Заменик председника Треће Србије: Борим се за праведније друштво као и мој деда комуниста

Parovic_Blagoje„Деда је својевремено спасао живот Титу који је касније наручио његово убиство. Уверен сам да су људи попут Благоја били искрени идеалисти који су зарад својих идеала били спремни и да погину.“

Мирослав Паровић (29), заменик председника Треће Србије и унук чувеног комунисте Благоја Паровића, каже да су деда и он ушли у политику да би се борили за неко боље и поштенијe друштво и да се свако у своје време залагао за идеале на начин који је примерен том времену.

Мирослав Паровић, дипломирани инжењер електро-технике и један од најбољих студената генерације на Факултету техничких наука у Новом Саду, попут свог деде ушао је у политику. Он са поносом прича о Благоју чије име и данас краси  бројне улице у Србији.

СТРАДАО У ШПАНИЈИ

– Благоје, који је иначе брат мог деде, имао је тешко детињство у Невесињу, рано је остао без оба родитеља. Као сироче пребачен је у Винковце на обућарски занат. На занату  се упознаје са комунистичким идејама које су тада биле прилично авангардне. За релативно кратко време Благоје је постао један од најистакнутијих комуниста у Краљевини Југославији, али и шире јер је после завршене “Лењинове школе” у Москви био упућиван на илегални рад широм Европе, и то под надимком Шмит – прича Паровић.

Наш саговорник каже да је његов деда убијен у 34. години, не у шпанском грађанском рату, већ по налогу Јосипа Броза Тита!

Miroslav-Parovic-490

Мирослав Паровић, заменик председника странке Трећа Србија

– Нема сумње да се ради о политичком атентату по налогу Јосипа Броза Тита, што је он, по сведочењу Дедијера, и признао. Само убиство је извршио Влајко Беговић који је морао мртвог Благоја одмах по убиству да фотографише и да том сликом Титу докаже ликвидацију. Занимљиво је да је Благоје био командант акције ослобађања Тита када је овај био ухапшен у Загребу, тако да се и на том примеру може видети колика је била наивност  Срба. Деда је очигледно сметао Титу јер је у то време био озбиљан кандидат за првог човека партије – објашњава Мирослав.

МЛАДИ УШЛИ У ПОЛИТИКУ

Он каже да се још као студент залагао за промене у друштву.

– Први сам се као студент јавно побунио против Болоњске декларације и организовао сам скуп против болоњизације високог школства. Куриозитет је трибина о Зорану Ђинђићу, на којој сам успео на једно место да доведем представнике и националне и грађанске Србије. У активну политику сам ушао из уверења да најбољи морају да остану у Србији и да кроз рад обезбеде то да ова држава и овај народ опстану.

О његовом и дедином политичком ангажману каже да су слични.

Blagoje-Parovic

Благоје Паровић

– Обојица се боримо за неко боље и поштеније друштво. Наравно, свако у своје време се за идеале залаже на начин који је примерен том времену. Уверен сам да су људи попут Благоја били искрени идеалисти који су зарад својих идеала били спремни да погину, што је ствар вредна дивљења, па и сам Благоје је убијен са 34 године. Нажалост, данас постоје они који би без улажења у неку дубљу оцену онако преко колена осудили све то што су људи попут Благоја Паровића радили– закључује наш саговорник, који је шеф одборничке групе Треће СРБИЈЕ у Новом Саду.

ПАРОВИЋ ОПАСАН ТИТОВ КОНКУРЕНТ

Српски револуционар Благоје Паровић Шмит био је један од најистакнутијих  руководилаца Kомунистичке партије Југославије пре Другог светског рата и у шпанском грађанском рату политички комесар 13. интернационалне (француске) бригаде. Према званичној верзији, погинуо је у борби са шпанским фашистима у јулу 1937., али су касније веродостојна сведочења  упућивала на закључак да га је заправо убио агент совјетске политичке полиције НКВД, чиме је Јосиф Стаљин отклони могућност избора Паровића за генералног секретара КПЈ.

Рајко Недић / Наше новине

(Трећа Србија, 19. 12. 2013)



Categories: Преносимо

3 replies

  1. У, кукавна нам мајка! И с овима у „срећнију буудћност“!!! Трећа Србија или Нулта Србија? Хајде што су пребегли из Двери и одмах приграбили јавна предузећа у Новоме Саду али се сад још хвале и телеле комунизмом својих претходника и дедова… Деда му спасао живот Титу? И још му се деда изјашњавао као Хрват?

    Нађох Паровићев (млађег) текст на неком форуму:
    http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/139/14133985/uklonjen-blagoje-parovic.html?22

    ја сам истински српски родољуб и чврсто сам уверен да је комунистички режим нанео много зла српству. Благоје Паровић, иначе мој предак пошто су мој покојни деда и Благоје били браћа, је свакако део комунистичког наслеђа, али и то је део српског бића и као такво не сме бити занемаривано.

    Благоје Паровић је по мени био витез и велики човек свакако вредан дивљења. Родом из Биограда који је и данас са свим модерним технологијама врло удаљен од света, а можемо само замислити колико је то у оном периоду морао бити! Из Биограда чуо је за за комунистичку идеологију и прикључио јој се. да се разумемо није био нити први нити последњи који је у тако нешто поверовао. Да би се мало подсетили, Благоје је поверовао да сви људи могу да буду браћа, да не сме да постоји толико разлика међу људима, да свет треба да буде једно лепше место за живот. У времену у коме се он борио за своје идеале главна девиза је била „Светска правда!”. Ја сада све овде питам, колико је нас данас спремно да се бори не за светску правду, него макар за правду за човека кога туку двојица и сл. Људи имајмо дивљења према човеку који је отишао да гине за светску правду са своје 34 године!

    Познато је и то да је Благоје Паровић био једна од последњих жртава Титових чистки, када је Благоје убијен пред Титом је једино остао Мустафа Голубић, који је убијен 1941, а који је иначе врло подржавао Благоја.

    Да ме не сватите погрешно, није све са Благојем тако сјајно, познато је да се често представљао као Хрват, да се залагао против тзв, велико српског хегемонизма, али то је све било у складу са тада важећом идеологијом коминтерне. И многи други су у свом животу имали различите идеологије. Узмимо нпр. Драгољуба Михајловића, који је сарађивао и са Италијанима, али понекат и са немцима (што ја никако не осуђујем, већ подржавам јер се народ мора спашавати). И наш велики генерал Младић је у својој младости био комуниста, па чак са почетка рата није скидао петокраку! Па шта, човек је створио Српску и извојевао коначно једну победу за Србе у 20. веку. И тако даље, има бројних примера, а проблем са нама Србима је тај што ми не можемо у својим главама да се помиримо да постоје разни путеви до циља. Русија нам је дала модел понашања, они су помирили Царску и Бољшевичку Русију! Ми, ако желимо да опстанемо као народ морамо помирити све оне струје у српству које смо створили! Морамо помирити четнике и патизане! Прву и другу Србију итд! Нема нам друге, него да признамо себи све заблуде и да извагамо добро!
    Мирослав Паровић

  2. Страшно је шта су Двери гајиле у своји недрима, али добро, свака школа се плаћа. Наравно, деда Паровић није био никакав наиван лик (занатлија, идеалиста…) чим је био политком једне такве бригаде као што је Интернационална. Друго, последњи пасус је глупост, јер уопште не мора да значи нити има доказа да је он убијен по налогу Стаљина, јер Броз се сам решавао својих конкурената кад год му је била прилика. Чиста борба за власт што је већи део живота Броз и радио, а радио би и деда Паровић да му се указала шанса. Све је то исто зло семе којем идеологија служи само као параван за остваривање главног и јединог циља – узјахати. И унук је исти.

  3. Хвала @Антиекуменист (и антикомунист)-у за овај навод раније изјаве комунистичког унучета Мирослава Паровића, заменика председника странке Трећа Србија: “…Русија нам је дала модел понашања, они су помирили Царску и Бољшевичку Русију! Ми, ако желимо да опстанемо као народ морамо помирити све оне струје у српству које смо створили! Морамо помирити четнике и патизане! Прву и другу Србију итд! Нема нам друге, него да признамо себи све заблуде и да извагамо добро!…”.
    Само преиспољне будале замишљају, а демагози тврде да се у Русији може радити о помирењу царске и бољшевичке Русије! Јер:
    1. У руском грађанском рату није учествовала «Царска» Русија, него Бели покрет, који није био монархистички. Император се претходно одрекао престола у корист свог брата, а овај није прихватио престо престо, условивши то одлуком Уставотворне Скупштине, која је требало да одлучи о будућем облику управљања државом, и била је изабрана – али бољшевици, незадовољни својим слабим успехом на изборима и притиснути временским теснацем услед добро плаћене обавезе према Немачкој да Русију избаце из ратног строја Антанте су извршили војни пуч – па се уставотворна скупштина није ни могла састати; бољшевици су завели свој црвени терор, почео је грађански рат… и тако …
    2. У руском грађанском рату није учествовала никаква бољшевичка «Русија», јер бољшевици и Русија су два неспојива појма. После своје победе, бољшевици су дефинитивно уништили Русију и све руске традиције. Ови њихови садашњи наследници на власти у овој садашњој назови-Русији су нешто сасвим друго. Могу они причати о некаквим помирењима – али немају с ким да се мире. Остали су само они.
    Тако је, отприлике, исто и у Србији. Ово комунистичко Паровићево унуче, може само да се мири (у име «Треће Србије») са – опет комунистичким унучићима из «Друге» и да заједно најашу на остатке остаткових остатака праве, прве, избезумљене и обезнањене Србије, изигравајући – што каже овај: «Нема нам друге, него да признамо себи све заблуде и да извагамо добро!». Само нека признају себи и вагају – шта – али каквог то добра у њима има??? Шта мислите – зашто све иде тако како иде?

Оставите коментар