То што је Вељко Ђурић Мишина на челу Музеја жртава геноцида не значи да је оспособљен да изриче истине о броју јасеновачких жртава
Вељко Ђурић Мишина
Александар Лазић: Ини потписник Мишини на писмо или Само ви, директоре, радите свој научни посао
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Академику Крестићу и иним 51 потписнику Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Академику Крестићу и иним 51 потписнику „Апела за одбрану новомученика јасеновачких“
Поводом „Апела Српској православној цркви за одбрану светих српских новомученика јасеновачких“
Вељко Ђурић Мишина: Процене Д. Никодијевића не умањују нити повећавају број жртава Јасеновца
Коментаришући апел 53 интелектуалца Мишина каже да је заснован „на претпоставци нечега што би се требало догодити“
Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење
Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем
Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка
Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“
З. Чворовић, В. Димитријевић, А. Лазић: Против ревизије броја жртава – зашто смо потписали један апел
Иако у тексту апела има извесних ставова које потписници ових редова не деле, сматрали смо да је неопходно обратити се епископату Светосавске Цркве
Апел Српској православној цркви за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких
Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика
Промоција књиге Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“
У Народној библиотеци Србије, 21. октобра 2019. са почетком у 12 часова, биће представљени књига Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“ и Годишњак Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Књига проф. Грајфа о Јасеновцу пропагандистичка компилација
О књизи Гидеона Грајфа „Јасеновац Аушвиц Балкана“, Београд 2018, 712 страна
Вељко Ђурић Мишина: Чему служи прича о једној фасцикли Архива Војводине
Дешавања око Одићеве фасцикле постају комплекснија ако се има у виду најава да ће та грађа бити публикована и представљена на овогодишњем београдском Сајму књига
Вељко Ђурић Мишина: Сензационализам, аматеризам или нешто треће?
Поводом текста „Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима“, Вечерње новисти, 11. августа 2019, пренетом и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Исправка једне погрешне легенде
Фотографије која се налази у двојезичном каталогу Гудовац 1941. Пут злочина Gudovac 1941. The path of crime, није фотографија тела епископа Платона. Моје је било да исправим погрешку
Вељко Ђурић Мишина: Нови докази о заједничкој борби комуниста и усташа против сваке Југославије
Погодан моменат за легалну сарадњу наступио је после растурања Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године и проглашењу Независне Државе Хрватске (НДХ)
Вељко Ђурић Мишина: Да ли ће Макс Лубурић добити споменик у Загребу
Лубурићеву поратну идеју о хрватском националном помирењу, на неки начин, остварио је 1990-их партизански генерал и комуниста Туђман у независној Републици Хрватској
Вељко Ђурић Мишина: Шарлатанство и аматеризам у култури сећања или Чему појам „Покољ“
Најсвежији пример јесте иницијатива Удружења „Јадовно 1941”, којe представља стоматолог Душан М. Басташић, да се свеукупно страдање српског народа у НДХ назове речју „Покољ”
Вељко Ђурић Мишина: Спорни процес посвећења или kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca
Добро упућени у процес канонизације кардинала Алојзија Степинца (као и папе Пија ХII) знају да то није црквено већ првенствено политичко питање настало у време понтификата папе Јована Павла II
Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу
Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне речи, неиспуњена обећања и аматеризам набеђених величина
Вељко Ђурић Мишина: Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунистичку идеологију
Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено
Вељко Ђурић Мишина: Уреднику Glasa koncila И. Микленићу – почистите најпре своје двориште
Поводом текста Ивана Микленића „Uz Stepinčevo 2019. Istina od temelja“, Glas koncila, 18. фебруар 2019, пренетог и на „Стању ствари“
Четрдесет дана од упокојења: Мр Симо Живковић (1943-2018)
Мр Симо Живковић, професор историје у Борчи, био је и сарадник „Стањa ствари“. На Четрдесети дан од његовог упокојења 25.11.2018. доносимо реч његових бивших ђака, као и говоре изречене на сахрани на гробљу Збег у Борчи, 27.11.2018.
Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“, пренетог и на „Стању ствари“
Вељко Ђурић Мишина: Шта је Никола Жутић хтео да каже?
Поводом текста „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ који се у различитим верзијама појавио на неколико интернет сајтова, па и на „Стању ствари“
Никола Жутић: Фалсификати у уџбеницима историје о геноцидном страдању Срба
Треба правити јасну разлику између броја пописаних жртава, који је увек знатно мањи од броја оних који су заиста страдали у одређеном логору
Вељко Ђурић Мишина: Прва књига о жртвама поражене стране у Другом светском рату
Ни после више од седам деценија од завршетка Другог светског рата, у нашој историографији нема сагласности ни о приближном броју жртава, наводи аутор Милорад Белић
Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Докле да заљубљеници у историју уче историчаре“, Политика, 9. 10. 2018, пренетог и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре
Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21.
Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.
Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари
Вељко Ђурић Мишина: Зашто толико неповерења?
Овим кратким текстом хоћу да разуверим појединце мрзовољнике и скептике да се литература (написана и на српском језику и ћириличним писмом) може пронаћи у Библиотеци у Јад Вашему у Јерусалиму
Борба за веру: Није проблем Вељко Ђурић Мишина, него епископ славонски Јован
Вељко Ђурић је на страни једног опасног смутљивца, епископа Јован Ћулибрка, чија је ревизионистичка улога на нашем простору више него опасна
Вељко Ђурић Мишина: Зар да ме стоматолог учи историјским наукама, други и последњи пут
Поводом текста „Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине” Душана Ј. Басташића
Душан Ј. Басташић: Музеј гори а Вељко се чешља или О чињењу, нечињењу и злочињењу В. Ђ. Мишине
Нисам компетентан да процјењујем стручне квалификације проф. др Вељка Ђурића Мишине али тврдим да не посједује потребна знања, вјештине, таленат и предузетнички дух да би вршио функцију директора Музеја жртава геноцида
Вељко Ђурић Мишина: Наивност неколицине уредника интернет портала која се претвара у превару
Поводом текста Marin Vlahovićа „Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu?!“ (Dnevno.hr, 11. 9. 2018), пренетом и на „Стању ствари“
Симпосион „Новомученици: Полиперспектива IV“
У Загребу је 7. септембра 2018. године, у просторијама Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, одржан научни скуп посвећен Новомученицима Јасеновачким
Marin Vlahović: Srbija konačno odustaje od mitomanije o Jasenovcu?!
Nakon što su desetljećima širili mit o milijuna ubijenih Srba u NDH, svi najvažniji faktori velikosrpske propagande, od Vlade Republike Srbije, Srpske pravoslavne Crkve, pa sve do povjesničara i znanstvenika, odjednom tvrde da se radi o ukupno 325 000 ubijenih Srba