Да ли је Русија највећи противник Америке или се у сенци свађе двеју великих силa мобилишу нови непријатељи, и какве су историјске везе Русије и Србије, за амерички „Стар трибјун“ пише теолог Дејвид Пенс. Део његове студије о утицају вере на модерни свет који се односи на буђење православља у Русији, преносимо у целини.
За модерне индивидуалисте ништа није толико просветљено као садашњост, па су на Западу сматрали да су страшно увредили Русију спочитавши јој – „у 21. веку једноставно не можете окупирати другу државу како се радило у 19. веку“.
Али, Владимир Путин не сматра да је 19. век био назадан, већ на тај период пре свега гледа као на време у којем је западни атеистички покрет окупирао његову православну нацију и затровао душу хришћана.
Он зна да су Руси битку за Севастопољ током Кримског рата изгубили од неверничког савеза турских муслимана и хришћанских француских и британских трупа. За Путина и већину становника Русије не доводи се у питање да је Крим део Руске Федерације.
Совјетски Савез је био тоталитарна држава која је настала на крилима међународног комунизма, одлучног да укине нације и вере, сматрајући их преварама владајућих класа. Мајка Русија и православна црква биле су прве жртве комунизма.
Треба ли подсећати да Русија није СССР и да Путин није Стаљин?
Руси се добро сећају када су се пре 100 година католичка Аустроугарска монархија и лутерански немачки Рајх ујединили како би сломили националне тежње православних Срба. Русија је притекла у помоћ братској нацији, чиме је почео Велики рат. Русија, ослабљена борбом, била је лак плен револуционара.
Крајем деведесетих, прва европска престоница бомбардована од краја Другог светског рата био је Београд, главни град православне Србије. Руси су поново протестовали – али овај пут без употребе оружја. Западна НАТО алијанса више није католичка или протестантска, али је још способна да врати у живот стара непријатељства против „медведа са истока“.
Васкрснуће православља и православних нација тек је последњи у низу верских револта против совјетског атеизма. Пре неколико десетина година, католички Мађари и Пољаци са истока и исламски ратници из Авганистана, подрили су темеље безбожничке империје са челичном одлучношћу.
Ослобођени убојитог атеизма гулага, Руси нису пригрлили разоружани атеизам или западњачку сексуалну револуцију. Нису у име капитализма приватизовали национална богатства. Солжењицин нас је још одавно научио да ће се Русија једнога дана пробудити из совјетског кошмара, али не као западна демократија већ као православна национална држава.
Амерички католици су деценијама службе завршавали молитвама за промену Русије, за зацељивање јаза међу хришћанском браћом, јаза који је европске нације одвојио од Русије и оставио их на ветрометини утицаја самоубилачких нација паганских нациста и материјалистичких комуниста.
Морају ли хришћани поново бити подељени док се још један непријатељ групише за напад?
Пре него што националну политику сузимо на дебату о томе да је Путин силеџија или је Обама слабић, можда би се требало запитати да ли је Русија заиста највећи геостратешки непријатељ САД. Бездушна бирократија ЕУ и њена бојна песница НАТО – можда представљају већег непријатеља хришћанској Русији него што би то требало да буду амерички хришћани.
Categories: Преносимо
Оставите коментар