(Блог Гада Лернера, 21. 8. 2014)
Абд Алах, краљ Саудијске Арабије, управо је напунио 90 година. Нико не зна ко заправо командује у Ријаду. Невероватно богата и моћна владајућа класа која чува најсветије исламско место – Меку – представља забрињавајућу енигму. Запад је деценијама види као одбрамбену тврђаву коју треба подржавати и наоружавати. Мрежа финансијских улагања нераскидиво је повезује са нашим економијама. Чак Израел има улогу везе – без да се то јавно огласи – са династијом која се супротставља Ирану и (за разлику од Катара) жели да искорени покрет Муслиманско братство, како би се изоловао и сам Хамас у раљама Газе.
Ипак, Саудијска Арабија игра на два стола. С једне стране има посебан однос са САД. С друге стране потхрањује моћ једног салафитског ислама, екстремног, фундаменталистичког и чак џихадистичког. Милиције самопрокламованог калифа Ал-Багдадија[1] уживају посредну, али пресудну подршку Ријада. Никада потврђену, али ни оповргнуту.
Утисак који добијам је следећи: Саудијска Арабија, свесна да нафтно богатство не може да траје заувек и да је њен стратешки централни положај привремен, сумња у опадајући примат Запада – па је спремна да следи алтернативни сценарио катастрофичног карактера: тј. да победе опскуранти у преокрету биланса светских сила.
Мека тако остаје симбол једне нерешене исламске амбигве. И Саудијска Арабија се потврђује као трн у оку међународне стабилности. Најподмуклији савезник Запада.
Гад Лернер (Gad Lerner) је рођен 1954. у Бејруту у јеврејској породици, која је три године касније напустила Либан и преселила се у Милано. Добио италијанско држављанство након двадесет седам година. Бави се новинарством (Espresso, La Stampa, Corriere della sera, Repubblica), водитељ и на РАИ, био члан „Комитета од 45“, који је 2007. дефинисао правила Демократске странке у настајању. Ожењен, петоро деце.
Понашио и ноту о аутору привео: Зоран Ђуровић
[1] Прим. ур: Абу Бакр ал Багдади – вођа Исламске државе Ирака и Сирије (ИСИС); кад је 29. јуна 2014. ИСИС објавила успостављање калифата, он постаје калиф Ибрахим а ИСИС бива преименована у Исламску државу.
Categories: Посрбљено
Јел се реч амбигва користи у српском језику? Ја је нисам раније чуо што не значи да је нема. Ипак, мислим да има ефектнијих решења на српском језику – двосмисленост, двосмислица, или најједноставније загонетка.
Наравно да је “амбигва” страног порекла, али се зато не треба жигосати, мада има српских еквивалената које наведосте. Мој општи став је да ваља тежити чистоћи језика, али у томе не претеривати. У апотеци не бисмо могли да купимо лек. Сваки од језика апсорбира туђице, да не будемо пуританци као Хрвати. Нпр., латински је узео “персона” од етрураца, знамо да старогрчка реч таласа (море) је страног порекла, а они били стално упућени на море… Ако имате неки мејл, радо ћу вам слати моје преводе и текстове на лектуру.
Не спорим да је корисно да се повремено користе речи страног порекла, него нисам уопште раније чуо за ту реч у српском језику. Ако је прихваћена ја немам ништа против да се користи. И у свом горњем коментару сам употребио више речи које имају страно порекло. Помислио сам у први мах да вам се поткрала једна страна реч и да сте је само транскрибовали а то се неретко дешава приликом превођења, нарочито у наше доба, када англицизама има на свкаом кораку.
Слажем се са Милошем. Показивати неко посебно знање уз употребу страних речи, потпуно непознатих, и није неки штос.
Зоране, прихватам Вашу понуду, да ми шаљете текстове, које оцените, да су вредни пажње. Немам намеру, да их лекторишем, већ да их прослеђујем. Вредни су пажње! Ишли би, наравно, не сви, на преко 120 адреса по белом свету и “шире”. slobodan.mlinarevic@gmail.com
Олакшало би ми, ако би били у doc. форми.
Друштво, нико не замера. Овај “нечисти” свет је мој. Док се разумемо, добро је. Ако неко хоће да лекторише, ја сам спреман. Радује ме. Имам само 2 руке. Ако хоће да промовише, опет сам за сарадњу. Велики поздрав!