Вечерње новости: Некад у Црној Гори и живот хтели да дају за ћирилицу

veselin-matovic-240

Веселин Матовић (фото: Новости)

Професор српског језика Веселин Матовић чува успомену на жртву 14 учитеља из Бјелопавлића. Нису пристали да у школе уведу латиницу и да се избаце јуначке песме

Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своје дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бјелопавлића, који су пре 97 година платили животима одбрану српског језика и ћирилице да није никшићког професора српског језика Веселина Матовића.

Управо је изашла Матовићева књига „Ћирилица и латиногорица“ између чијих корица се нашао и овај догађај, као и други из новијег времена који говоре о „ћерању“ српског језика и писма у Црној Гори. А о томе нема позванијег да пише, јер је професор 2004. са супругом Радмилом и још 24 колега из Никшића и једног из Херцег Новог, остао без посла, када су стали у одбрану српског језика и ћирилице.

Након увођења војне управе, окупатор је, почетком 1916. године посебне мере у Црној Гори спровео у школству. Наређено је да се у црногорске школе, уместо ћирилице, уведе латинично писмо, као и да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Томе се одлучно, подношењем отказа на службу супротставила група учитеља из Бјелопавлића, њих четрнаесторо, због чега су убрзо ухапшени и стављени под војни суд, каже професор Матовић.

– Оставке које су потписали у војној команди у Подгорици, 19. октобра 1916. овако су образложили: „Ћирилица је српска историја-артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност“.

Након двоипомесечне истраге, изречене су им пресуде, као и тројици њихових наводних подстрекача, правницима: Николи Драговићу, Марку Јовићевићу и Радовану Бошковићу. Учесници побуне били су: Вуксан Радовић, Саво Ђуровић и Велизар Ђурановић, који су после издржавања казне од три месеца пуштени на слободу, док су једанаесторица њих (осуђени на четири односно пет месеци затвора): Илија Мијушковић, Трипко Брајовић, Андрија Драговић, Саво Јововић, Томо Драговић, Радован Поповић, Миладин Вујадиновић, Ново Вучинић, Блажо Радоњић, Цветко Станишић и Јакша Брајовић, интернирани у мађарски логор „Болдогасон“, а касније у „Нежидер“, где су остали све до краја Првог светског рата.

– Нажалост, о овом догађају, иако достојном да се уврсти у најлепше примере „чојства и јунаштва“, није сачувано много архивских докумената и све што се о њему зна потиче углавном из дневника двојице његових учесника: Јакше Брајовића и Тома Драговића, који се налазе у власништву њихових потомака. Побуни су претходила два скупа бјелопавлићких учитеља у Даниловграду, на којима је дошло до неслагања око начина отпора (иступањем из службе). Старији учитељи осим Илије Мијушковића нису се сагласили с пружањем било каквог отпора и прихватили су лојално обавезе које су захтевале нова програмска правила, мотивишући то основном обавезом учитеља у описмењавању младих нараштаја. Насупрот њима, четранаесторо младих и тек свршених учитеља, не желећи да служе непријатељу, иако усамљени, чврсто одлучују да поднесу оставке.

Чиновник у команди био је Србин из Војводине. Покушао је да одврати младе учитеље од оставке.

– Ја сам Србин. Син сам попа православног. Ја вама и вашем народу желим добро. Бићете одмах стријељани – рекао је чиновник.

Међутим, учитељи су остали при своме. Одустајање од побуне подразумевало је сигурну егзистенцију и, у условима окупације, чак и прилично удобан живот, односно сигурну државну службу и „специјалне легитимације“ које су их штитиле од интернације и обавезног рада.

– Ови се храбри људи одлучују на непристајање, сматрајући да онај ко хоће да остане доследан позиву српског учитеља ни у каквим околностима заветне вредности својих предака – ћирилицу и националну историју – не сме довести у питање, наглашава наш саговорник. То видимо и из сведочења Сава Јововића:

„Примио сам се вршити дужности народног учитеља под управом ћесарских и краљевских власти, верујући да ће бивши програм основних школа остати и даље. Наредбом из наставе избацује се ћирилица, српска историја и певање националних песама. Ћирилицом су исписани сви културни трагови нашег народа, а не предавати националну историју значило би одрећи се прошлости, садашњости и будућности. Част ми је известити команду да са овим подносим оставку на своју досадашњу дужност“.

Слично је и у запису Јакше Брајовића:

– Промењени су сви уџбеници, осим за веронауку и математику, а и они су штампани латиницом. Кад сам добио овај акт, написао сам оставку и пошао у Даниловград да је предам у месну команду. Био сам учитељ у Гостињу.

Спавали су на голом патосу без икакве постељине, непрестано под надзором и уз претњу да ће бити обешени. Након изрицања пресуде (учињено ноћу) пребачени су у цетињски затвор, а одатле депортовани у „Болдогасон“. Учитељ Брајовић је три пута покушаво да побегне, али је сваког пута био ухваћен…

Ми нисмо робови

Током суђења (председник суда био је Чех, звао се Славик), иследник Хрват, питао је Брајовића: -Зашто нећете овај школски програм, по њему се ради и у хрватским школама? Брајовић је одговорио: – Ви сте тај програм прихватили јер сте робови. Ми нисмо робови, ми смо окупирана земља. Ви да сте слободни, у вашим читанкама, биле би песме о вашим великанима – Штросмајеру, Зрињском, Франкопану, Гупцу и другима, а не о аустријским надвојводама и војводама хабзбуршким.

Побуна у Улцињу

У јуну 1916. интернирана је и група учитеља из Улциња, који су се успротивили захтеву тамошњих муслимана и католика да се за њихову децу отвори посебна школа, што је било у супротности са црногорским законом. По том закону, који је донесен у Народној скупштини, а потврђен од стране краља Николе 1907.године, деца сталних држављана Црне Горе нису могла походити школе с туђим наставним језиком, док не сврше српску народну школу.

В. Кадић

(Вечерње новости, 30. 11. 2013)

Advertisements


Категорије:Аз и буки

3 replies

  1. Болно и дирљиво! Када се ово упореди са садашњим стањем у Црној Гори и Србији, може се само рећи: невероватна је брзина дегенерације (другосрбијанци би рекли: пожељне еволуције). Како се то постиже, да се унутар једне-двеју генерација наглавце преокрену морал, схватања и реакције показује један експеримент на мишевима: једна популација лабораторијских мишева исте генетске групе подељена је у две. Мишеви прве групе, који се нису ни мало плашили одређеног звука, били су дуже времена подвргавани болним импулсима струјом за време његовог емитовања. Логично – дошло је до Павловљеве реакције: после неколико таквих циклуса, било је довољно само да чују онај звук (без удара струје) и да панично реагују, циче и беже. Друга група није била мучена струјом и остајала је индиферентна на онај звук. Ништа чудно, али битно: мишеви су се размножавали – шта ћете, знате већ – онако, као мишеви. Групе су држане одвојено. Потомство прве групе је било одгајано без родитеља, као и (одвојено) потомство друге групе. Али, сада долази оно главно: Потомство прве групе, потпуно одвојено гајено од родитеља (чак и без преношења мишје традиције, ако тако нешто постоји), и без икаквих електричних удара је панично цичало и реаговало на онај звук, док је потомство друге групе остајало потпуно индиферентно. Закључак би могао бити: деценије комунизма и других моралних помора и недаћа повезаних с њим су довеле до таквих турбо-генетских промена, да српско потомство више није достојно својих предака.

    Свиђа ми се

  2. Видимо колико су љ1уди некада жртвовали да би сачували свој језик и писмо – своју културу. А ми (Срби) данас „простовољно“ све то одбацујемо и још се неким „напретком“ хвалимо поносимо. Шта ћемо; „Чега се паметан стиди, будала се поноси. … Јутутутунци, нема шта—-

    Свиђа ми се

  3. Да само напоменем да је у тој групи и мој предак Ђуровић, из Бјелопавлића (то је моје племе).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s