Две недеље до Божића. Материце. Празник мајки.
Мудраци са истока су на путу ка Витлејему. Носе дарове за Сина Божијег који ће се тек родити. Као да нешто од тих дарова у чудесним обратном времену Цркве испада из бисага мудраца и ми то налазимо и делимо међусобно у радосном ишчекивању великог Празника Рођења.
Кроз игру, символички, малим поклонима, откупљујемо се из ропства смрти и греху. Прошле недеље откупљивала су се везана деца, ове недеље – откупљиваће се свезане мајке, следеће – везани очеви. И заиста, колико се често сви ми осећамо као да смо везани бригама, везани тежином овог света пуног проблема. Колико год да смо у проблемима, колико год нам можда тренутно није до игре ни до некаквих поклончића, почнимо да се откупљујемо и одвезујемо да бисмо у миру дочекали новорођеног Сина Божијег.
Џејмс Тисо: „Путовање мудраца са Истока“ (1894)
И сетимо се мајки. Сетимо се подвига рађања и одгајања деце који ова цивилизација у колапсу покушава да обесмисли, мамећи жене мушким улогама, чинећи све да мушкарци изгубе поштовање за велику тајну жене – рађање. Нажалост, као да су Срби и Српкиње највише поверовали у шарене лаже, које богати владари света као ђинђуве убацују међу урођенике са свих меридијана, не би ли лакше и сигурније владали. Чувајмо наше породице, чувајмо драгоцене породичне везе које ће нам и кад дође нека следећа ноћ историје служити као главни извор снаге за опстанак, утеха и највећа школа љубави.
Део поклона три мудраца које су донели новорођеном Сину Божијем. Светиња се чува на Светој Гори, а прошле године је у време Божића први пут донесена у Русију
Онима пред којима је заснивање сопствене породице – будите сигурни да је то најпаметније што ћете учинити следеће године. Онима који се нећкају – мислите брже, време се убрзало.
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-30a
Categories: Преносимо
Zahvaljujuci nasoj Nani (Baki), Materice su za nas – decu bile najlepsi praznik.
U familiji je bio obicaj da deca vezuju Nanu i da je ne odvezuju dokle god se ona poklonima ne otkupi. Mi, njeni unuci i unuke, bilo nas je 7-8, stizali smo u Senoinu 8 na Topciderskom Brdu u Beogradu sa unapred pripremljenim kanapom.
Nana nas je ocekivala u 17h, sa kolacima (krofne ili mafisi ili strudle sa makom ili orasima) i toplim mlekom. Mogao sam imati 6-7 godina (odmah posle II Sv rata) i cvrsto sam verovao da Nana pojma nema da ce biti vezana. Tek koju godinu kasnije sam primetio da je ona uvek namestala svoju nogu bas uz nogu od stola. A mi bismo, jedno po jedno, nestajali ispod velikog stola, vadili iz dzepa kanap i vezivali Nanu.
Kad je i poslednje dete zavrsilo, jeli smo kolace nestrpljivo ocekujuci da Nana primeti da je vezana. Sto se najzad i desavalo, uz njeno ogromno iznenadjenje i kukanje :
– Ju, pa ja vezana, sta cu sad ?
– Da se otkupis ! Materice Nano, da se otkupis, inace te ne odvezujemo !
Posle duzeg vajkanja, ona je obecavala otkup ako je odvezemo i polako odlazila do ormana u kome su bili pokloni za svako dete. To su najcesce bile rukavice ili carape – koje je ona umetnicki strikala – dobrodosle u tadasnjim dugim i ostrim zimama).
Novogodisnja zdravica
(Gavril Stefanovic Venclovic, 1732)
Ja cu vam dobra vremena davati ;
Kisna proleca i jesen, i suha leta.
I zemlja ce vam vasa
Svoj bericet potpuno iznositi
Da vam se napune gumna svakoga zita
I hardovi vina i kace masla
I svake blagote da vam dosta bude
I da vam prespeva svake letine
Od goda do goda.
I staro ispred novoga da iscrpivate
I prerucujete
I u snazi se, u miru obzivite svi skupa.
I necete se ni od koga bojati
Jer ce se svi vasi zlotvori
Od vas posramiti
I razbeci se ispred vas.
I vi cete se nasporiti i uzrasti po navise.