Пет главних тачака савремене неоколонизације: дерационализација, деиндустријализација, дехуманизација, денационализација, и вјероватно наjгоре – депопулација
Византија
Александар Лазић: Историја као учитељица пропасти
Најстрашнији ударац задала је црквена унија с Римом. Други проблем који се појавио као последица издаје вере јесте да је народ изгубио поверење у власт. Становници су били потресени због издаје највеће вредности – православља
Горан Комар: Како даље?
Ново читање древне и затомљене традиције Источног ромејског царства можда може произвести ревитализациују народа који је током XX вијека пасивизовао своју историју и свој политички корак
Богдан Златић: На путу ка Његошу или Чему Видовић у оскудно време
Нико се код нас није бавио Његошем као Жарко Видовић – пришао му је као прави научник, јер је покушао да га схвати и као његов савременик, али и као човек који је преживео калварију судара и распада две цивилизације
Александар Дугин: Фирентинска унија – од Другог ка Трећем Риму
Тешко је бити Трећи Рим. Бити Царство, народ катехона, народ-катехон. Али, Руси ни не траже неку једноставну судбину. Ми желимо нешто велико – зато и јесмо велики
Петар В. Шеровић: Ромејски православни свет као извор српске духовне и културне свести оличене Светосављем
Доминантно извориште и утемељење духовне и културне свести српског народа представља ромејска духовна култура у потпуности прожета Источним православним хришћанством
Јужне вести: Кад су на градилишту пронашли делове византијског објекта – избацили археолога и наставили радове
Директорка Завода за заштиту споменика каже да су након пријаве грађана изашли на терен и да је њихов археолог видео зидове неког византијског објекта на градилишту у Нишу
Иван В. Лалић: Византија
Да ли ће потребне бити изневерене слике / Наше љубави, и стражари у пустињи / Са песком у плућима, тај оскудни језик несреће, / Брза казна за зрелост, досуђен пораз?
Византијско појање на листи нематеријалне баштине УНЕСКО
Византијско појање увршћено је на листу нематеријалне културне баштине организације УНЕСКО
Антоније Фарчић: Да ли је постојао краљ Томислав? (II)
Сматрајући да је нужно да се јавност упозна са радом српског историчара, националног, просветног и културног радника Антонија Фарчића, доносимо други део чланка „Да ли је постојао краљ Томислав?“
Сергеј Комаров: Истамбул – град упозорење
Човек може бесконачно да шета старим Градом. Али је најлепше седети на клупи преко пута Свете Софије и размишљати о томе какви људи су ходали овом земљом и колико догађаја је она доживела
Промоција књиге Ивана Стевовића „Византијска црква“
Важна, стратешки важна – ако се осврнете пут Косова – видећете и зашто важна струка, историја уметности, према Стевовићевој оцени, скрајнута је и јавно перципирана као занимација за згубидане