Зоран Тасић – овлашћени рачуновођа, ревизор, судски вештак, ризик менаџер и дипломирани економиста, стручњак са богатим искуством, је био расположен да ову заиста животно важну тему појаснимо читаоцима, клијентима банака (физичким и правним лицима), стручњацима у овој области, дамо праву слику стања – шта предвиђа Закон, како банке раде а шта не смеју да раде, да посебно скренемо пажњу на то да ПОСТОЈИ РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА.

Зоран Тасић

Неки од вас су господина Тасића сигурно гледали у емисији Миломира Марића прошле године, али сада те емисије нема на интернету јер ју је, како нам је саговорник казао – „Марић под притиском банкара морао склонити“… „Нема путера на глави, никад није био ни у једној опцији“, увек је све само радио по закону, сада само вештачи и ниједно његово вештачење до сада „није пало“… „Рад, ред и љубав – а посебно љубав према правди“ – мото је овог „стручњака са пет диплома“, који се не предаје и оптимиста је, да се сваки, па и овај проблем може решити само ако буде воље да се поштује закон…

Биљана Диковић (СРБски ФБРепортер): Да померимо све на страну што смо већ прочитали о овоме у штампи и чули од стране надлежних као могуће или немогуће. Једноставно ћемо кренути од почетка, у прилог решењу проблема, на основу вашег искуства и знања…

Зоран Тасић: Почећемо од овога, ствари су тако постављене да Народна банка води рачуна и поступа по Закону о Народној банци и контролу Закону о банкама, то су њене ингеренције. Пошто ти закони немају регулативу како банке да поступају Народна банка се не бави тиме.

Ја сам у анализи ризика који се дешава код корисника кредита, а то су грађани и привреда, дошао до закључка да банке не поштују Закон о облигационим односима. Он није под ингеренцијом Народне банке, али јесте под ингеренцијом Тужилаштва које врло пасивно посматра догађаје где се крши Закон у великим количинама и величинама, а нико не предузима ништа.

* Значајан закључак, објасните…

– Уколико неко као физичко лице да позајмицу неком другом физичком лицу која превазилази 2% месечне камате то се сматра зеленашењем и судови их процесуирају, оптужују и шаљу на робију. Банке када пређу два, и 5% месечно нико их не опомиње, не поставља питање. Ако један закон важи за све онда треба да се према свима исто понаша и поступа.

Банке су трговци новцем као што је неко трговац ципелама, дакле никаква повластица или некакав други статус за банку не постоји пред Законом захваљујући томе што је банка, она је субјект који се појављује на тржишту са својом робом.

Кад ја као корисник кредита ту банчину робу узмем, она више није роба она је МОЈА ИМОВИНА. Ја сам узео имовину и ја располажем са њом и дајем примерен износ који се даје за ту врсту посла по свим важећим стандардима, по Закону о облигационим односима.

* Сведоци смо да се то не дешава у том кредитном односу између банке и корисника кредита…

– Тако је, банке незајажљиво узимају, толико да корисник кредита не дође у ситуацију да враћа кредит. Због курсних разлика не дође у прилику да враћа главницу, а камоли један део камате… Па се дешава, а то се у пракси показује, да људи отплаћују по четири, пет година кредит и опет су више дужни него кад су узели кредит.

* И то је последица непоштовања Закона о облигационим односима, од стране банака које су у ствари направиле проблем клијентима, а на које нико не реагује од надлежних?

– Јесте, то је протвзаконита аномалија која је настала кад се не поступа по закону и банке раде то што раде, јер их државни органи који морају да реагују не процесуирају да их натерају да тај закон поштују.

Банке су противзаконито закључивале „двосмислене“ уговоре за кредите – необорива је чињеница да кредит не може бити мало девизни, а мало динарски, може бити – или једно или друго (Карикатура: С. Срдић)

* Шта тачно закон предвиђа, како то банке раде, а шта не смеју да раде, од Уговора до наплате кредита?

– Банке праве Уговор о кредиту тако што у наслову уговора стоји да је то КЕШ кредит. Ту не пише да ли је динарски или девизни, само га ослове као „кеш“ кредит. Па онда пише – одобрава се, узмимо пример 10.000 евра или милион динара, није важан овај однос валуте у динарском износу. важно је да пише да је одобрен и ДИНАРСКИ и ДЕВИЗНИ износ кредита.

Када ја као ревизор погледам такав уговор одмах кажем – стоп, овај уговор није у складу са Законом о рачуноводству и ревизији јер је он ДВОСМИСЛЕН. Он не може истовремено да показује да је то девизни и динарски посао, мора да се определи на једну страну, или је динарски или је девизни, НЕ МОЖЕ И ЈЕДНО И ДРУГО. То је ПРВИ противзаконити чин банке – да они НА ДВА НАЧИНА ПРОТИВЗАКОНИТО приказују нешто што се дешава.

* Шта се дешава, пример из Ваше праксе?

– Кад ревизор врши ревизију он усаглашава СТВАРНО стање са КЊИГОВОДСТВЕНИМ стањем. И то књиговодствено стање треба да прати да ли су примењене све законске норме, стандарде, правила, и све што припада тој врсти посла. И да ли су на прави начин исказани у књиговодству, јер то стање мора да прикаже шта се стварно десило у пракси, на терену. Кад се та ревизија књиговодства уради, када се изврши усаглашавање, на крају се каже да – књиговодствено стање одражава право стање пословне активности која се стварно десила.

* А право стање значи?

– Књиговодство је математички исказана пословна активност једног правног лица, преко конта која су прописана, преко тих бројева који се исказују у књиговодству се исказује стваран догађај који се десио.

* Да појаснимо то читаоцима на овом примеру, шта је стваран догађај у овом кредиту који је у Уговору овако ДВОСМИСЛЕН и противзаконито сачињен у ДИНАРИМА и СТРАНОЈ ВАЛУТИ у ИСТО ВРЕМЕ, шта се стварно десило?

– Десило се то да је БАНКА ПУСТИЛА У ТЕЧАЈ ДИНАРЕ и за мене као ревизора овај је посао ДИНАРСКИ и то опредељује КАРАКТЕР ЧИТАВОГ ПОСЛА, он је ДИНАРСКИ. Да су пустили ДЕВИЗЕ то би био ДЕВИЗНИ КРЕДИТ, али нису, пустили су ДИНАРЕ и то је ДИНАРСКИ КРЕДИТ. НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ мало динарски, мало девизни. Мора да се ПОДЕЛИ на динарски и девизни, јер је тако И БИЛАНС БАНКЕ ПОДЕЉЕН – на динарски и девизни. Као ревизора, мене интересује какав је посао закључен, јер у банци постоје одвојене службе за динарске и за девизне послове, а тако је подељен и биланс банке, на девизни и динарски. То је подељено из разлога што за једну врсту посла важе једни, а за другу други закони, као и низ других стандарда који су наравно различити за динарски и за девизни режим. Дакле, много тих правила има који важе за једну врсту посла а за другу не важе, и обратно. НЕ МОЖЕ СЕ ПРАВИТИ један, како бих то рекао – „босански лонац“, НЕ МОЖЕ СЕ СВЕ ПОМЕШАТИ и казати – то је ПРОИЗВОД, како то они умеју лепо да кажу „банкарски производ“… то је „банкарска превара“ није производ.
КРЕДИТ НЕ МОЖЕ БИТИ МАЛО ДЕВИЗНИ МАЛО ДИНАРСКИ, МОЖЕ БИТИ ИЛИ ЈЕДНО ИЛИ ДРУГО.

Са тог аспекта, кад пођемо од те чињенице која је таква и необорива, таква и никаква другачија – онда ми ревизори узмемо Закон о облигационим односима да видимо шта је то кредит. У члану 1065. јасан је појам кредита.

КРЕДИТ је категорија коју давалац кредита има право да протеком одређеног времена и одређене намене, за одређену намену даје, да се наплати – ГЛАВНИЦА и КАМАТА. И ТО ЈЕ СВЕ што неко кад да кредит ИМА ПРАВО ДА НАПЛАТИ.
А онда, члан 394. говори о монетарном номинализму – ИМА СЕ ВРАТИТИ ОНА ВРСТА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА КОЈУ СТЕ ДОБИЛИ. Значи, ако добијете динаре – динаре враћате, ако добијете девизе – девизе и враћате. Овај члан 394. усмерава да иста средства која сте добили имате да вратите назад.

Дакле, банка јесте ОДОБРИЛА И ДИНАРСКИ И ДЕВИЗНИ кредит, али ЈА САМ ДОБИО У ТЕЧАЈ ДИНАРЕ и ДИНАРЕ применом члана 394. ТРЕБА ДА ВРАТИМ. Али КАКО и КОЛИКО? Па члан 1065. каже јасно ГЛАВНИЦА и КАМАТА.

* Е сад долазимо до документа који се зове Ануитетски план за отплату кредита, да ли можемо рећи да и ту постоје неке противзаконите радње банке и КОЈЕ?

– Можемо, јасно је АКО НИЈЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ – ОНДА ЈЕ ПРОТИВ ЗАКОНА, има ПЕТ ОСНОВА ПО КОЈИМА БАНКА УЗИМА НЕОСНОВАНО, објаснићу.
Пошто смо утврдили да је пуштен ДИНАРСКИ кредит у течај, као ревизор стартујем компјутерски програм са банкарским стандардима који важе за израчунавање АНУИТЕТСКОГ ПЛАНА ЗА ОТПЛАТУ КРЕДИТА и убацујем у рачунар следеће: ДАТУМ и ИЗНОС КРЕДИТА – ДИНАРИ су пуштени, онда се тај ДИНАРСКИ ИЗНОС убаци. Даље, убацујем ИЗНОС КАМАТЕ колики год да је, зато што ми НЕМАМО ЗАКОН КОЈИ РЕГУЛИШЕ МАКСИМИЗИРАЊЕ (висину) КАМАТНИХ СТОПА већ морамо да ПРИМЕЊУЈЕМО КАМАТЕ КОЈЕ ЈЕ ДАЛА БАНКА.…

КАМАТНЕ СТОПЕ су биле и ХИЉАДУ ОДСТО ВЕЋЕ од КАМАТЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ, али ми нажалост НЕ МОЖЕМО ДА УТИЧЕМО НА ПОЛИТИКУ КАМАТНИХ СТОПА КОД БАНАКА из разлога што су оне толико високе јер НЕМА НИЈЕДНА ИМПЕРАТИВНА НОРМА КОЈА ТО ДОКАЗУЈЕ. НЕМА ЧАК НИ ПРОПИСА КОЈИ МАКСИМИЗИРА ВИСИНУ КАМАТЕ, тако да су банке ишле и до 22%, чак 24% ГОДИШЊЕ, ШТО ЈЕ РАВНО САМОУБИСТВУ.

Као ревизор ја немам инструмената да то променим и онда и ТУ и ТАКВУ КАМАТУ, МОРАМ ДА УКЉУЧИМ У АНУИТЕТСКИ ПЛАН ЗА ОВАЈ ДИНАРСКИ КРЕДИТ КОЈИ ЈЕ ПУШТЕН У ТЕЧАЈ.

Даље се у утврђивање АНУИТЕТА убацује БРОЈ ГОДИНА НА КОЈИ СЕ ДАЈЕ КРЕДИТ и то да ли је обрачун ПРОСТИМ или КОМФОРНИМ МЕТОДОМ, раније је важио комфорни, САД ВАЖИ ПРОСТ МЕТОД ОБРАЧУНА АНУИТЕТА.

Кад сам убацио све елементе у програм рачунар ми излиста АНУТИТЕТСКИ ПЛАН ОТПЛАТЕ КРЕДИТА, где је ПРЕДВИЂЕНО ДА РАТА КРЕДИТА буде рецимо, на пример 20.000 динара. И ПЛАН ОДРЕЂУЈЕ РАТУ СВАКИ МЕСЕЦ ИСТУ – 20.000 динара – ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА КОРИШЋЕЊА КРЕДИТА. На пример, за пет година то је 60 рата и ја за пет година морам платити 60 рата по 20.000 динара рату – и РАТА ЈЕ ФИКСНА И ЈЕДНАКА ЗА СВЕ ВРЕМЕ КОРИШЋЕЊА КРЕДИТА.

ТО ЈЕ КРЕДИТ, ТО ЈЕ СТАНДАРД ЗА КРЕДИТ. НЕ МОЖЕ СЕ РАТА МЕЊАТИ, ОНА ЈЕДНОМ УТВРЂЕНА, ОНА НЕМА ШАНСЕ ВИШЕ ДА СЕ МЕЊА, ЗАТО ШТО НЕМА НИКАКВИХ РАЗЛОГА, НИТИ ЗАКОН ДАЈЕ МОГУЋНОСТ ДА СЕ РАТА МЕЊА. Зашто, зато што је у тој рати, у Ануитетском плану садржана ГЛАВНИЦА и КАМАТА.

Банка само по једном основу може да узима своју зараду – по члану 1065. закона – кроз камату (Карикатура: Т. Борковић)

* То смо разјаснили, а сада објасните зашто се догађа да банке наплаћују и неке друге трошкове клијенту који закључује са њима Уговор о кредиту: обрада кредита, кредитни биро, осигурање, разне екстра трошкове, којих по закону у члану 1065. и по вашим речима – нема, шта је у том делу противзаконито?

– КАМАТА је категорија са којом банке обезбеђују свој капитал и врше наплату своје зараде, па се у тој камати садрже: ЦЕНА КАПИТАЛА, ТРОШКОВИ БАНКЕ, РАДНЕ СНАГЕ, СВИ ОСТАЛИ ТРОШКОВИ и КОНАЧНА ЗАРАДА, и кад се све сабере направи се један ЈЕДИНСТВЕН ИЗНОС КОЈИ ПРЕДСТАВЉА КАМАТУ.

Дакле, као што трговац ципелама каже – моја је маржа на ципеле (20-30%) и то урачуна у цену коштања ципела, одреди и истакне цену, тако исто БАНКА ИМА ПРЕКО СВОЈЕ КАМАТЕ СВОЈУ ЗАРАДУ.

Сада смо дошли до одговора на ваше питање – БАНКА ПРЕКО КАМАТЕ коју је навела у Уговору са клијентом, а у коју је урачунато све што она треба да заради НИТИ СМЕ, НИТИ МОЖЕ, НИТИ ИМА ЗАКОНСКО ПРАВО ДА НЕШТО ЈОШ УЗИМА, ЈЕР БИ ТО БИЛО УЗИМАЊЕ ПО ДРУГОМ ОСНОВУ, а то узимање по другом основу је СУПРОТНО члану 15. Закона о облигационим односима који говори о ПРИНЦИПУ ЈЕДНАКОГ ДАВАЊА И УЗИМАЊА. А СУДСКА ПРАКСА КАЖЕ да БАНКА НЕ МОЖЕ ПО ДВА И ВИШЕ ОСНОВА да зарачунава своја потраживања и ДА УЗИМА ЗАРАДУ, ВЕЋ САМО ПО ЈЕДНОМ ОСНОВУ, ПО ЧЛАНУ 1065. – КРОЗ КАМАТУ, ништа више, јер је тако предвиђено Законом о облигационим односима.

Дакле, кад утврдимо АНУИТЕТ и у њему камату као ревизор ја кажем да је све што банка може да узме од корисника кредита, а да би поштовала Закон о облигационим односима, је то И ТАЈ ПЛАН ЈЕ У РЕДУ…

* Али, банке не раде тако, оне одобре кредит у валути и у Ануитетском плану прикажу валуту, износ кредита и рате је исказан у еврима, швајцарским францима итд. Шта то значи, видела сам већ неколико планова отплате таквих кредита, а онда висина рате зависи од вредност валуте на дан уплате рате и тако израчунату рату корисници плаћају на шалтеру банке… ту нешто није у реду, по свему што сте до сада рекли НИ ТО НИЈЕ ПО ЗАКОНУ, појасните молим Вас…

– То значи, на пример: када је за кредит израчунат Ануитетски план отплате кредита курс евра је рецимо био 80 динара, а сада је 120. Тада, кад је био курс евра 80 динара за евро банка је дала еквивалент евра у динарима и ја сам добио те динаре. АЛИ – БАНКА ЈЕ У АНУИТЕТСКОМ ПЛАНУ ПРЕДВИДЕЛА ДА ЈЕ РАТА, рецимо 200 евра и то је заиста тако, ОНА НАМЕРНО ИЗ ДЕВИЗНОГ ПОСЛА меша клаузулу и у Анутитетски план УКЉУЧУЈЕ ДЕВИЗНА СРЕДСТВА КАО ДА СУ ПУСТИЛИ ДЕВИЗЕ, А НИСУ ВЕЋ СУ ПУСТИЛИ У ТЕЧАЈ ДИНАРЕ. ТО ЈЕСТЕ ПРОТИВЗАКОНИТО – ЈЕР ИСКАЗУЈУ АНУИТЕТСКИ ПЛАН У ВАЛУТИ. А ЗАШТО то раде, па ДА БИ МОГЛИ ДА НАПЛАЋУЈУ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ, а то је ДРУГИ ОСНОВ КОЈИ ЗАКОН НЕ ДОЗВОЉАВА.

Ако је ово исказано у Уговорима, а у већини јесте, ТАКВЕ КЛАУЗУЛЕ СУ НИШТАВЕ, а ништава је одредба она која је супротна закону јер као последицу има само НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ, А СВЕ ШТО ЈЕ НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ ТО ЈЕ НИШТАВО.
Значи Уговором је предвиђено, али постоји та категорија нишатвости ГДЕ МОЖЕ ДА СЕ ДОКАЖЕ ДА ЈЕ ТО НЕОСНОВАНО БОГАЋЕЊЕ – клијент јесте потписао, али је потписао једну ништаву одредбу и ЈА КАО ВЕШТАК ДОКАЗУЈЕМ ДА ЈЕ ОНА НИШТАВА, јер по члану 1065. дозвољена је САМО КАМАТА, НЕМА КУРСНИХ РАЗЛИКА.

* Да закључимо – ОСНОВАНО ЈЕ ДА БАНКА УЗИМА КАМАТУ у коју је урачуната и њена зарада и сви трошкови, односно да обезбеди посао са своје стране, а шта је онда НЕОСНОВАНО?

– ПРВИ РАЗЛОГ за НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ је НА ОСНОВУ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ.
ДРУГИ РАЗЛОГ за НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ је ТРОШАК КЛИЈЕНТА ЗА ОБРАДУ КРЕДИТА И ОСТАЛЕ НАКНАДЕ КОЈЕ КЛИЈЕНТ ПЛАЋА ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧЕЊА УГОВОРА О КРЕДИТУ – ОНА ТО НЕ СМЕ – ЈЕР СВЕ ЈЕ ТО ВЕЋ УРАЧУНАТО У КАМАТУ. У ТО УБРАЈАМО И ПРОВИЗИЈЕ, И ОНЕ СУ УРАЧУНАТЕ ВЕЋ У КАМАТУ – ТАКО НИ ЊИХ НЕ СМЕЈУ УЗИМАТИ.

ДАКЛЕ, БАНКЕ НЕОСНОВАНО УЗИМАЈУ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ, НАКНАДЕ ПРИЛИКОМ ЗАКЉУЧЕЊА КРЕДИТА И ЗАТЕЗНУ КАМАТУ ТОКОМ КОРИШЋЕЊА КРЕДИТА. Банке, чим неко не плати једну рату одмах „трче да обрачунају“ затезну камату…

Да се вратимо мало у банкарску теорију, кад су почели кредити да се појављују у банкарству, тада се дешавало да се камата обрачунавала на цео дуг и већ првог месеца корисник кредита је имао да плати астрономски велику рату, огромну камату. То је регулисано такозваним банкарским ануитетом који га сублимира и распореди главницу дуга и период отплате, тако да кад почињете да отплаћујете кредит ПРВО ОТПЛАЋУЈЕТЕ КАМАТУ, у почетку су ваше РАТЕ САМО ПЛАЋАЊЕ КАМАТЕ, ТЕК КАСНИЈЕ ГЛАВНИЦА ДОЂЕ НА РЕД. Шта то практично значи – то је такав модел да би се уједначила рата, али СВАКА МЕСЕЧНА РАТА САДРЖИ ДЕО КАМАТЕ ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА ТРАЈАЊА КРЕДИТА. Значи, КОРИСНИК КРЕДИТА ПЛАЋА УНАПРЕД КАМАТУ КОЈА ДОСПЕВА ТАМО НЕКОГ КАСНИЈЕГ ПЕРИОДА ОТПЛАТЕ КРЕДИТА. Кад би се направио пресек неке рате у садашњем времену у односу на претходно, а онда се анализира шта та рата садржи – налазимо да има део камате, али је и део камате већ раније плаћен и већи од оног дела који је тренутно у моменту анализе доспео. БАНКЕ НА ОСНОВУ ТОГ СТАЊА ЗАРАЧУНАВАЈУ ЗАТЕЗНУ КАМАТУ – НЕ МОЖЕ, ТО НИЈЕ ПО ЗАКОНУ!

БАНКА ХОЋЕ ДА КЛИЈЕНТУ ЗАРАЧУНА ЗАТЕЗНУ КАМАТУ ЗА НЕШТО ШТО ЈЕ ОН ВЕЋ ПЛАТИО, ТО НЕ МОЖЕ. ЗАТЕЗНА КАМАТА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ЗАРАЧУНАВА ПРЕ КРАЈЊЕГ РОКА ДОСПЕЋА КРЕДИТА. Тек кад ДОЂЕ ДО КРАЈЊЕГ РОКА ДОСПЕЋА КРЕДИТА ОНДА и ГЛАВНИЦА И КАМАТА ИМАЈУ СТАТУС ДОСПЕЛЕ ОБАВЕЗЕ и ТЕК ТАДА важи законска одредба Закона о облигационим односима ДА БАНКА МОЖЕ ДА ЗАРАЧУНАВА КАМАТУ НА КАМАТУ, АЛИ ТЕК ОД КРАЈЊЕГ РОКА ДОСПЕЋА КРЕДИТА, јер и камата и главница се сматрају доспелим и деле судбину главног дуга.

Дакле, да кажемо јасно – ДОК КЛИЈЕНТ КОРИСТИ КРЕДИТ И на пример КАСНИ У РАТАМА – БАНКА НЕ СМЕ ДА МУ ЗАРАЧУНАВА ЗАТЕЗНУ КАМАТУ ДОК ТРАЈЕ ПЕРИОД ОТПЛАТЕ КРЕДИТА ПО ЗАКОНУ!

Неморално понашање банака је – зеленашење, а републички јавни тужилац не чини ништа да спречи банке да зеленаше и пљачкају овај наш народ!

* Банкарска теорија и пракса нам кажу да банке могу путем кредитног мултипликатора направити од једног динара – за годину дана 30 динара, јер је банкама у поставци банкарског посла дато да туђим новцем зарађују и поново дају кредите, а данас услови нису идеални и стање економске способности клијента је доведено у питање, тако да се неки кредити не могу ни наплатити због неоснованих узимања… Да ли је тачна тврдња коју банке наводе да се задужују у валути да би давале кредите у динарима И КО НЕ РЕАГУЈЕ А ТРЕБАЛО БИ ДА СПРЕЧИ ОВАКАВ РАД БАНАКА?

– НИЈЕ ТАЧНА ЧИЊЕНИЦА КОЈУ ИЗНОСЕ ДА СЕ БАНКА ЗАДУЖУЈЕ ДА БИ ДАВАЛА ДИНАРЕ, ако је и истина то је доказиво, може бити да су извори пласмана девизни у пасиви, али банке не користе те изворе за пласман кредита, него врше такозвани репласман од наплаћених кредита, што се суштински дешава да банке раде са туђим новцем.

Да објасним. Банка ради тако што пласира кредит и прву рату репласира и све рате кредита старих клијената и новом клијенту дају кредит, тако ради тај систем мултипликатора, раде туђим парама… и то доказује да се не задужују ван, већ искључиво раде туђим новчаним средствима без сопственог задуживања.

ПЕТИ ОСНОВ о коме ја причам НИЈЕ СУПРОТАН ЗАКОНУ о облигационим односима, али ЈЕСТЕ СУПРОТАН ЈАВНОМ МОРАЛУ, ЧЛАНУ 103. истог закона који говори о нечему што је однос према јавном моралу и позитивним нормама које владају у друштву. То говори да НИЈЕ МОРАЛНО ДА БАНКА НЕКОМ ДА ПАСИВНУ КАМАТУ 2% А УЗИМА 20%, а то 20% је хиљаду одсто веће него у Европи, у мом окружењу. То су ти НЕМОРАЛНИ ПОСТУПЦИ КОЈЕ РАДЕ БАНКЕ и клијенте доводе до осиромашења, а то неморално понашање је ЗЕЛЕНАШЕЊЕ, ТО ТРЕБА НАЗВАТИ ПРАВИМ ИМЕНОМ.

То је право ЗЕЛЕНАШЕЊЕ које РЕПУБЛИЧКИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ НЕ СПРЕЧАВА! НЕ СПРЕЧАВА БАНКЕ ДА ЗЕЛЕНАШЕ И ПЉАЧКАЈУ ОВАЈ НАРОД! НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ У ВИСИНИ ДО 60% ОД СТВАРНОГ ДУГА БАНКЕ ОСИРОМАШУЈЕ И НАРОД И ПРИВРЕДУ!

* Дајте нам пример…

– Банке, узгред буди речено, ЗНАЈУ ДА ЈЕ ТАЈ ЊИХОВ ПРОФИТ ВЕЛИКИ. ОНЕ У ТОКУ ГОДИНЕ, ЈЕР БИ СЕ НА КРАЈУ ВИДЕЛО, ПЛАСИРАЈУ НОВАЦ СВОЈИМ КЋЕРКАМА ФИРМАМА И ТАКО ТО УМАЊЕ, кад би се то мало „прочешљало“ видело би се…

ОНО ШТО СУ БАНКЕ У ЗАДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА ИСКАЗАЛЕ У СВОЈИМ БИЛАНСИМА ЈЕ ДА СУ ОКО 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ПРОФИТА ИЗНЕЛЕ ВАН СРБИЈЕ, А ПРИВРЕДА НЕМА АКУМУЛАЦИЈЕ НИКАКВЕ, ГРАЂАНИ СУ ОСИРОМАШЕНИ.

КЛИЈЕНТИ БАНАКА СУ УЗИМАЛИ КРЕДИТЕ И РАЧУНАЛИ ДА ИМАЈУ КРЕДИТ. МЕЂУТИМ, БАНКЕ СУ БИЛЕ ПРВЕ НА „КЕСИ“, ПА ЧИМ ДОЂЕ ПРВИ У МЕСЕЦУ УЗМУ СЕБИ, И ТАКО СУ НЕЗАЈАЖЉИВО БАНКЕ УЗИМАЛЕ ДА СУ КОРИСНИКЕ КРЕДИТА, КАО УСПЕШНЕ ПРИВРЕДНИКЕ ДОВЕЛИ У СИТУАЦИЈУ, ДА СУ МИСЛЕЋИ ДА ИМАЈУ КРЕДИТ, У СВОМ НЕЗНАЊУ, ТАКО И ПОСТУПАЛИ ВЕРУЈУЋИ ДА РАСПОЛАЖУ СВОЈОМ ИМОВИНОМ. АЛИ, ЊИХ ЈЕ БАНКА ПОТКРАДАЛА, УЗИМАЛА ИМ ЊИХОВУ ИМОВИНУ.

То морамо да разјаснимо – КАД ЈА УЗМЕМ КРЕДИТ ОН ЈЕ МОЈА ИМОВИНА, кад БАНКА НЕОСНОВАНО УЗИМА онда је то ПОТКРАДАЊЕ, довела ЈЕ ТЕ ПРИВРЕДНИКЕ У ЗАБЛУДУ И КАДА НА КРАЈУ МЕСЕЦА ИЛИ ГОДИНЕ ПОГЛЕДАЈУ СВОЈЕ КЊИГЕ ПАРА НЕМАЈУ, НЕМА НИ ПОСЛА НИ ПАРА.

БАНКА ЈЕ ТУ УЗЕЛА НЕОСНОВАНО, А ПРИВРЕДНИК ЈЕ „ПУКО“ ЗБОГ ТАКВОГ ОДНОСА БАНКЕ ПРЕМА ЊЕМУ!

И тада долазимо и до не ретке ситуације да се ПРИВРЕДНИЦИ ОБРАЋАЈУ ТИМ ИСТИМ ИЛИ ДРУГИМ БАНКАМА ДА БИ ПОДИГЛИ ДРУГИ КРЕДИТ ДА РЕФИНАСИРАЈУ ОВАЈ И ДАЉЕ СЕ ЗАДУЖУЈУ ШТО ИХ ДОВОДИ У такозвано ДУЖНИЧКО РОПСТВО! А ДУЖНИЧКО РОПСТВО је јер СУ ДОВЕДЕНИ У СИТУАЦИЈУ ДА ВИШЕ НЕ МОГУ ДА РАДЕ СВОЈ ПОСАО И ПОКРИЈУ ТОЛИКО НЕОСНОВАНО УЗИМАЊЕ ОД СТРАНЕ БАНАКА.

* То значи да су САМО ОБЕЋАНЕ МЕРЕ да ће да помогну малим и средњим предузетницима да раде (они су при том подигли кредите за покретање производње, опрему и запошљавање радника и имали намеру да поштено раде), да им обезбеде добру пословну средину, а они да запосле незапослене Србе и тако ојачају и привреду, јер не поступајући како треба да би се ово све ЗАУСТАВИЛО, ДОЗВОЉАВА СЕ да се И ГРАЂАНИ И ПРИВРЕДА, ПА И ДРЖАВА – УВЕДЕ У ДУЖНИЧКО РОПСТВО…

– Тако је, ТО је главни разлог убијања малих и средњих предузећа, а да не говорим о великим. Ево догађа се да једно предузеће има сто милиона евра кредита у ком је платио, минимум 30% више што је 30 милиона неоснованог узимања, па је нормално да он у свом пословању „пукне“!

* Има ли таквих примера у свету?

– Постоје државе и Закон у коме постоји одредба да неко ко наплаћује камату има смртну казну, њега одмах убијају. А знате зашто је тако? Зато што је та суровост узимања пре него што се посао заврши равно томе да некога убијеш. И они стварно имају смртну пресуду за оне који узимају камате на кредите. А шта они имају право – да узму 20% кад се заврши посао, чека га да заврши посао, заради и онда се наплати – не два или три већ 20%. И то је да се поздрави, кредитор узима 20% од профита а привреднику остаје 80% од профита, и сви су задовољни.

А наше банке раде другачије: одмах на почетку каче неке накнаде, по девизном најнижем курсу пуштају кредит и одмах физичко или правно лице, односно корисника „закољу“, узму накнаде које сами измисле НЕОСНОВАНО, НЕОСНОВАНО. БАНКА ИМА ПРАВО САМО ДА МУ ПО АНУИТЕТСКОМ ПЛАНУ УЗМЕ РАТУ, НИШТА ВИШЕ… КРЕДИТЕ ПУСТЕ ПО НАЈНИЖЕМ КУРСУ, А ЗАДУЖЕ КОРИСНИКА ПО НАЈВИШЕМ БАНЧИНОМ КУРСУ, али то није онај највиши курс који знамо, то је још виши курс који је 15% већи од оног највећег који се објави.

* Ово наравно наводите, да не буде недоумица, као страшан пример и не позивамо никога да нешто тако уради, јер постоје инструменти државе који могу то да реше и прозвали сте их…

– Наравно, ово је важно да се зна, да наведемо колико је страшно за народ, за поједница и државу да се тако нешто догоди, да неко неосновано пљачка и да му се то дозвољава. Поента приче је да се не може узимати зарада пре него што се посао заврши, није поента приче да се неко сад, не дај Боже, убије. Ето, тако се то у неким државама света ради, што је тачно и може се доказати, а то су банке у својој незајажљивости и слепилу занемариле да постоји…

Банке из србије изнеле око 30 милијарди евра, од тога од 30-50% неосновано

* Колико процењујете да је износ новца који су неосновано банке изнеле из Србије и тако опљачкале грађане, привреду и државу, а колики је део основаног богатства које су заиста зарадили од тога?

– ТО ЈЕ ЕНОРМАН ИЗНОС КОЈИ СУ БАНКЕ ИЗНЕЛЕ, МОЈА СЛОБОДНА ПРОЦЕНА ЈЕ ОКО 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ЗА ОВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА. ТО ЈЕ ОНО ШТО СУ ОНИ ЗВАНИЧНО НА КРАЈУ ГОДИНЕ ПОКАЗАЛИ, А ОНИ СУ ТОКОМ ГОДИНЕ И ВИШЕ ИЗНЕЛИ ПРЕКО ЋЕРКИ ФИРМИ. ДЕО ОД ТОГА ЈЕ СИГУРНО ОСНОВАН – тај део по каматама, АЛИ ЈЕ ВЕЛИКИ ДЕО НЕОСНОВАН. У ТИХ 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА БИЛО ЈЕ ОД 30-50% НЕОСНОВАНОГ УЗИМАЊА.

* Да ли сте имали прилику да радите вештачење клијената који су тако оштећени, шта сте тиме закључили?

– Јесам, моје вештачење је на кредиту, који је уговорно закључен 2007. године, показало да је банка НЕОСНОВАНО УЗЕЛА НАЈМАЊЕ ОКО 50% И ПОРЕД ТАКО ВИСОКЕ КАМАТЕ, НЕОСНОВАНО СЕ НАПЛАТИЛА ОД КЛИЈЕНТА – ПРЕКО КУРСНИХ РАЗЛИКА, НАКНАДА, И ЗАТЕЗНЕ КАМАТЕ. Чињеница је да БАНКЕ НЕОСНОВАНО УЗИМАЈУ И ДРЖАВА ЈЕ ДУЖНА ДА ЗБОГ ТОГА РЕАГУЈЕ.

* Закон о облигационим односима ЈЕ ОПШТИ ЗАКОН, важи за све учеснике, привреде, правних и физичких лица, ко води бригу о ПРИМЕНИ ЗАКОНА И ЗАКОНИТОСТИ У РАДУ?

– БРИГУ О ПРИМЕНИ ЗАКОНА И ЗАКОНИТОСТИ У РАДУ СВИХ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА И ФИЗИЧКИХ ЛИЦА ВОДЕ СУДОВИ И ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО. Народна банка има да реагује по Закону о банкама и Народној банци кад се ти закони прекрше. Али, овде нису прекршена та два закона, овде је ПРЕКРШЕН ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА. И једино преко индивидуалних тужби тај проблем може да се реши, уколико не постоји добра воља код банака да већ неосновано узета средства ДОБРОВОЉНО ВРАТЕ.

Јавно тужилаштво и судови су ти који морају да реагују у циљу заштите система, економског система, заштите грађана, заштите привреде и заштите своје државе

*Да појаснимо једно, Народна банка и гувернер не могу по овом питању законски да реагују и „прозивање гувернера Народне банке по медијима је бесмислено“, адреса су судови и Јавно тужилаштво?

– Тако је, ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО И СУДОВИ СУ ТИ КОЈИ МОРАЈУ ДА РЕАГУЈУ У ЦИЉУ ЗАШТИТЕ СИСТЕМА, ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА, ЗАШТИТЕ ГРАЂАНА, ЗАШТИТЕ ПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ СВОЈЕ ДРЖАВЕ. МОРА ДА РЕАГУЈЕ. Ево зашто – ЈЕР ДОЗВОЉАВА ДА СЕ НЕОСНОВАНО УЗИМА, ВИШЕ НЕГО ШТО ЗАКОН ДОЗВОЉАВА! МОРА ДА РЕАГУЈЕ И УПУТИ БАНКЕ ДА ПРИМЕЊУЈУ ЗАКОН, А КО ТУЖИ – НЕКА НА СУДУ ДОКАЗУЈЕ, ПА ЋЕ ДОБИЈАТИ ИЛИ НЕЋЕ ДОБИЈАТИ СПОРОВЕ.

* Неке банке су позвале своје клијенте дужнике, кориснике кредита да појединачно иду и реше проблем са својим кредитима, колико је то добро или није добро, шта могу да очекују?

– НИШТА, БАНКЕ ТИМЕ САМО ДОБИЈАЈУ НА ВРЕМЕНУ. Могу да очекују да их питају на пример – „шта теби одговара“, и грађанин каже да му одговара да „не враћа годину дана па после да настави отплату“ и они ће рећи, „добро, у реду је, и учиниће то тако“, иако би се на овај начин клијент још више задужио код банке због увећане камате… НИЈЕДНА БАНКА СЕ ДО САДА НИЈЕ ОДРЕКЛА СВОГА ОБРАЧУНА КОЈИ ЈЕ НАПРАВИЛА, НИЈЕДНА НИЈЕ ОТПИСАЛА ДУГ.

* У медијима се провлачи и реченица типа – „Ако се банке натерају да раде по Закону, све ће се покупити и отићи одавде“…

– ГАРАНТУЈЕМ ДА ЋЕ ОСТАТИ ОВДЕ, а зашто? Зато што, ако применимо Закон о облигационим односима и садашњи ниво камата од 6% годишње за дугорочне кредите, ми ћемо њима дозволити да на овај начин имају каматне стопе 300% веће него што су у Европи. Они у Европи имају 2% а ми им дајемо 6%, МАЛО ЛИ ЈЕ, НИГДЕ НЕЋЕ ЗАРАЂИВАТИ ВИШЕ НЕГО ОВДЕ?

Проблем је да су банке на подручју код кога није званична валута евро: Хрватска, БиХ, Србија… искористиле то време, јер је буквално била глад за тим кредитима, а НИКАД НИКО НИЈЕ СУМЊАО У ИНСТИТУЦИЈУ БАНКЕ ДА БИ ОНА МОГЛА на овакав начин да ради. Једино су негде `91-`92. године биле пресуде, ако се сећате, у корист оних који су били храбри и тужили за ревалоризацију кредита, па су банке тада вршиле ревалоризацију ануитета, а судови пресуђивали у корист корисника кредита… У Судској пракси од тог времена може се видети да је пресуђено у корист клијента по члану 15. Јер банка не сме по више основа да остварује своју зараду него што је то законом дозвољено, ко је то знао тужио је и добио је спор. Проблем је био што је држава ћутала јер није хтела да буде против банака, јер су се увијек банке сматрале неким „заштићеним купрешким међедом кога не треба дирати“! А БАНКА ЈЕ САМО ОБИЧАН ТРГОВАЦ, КАО ШТО ЈЕ ОНАЈ ТРГОВАЦ ЦИПЕЛАМА – ТАКО ОНИ ТРГУЈУ ПАРАМА!

* Добро, ту онда не би требало да буде проблема код нас, као што је то проблем у земљама у окружењу, као у Хрватској где су се грађани организовали у удружење ЖИВИ ЗИД и боре се против отимања имовине по судским налозима, својим телима штите дужника и његову имовину од полиције и представника банке који је дошао да се наплати због дуговања по кредитима у швајцарским францима… Ми већ имамо важећи Закон о облигационим односима по коме само треба да натерамо банке да га поштују.

– ТАКО ЈЕ. ОВДЕ САМО ТРЕБА ДА РЕАГУЈЕ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ И НАТЕРА БАНКЕ ДА ПОШТУЈУ ЗАКОН. Скупштина Мађарске је ово што ја причам донела у форми закона који у Мађарској важи од 1. новембра прошле године, али се не може ретроактивно применити. Из тог разлога Мађарска држава је у закону предвидела да неосновано узимање од стране банака до дана доношења овог закона преузме као своју обавезу, она финансира у висини од три милијарде евра. У Хрватској су замрзли евро, колико ће их то коштати видећемо. Могуће је, а што ја немам детаљан увид, да и Хрватска и БиХ имају исти овакав закон јер је он донешен у време постојања СФРЈ, па је могуће да је, као добро сачињен закон, у примени и код њих.

* Имам сазнање које морам да поделим са читаоцима, а то је – да сте Ви већ добили једну пресуду у децембру пред судом у Београду, која наравно још није правоснажна јер је првостепена, где је суд пресудио у корист корисника кредита. СПРЕЧИЛИ СТЕ УЗИМАЊЕ ХИПОТЕКЕ. Разумем да о томе Ви јавно не можете да причате, али ја знам да је велики новац у питању. Оно што је важно за наше читаоце, СУД ЈЕ УВАЖИО ДОКАЗ ДА ЈЕ НА КРЕДИТ ОД ДВА МИЛИОНА ЕВРА НЕОСНОВАНО ЗАРАЧУНАТО 700 ХИЉАДА ЕВРА. Честитамо.

– Да наставим, Скупштина Мађарске је донела закон који важи од новембра 2014., а ми имамо ЗАКОН КОЈИ ЈЕ ВАЖЕЋИ, не морамо да га доносимо, све одредбе важе и само их треба применити. То што тај закон траје већ око 25 година значи да је веома квалитетан, врло објективан. Значи, оно што је важно за нас, тај Закон о облигационим односима важи и дан-данас. Његове одредбе су добре и постојане, ове о којима сам ја говорио члан 15, члан 103, члан 394, члан 1065. у којима је регулисана ова проблематична област.

Скупштина Мађарске је морала, зато што није имала овакве одредбе закона које ми имамо, да донесе одлуку да држава – грађане и привреду који су претрпели штету, обештети са три милијарде евра, због немогућности ретроактивне примене закона.

Оно што бисмо ми требали још да урадимо, КАД ОВО ПОЧНЕ ДА СЕ РЕШАВА, је ДА СЕ МАСКИМИЗИРА КАМАТА БАНКАМА НА ЗАТЕЧЕНОМ НИВОУ ОД 6% (а то је за 300% веће од камате у Европској унији) и ништа друго, СВЕ ОСТАЛО ИМАМО ЗАКОНОМ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА РЕГУЛИСАНО. И онда, имамо УРЕЂЕН БАНКАРСКИ СИСТЕМ, банке које ће наплаћивати своје пласмане, које ће имати наплату својих потраживања, а не ово да се догађа – БАНКЕ НА ЈЕДНОЈ, А ОПЉАЧКАНИ НАРОД И ПРИВРЕДА НА ДРУГОЈ СТРАНИ.

* Рекли су Вам да ћутите, али Ви ипак причате… Ако су банке, а ви кажете да јесу, изнеле из ове државе 30 милијарди евра а држава се задужила за 23 милијарде, није ли то нека коинциденција да је држава морала да се задужи јер су банке изнеле профит из земље?

– Јесу, рекли су ми да ћутим али ја не могу и нећу да ћутим, ово су опасне ствари. Не могу више да гладујем него што гладујем, не могу више да немам него што немам… Ако се држава задужи са 23 милијарде евра да би попунила буџет а ви дозволите да банке неосновано узму 30, и изнесу ван у последњих десет година, при том привреда и грађани су осиромашени до те мере да не могу да раде да би тај исти буџет пунили, и још се најављују разне реформе, стезање каиша и слично – то никако не води на добро…

Дакле, НЕОБОРИВИ ДОКАЗИ ПОСТОЈЕ ДА СЕ МОЖЕ У СВАКУ ПРИВРЕДУ УЋИ И ВИДЕТИ КОЛИКО ЈЕ УЗЕЛА БАНКА, А КОЛИКО ЈЕ ТА ПРИВРЕДА УПЛАТИЛА У БУЏЕТ – ПА ДА СЕ ВИДИ ДА СУ БАНКЕ УЗИМАЛЕ – А ДА ДРЖАВА НИЈЕ УЗИМАЛА НИШТА. И ДА СЕ ВИДИ ДА ЈЕ ЗБОГ ТОГА ДРЖАВА ДОШЛА У СИТУАЦИЈУ ДА СЕ ЗАДУЖИ 23 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА.

ТО СЕ МОЖЕ ВИДЕТИ УВИДОМ У БИЛАНСЕ ОВИХ ВЕЛИКИХ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИ СУ СТРАДАЛИ – ДА СУ БАНКЕ УЗЕЛЕ!

Решење – покренути механизме за заштиту од неоснованог узимања

* Решење је…

– ОВОГ пута треба се обратити републичком јавном тужиоцу да покрене, у складу са Уставом Републике Србије, своје ингеренције, да покрене механизме за заштиту да се прекине неосновано узимање огромних средстава од грађана и привреде.

РЕШЕЊЕ ЈЕ ДА СЕ БАНКАМА ЗАБРАНИ ДА ПОСТУПАЈУ СУПРОТНО ЗАКОНУ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА, да У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 1065. УЗИМАЈУ КАМАТУ, да тако послују и ИМАЈУ ОД КОГА ДА НАПЛАТЕ, да се опет не уђе у овакав проблем. А ДА СЕ ОВО ШТО ЈЕ БИЛО ДО САДА, НАЖАЛОСТ КРШИЛИ СУ ЗАКОН, РЕШАВА ПОЈЕДИНАЧНИМ ТУЖБАМА, А ЗА ОНЕ КРЕДИТЕ КОЈИ СУ НАПЛАЋЕНИ ДА СЕ БАНКАМА ДА ПЕРИОД ОД ГОДИНУ, ДВЕ, ДА ВРАТЕ У РАТАМА.

ЗА ОНЕ КРЕДИТЕ КОЈИ СУ ЈОШ УВЕК У КОРИШЋЕЊУ – ДА СЕ ИЗВРШИ ПРЕРАСПОДЕЛА, ДА БУДУ ИСТЕ РАТЕ ДА БИ СЕ ОТПЛАТИО КРЕДИТ.

СА ДРУГЕ СТРАНЕ, БАНКАМА КОЈЕ СУ НЕОСНОВАНО УЗЕЛЕ – ДА ИМ СЕ ОМОГУЋИ РЕПРОГРАМ ДА МОГУ ДА ВРАТЕ ТО КЛИЈЕНТИМА, ДА ИМ СЕ ДА ПРИЛИКА ДА НАСТАВЕ ДА РАДЕ ПОД НОРМАЛНИМ, ЗАКОНСКИМ УСЛОВИМА. ДА СВИ БУДУ ЗАДОВОЉНИ И ПРИВРЕДА И ГРАЂАНИ.

* Још једно питање за крај… шта то није у реду са Фондом за развој, и да ли домаће банке послују као стране и поштују закон?

– Одлично питање, а могло је и овако – КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА ФОНД ЗА РАЗВОЈ И ДОМАЋЕ БАНКЕ ПРИМЕЊУЈЕ ВАЛУТНУ КЛАУЗУЛУ? Фонд за развој кредитира средствима из буџета Србије и где су ту курсне разлике? Везују евро (валуту) за кредите које дају у Србији а финансирају се из буџета Србије – ТО ЈЕ СУПРОТНО ЗАКОНУ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА. Ово исто раде и домаће банке са новчаним изворима у динарима. Где су ту курсне разлике? Значи и домаће банке РАДЕ СУПРОТНО ЗАКОНУ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА.

* Ми разговарамо зато што је најважније да се о свему сазна и каже јавно права истина. Ја вам се у име редакције СРБског ФБРепортера и у своје лично име најлепше захваљујем за одвојено време за овај разговор, што сте пристали и овако објаснили овај проблем у функционисању наше државе.

– Било ми је задовољство јер сам имао саговорника који разуме материју, срдачан поздрав свим вашим читаоцима и порука – морамо се борити за истину и правду, увек, тако ћемо дати простора да се неки проблеми реше у циљу нашег достојанственијег живота у нашој лепој држави Србији.

Разговор водила Биљана Диковић. Биљана Диковић је новинар и песник, бивши је банкарски службеник, у областима финасија и економије радила преко петнаест година (здравство, фармација, приватно предузетништво у сарадњи са иностранством), лектор и коректор уџбеника ЕКОНОМИКА БИЗНИСА аутора Проф. др Наде Недовић 2010. и збирке задатака за исти предмет ПРАКТИКУМ, издавач Висока пословно техничка школа Ужице аутора Проф. др Наде Недовић 2010.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ФБ Репортер, 30. 1. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3fN

Categories: Преносимо