да би оправио клима уређај.

А ја сам (можда и мени није добро од врућине 🙂 ) видео нешто сасвим друго – лудо али на неки начин и величанствено поверење човека у ближње.

Иако бих ову фотографију сакривао од деце, да им не би свашта падало на памет, иако ником не бих препоручио овако радикалан, неразуман приступ решавању проблема – потресло ме је безусловно поверење у пријатеље тог човека који лебди над празнином.

Данас живимо у великој кризи поверења. Не верујемо ни самима себи, а камоли онима око нас. А овај човек је без преке потребе поверио свој живот двојици наоко не посебно убедљивих момака (сем што је један очигледно тешкаш = добар тег 🙂 ).

Да нам је данас овде у уморној Србији мало више поверења једних у друге… Не мора баш оволико, али макар мало више него што тренутно имамо. Колико би нам то снаге донело.

Гледам поново: да је смешно – смешно је. Да ли су, не дај Боже, још и пијани, или их је ударила сунчаница? Погрешно је скроз. Лудо и глупо. Излази из зоне „нормалног“ и „здравог“, а опет да је дирљиво – дирљиво је.

Да нам је макар мало више поверења једних у друге…

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5o6

Categories: Преносимо