Срби

Ива Радовић: Људима потребан опрост и нада, не гађење и дистанца

С које год стране да наступамо, не можемо људе који нас окружују заменити неким бољим, паметнијим или моралнијим. Људи су такви какви су, ништа бољи или гори него ма где другде или ма кад кроз историју

Драган Поповић: Геноцид и Холокауст

У случају да је Дан сећања наглашено посвећен жртвама Холокауста, а затим и жртвама геноцида, припадници српског националног корпуса сматрали би да таква комеморација асоцира на жртве „вишег ранга“

Момчило Селић: О Србима и евроазијству (2005)

Једини начин да српска историја, а тиме и судбина, остану смислени јесте да и даље будемо своји. То се плаћа, али свако опредељење осим „у се и своје кљусе“ доносило нам је помор и духовни пад

Александар Ћеклић: Хаџи Рувим пише о три таласа покрштавања Срба – 50, 610. и 867. године

Хаџи Рувимова историја сагласна је са Несторовим летописом, у коме стоји да је апостол Павле долазио у Илирик, где су Словени од почетка, и да је поставио Андроника у Панонији за учитеља, то јест – за епископа

Мирослав Свирчевић: Енглеска политика према Југославији – основни извор Устава СФРЈ из 1974.

Из обиља необјављене грађе из Архива британске тајне службе издвајам документ „Основа за политику према Југославији“ од 11. априла 1943, који је одредио судбину Србије и српског народа након завршетка Другог светског рата

Матеј Арсенијевић: „Нека буде што бити не може“ – формула српске слободе (1995)

То је оно што србски непријатељи никада не могу да схвате: прави Срби су увек другачији, јер из Другачијег, из Немогућег црпу своје  надахнуће и снагу. То је оно србско Немогуће које диже устанак, увек спремно за буну и хајдучију

Снежана Цветковић: Студија Леонтија Павловића о култовима светих предака

У време првобитног објављивања књига Леонтија Павловића није наишла на значајнију медијску пажњу, али је имала изузетан пријем у научној и стручној јавности, као темељно штиво свим потоњим истраживачима

Борко Крстић: Теоријско-методолошки осврт на позне радове проф. Јована Б. Душанића

Професор Душанић је дефинишући појам српског културног обрасца фактички дефинисао универзални теоријско -методолошки образац за комплексно промишљање свих кретања у корпусу српског народа и српске државе

Дејан Мачковић: Размишљања о Божићу

Mетиљави немају право да јунацима говоре како ће да славе. Да ли ћемо да имамо сено у кући, Бадњак или јелку, да ли ћемо да га спалимо или не, да ли ћемо да пливамо у реци? То је до нас

Милош Кович: Следы сербов в земле апачей

В земле апачей, под их святой горой Грей находится православный монастырь Святого Паисия. Посвящен Святителю, который в конце 18 века перевел с греческого на русско-славянский «Добролюбие»

Милош Ковић: Поуке из резервата Апача или Дави нас иста рука

Људи из гета и резервата знају – ово зло неће стати само од себе. Колонизатори и данас верују у своју цивилизаторску мисију. Можете се предати и повући у гето. Ни тамо нећете бити сигурни

Милош Ковић: Трагови Срба у земљи Апача

Православни манастир Светог Пајсија налази се у Аризони, у пустињи Сонори, у земљи Апача, под њиховом светом планином Грејем, и донедавно је припадао Српској православној цркви

О. Дарко Ристов Ђого: Сирија шаптом паде…

Хоћемо ли имати снаге да се бар минимално консолидујемо на пољу вјере, идеала, који не би остали у празном простору већ који би нам омогућили да поново постанемо Империја снажна да заштити свој народ и своје народе?

Петар II Петровић Његош: Кад свак ратује ми мирујемо, а кад свак мирова ми ратовасмо

Знајте, браћо, да кроз наше јуначке чланове тече права српска крвца, знајте да смо од искона заклели се прахом наших прадједова „радије с мачем у руци умрети но иједној се сили срамном ропству предати“

Горан Комар: Валбона и планински врх Поп Лукин у Проклетијама

Овај прилог, кога не би било без прохођења кроз високе крашке горе које гравитирају Скадру, посвећен је горштацима без разлике вјере и нације који су задржали способност да разумију различитост и природу свијета