Коначан раскид свих веза партизана и четника и уништење четника уследило је 4. фебруара 1942. наредбом Јосипа Броза штабу Романијског одреда.

Поводом текста Србољуба Живановића „Вељко Ђурић Мишина покушава да умањи број жртава хрватског геноцида“ (Борба за веру, 1. 9. 2018), пренетог и на „Стању ствари“

Поводом текста Душана Басташића „О чињењу, нечињењу и злочињењу“, објављеном 27. августа 2018. године на интернет порталу „Јадовно 1941“, пренетом и на „Стању ствари“

Није спорно да су комунисти фалсификовали одређена документа. Али, комуниста данас нема! Има фалсификатора, али веома примитивних. Овај мали текст говори о једном таквом „документу“

Политика Ватикана према српском народу и осталим православним на Балкану добила је 1622. године своју форму стварањем Конгрегације за пропаганду вере, допуњену 1862. формирањем Sacra congregatio de propaganda fide pro negoti rituum orientalium (Света конгрегација за пропаганду вере за припаднике… Read More ›

Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“

Најбројнија је група оних критичара који воле да другима држе лекције. Волео би да за почетак од таквих чујем одговор на питање: Шта је дотични урадио да се направи списак страдалника из његовог родног места

Постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа након рата нису обиљежена и меморијализована, рекао је директор Музеја жртава геноцида

Добро упућени претпостављају да је реч о имовинско-правним питањима везаним за одређене објекте који ће, према предлогу закона, бити у саставу будућег Меморијалног комплекса

Ако ћемо се послужити начином расуђивања Златоја Мартинова онда ми њега можемо да оптужимо да на крилима првог закона Независне државе Хрватске о забрани ћирилице са радошћу уважава усташки закон и своју kritiku нуди на латиници

Какве везе имају изјава Тихомира Станића о Јасеновцу и Сребреници и обавештење хрватске власти о уклањању споменика из гробља

Где је изгубљено сећање на злочин? У Седмици говоре епископ Јован Ћулибрк, аутор филма о Старом сајмишту и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина и песник Горан Бабић

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац)

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном… Read More ›

Политика у савременој Србији у много чему представља само прости наставак оне која је вођена у комунистичкој Југославији, у том контексту треба посматрати однос свих политичара од распада Југославије до данас не само према Јасеновцу него и према НДХ, истиче… Read More ›

Доктор историјских наука Ненад Антонијевић у разговору за „Печат“ баца ново светло на тему која је била вишедеценијски табу на овим просторима – страдање Срба на Косову и Метохији током Другог светског рата. „Не смемо дозволити да нам се по… Read More ›

У понедељак, 10. јула, у Медија центру на Теразијама одржана је промоција зборника „Преиспитивање Сребренице“. У књизи су сабрана обраћања са два научно-стручна скупа одржана 2015. и 2016. године а заједнички су је издали Фонд стратешке културе, Музеј жртава геноцида… Read More ›