Зашто је православно-католичанска вера најбоља, а не римокатоличка или протестантска (да не говорим о некрштенима)? Зато што она једина нема инквизицију
православље
Протојереј Стојче Цветковић: Беседа на Велику суботу
Христово страдање јесте објашњење нашег страдања. Када нас муке снађу, када смо у тузи, жалости и очајању, сетимо се да је Христос за нас умро, али је потом и васкрсао за нас, да бисмо и ми васкрсли
Силазак Благодатног огња у Јерусалиму 2024. године!
И ове године православни су удостојени силаска Благодатнога огња!
Свети владика Николај: Писмо из Јерусалима на Велики петак
Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити
Павле Ботић: Једини Учитељ
Зло дрво учитељâ по људском разуму и на српској земљи породило је зле плодове! Зато више немамо ни националну државу, ни националну Цркву Светосавског и Косовског завета
Протојереј Андреј Ткачов: Страсна седмица је концентрисано Јеванђеље
Страсна седмица је време духовно насићено, али испуњено и многобројним „недуховним бригама“. Како не расејати пасхално духовно расположење у сујети свакодневице? И уопште како не би требало чинити и мислити
Протојереј Андреј Ткачов: Православно царство може личити на затвор ако нико не говори истину владару
Православном царству су потребне пустиње у којима су настањени неустрашиви калуђери и јуродиви подвижници на градским улицама
Павле Ботић: Хуманизам мржње
Свети оци Христове Цркве сведоче да хуманизам није љубав човека према човеку, већ човекова мржња према Тројичном Богу. А из човекове мржње према Богу рађа се и мржња према човеку
Протојереј Стојче Цветковић: Беседа на Благовести (у Крстопоклону недељу)
Сваки Богородичин празник је празник прослављања и дивљења њеним врлинама. Као што је кроз стару Еву у свет ушла смрт, тако је кроз Нову Еву – Пресвету Богородицу – ушао Живот
Павле Ботић: Крстоносна Србија
Ни за време постмодерне апостасије српски народ није посве заборавио на крстоносну Србију. Владика Николај и ава Јустин су светитељи Христове Цркве који су нововековним Србима богопослани да их врате на Крст
Светозар Поштић: О вери Натанаила, потоњег апостола Вартоломеја
О чистоти Натанаиловог срца сведоче Исусове речи: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.“ Новом ученику било је довољно да чује да га је Исус „видео“ под смоквом, па да поверује да је он Христос
Далибор Шкорић: „Death to the World“, 30 година америчког православног часописа или Од хеви метала до манастира
За наше рокенролизовано-холивудизоване генерације којима ће и ову тему, као и све друге, откривати Американци, остајe питањe: кроз колико смо лажних побуна до сад прошли
Протојереј Андреј Ткачов и футуролог Данила Медведев: Не верујем! Разговор са атеистом
Серијал „Не верујем! Разговор са атеистом“ емитује се на руској ТВ Спас од октобра 2017. године. Овај разговор један је од најгледанијих, има више од милион прегледа на Јутјубу и на разним руским интернет платформама
Владика Данило Будимски: Свети Симеон – Немања Смислодавац
Свети Симеон је смислодавац у часу највеће борбе, у агонији, служењем Богу своме до последњег даха… Од Немање су Немањићи добили пример како треба волети Бога и Србију
Богдан Златић: Мисија Цркве у време апостасије
Због специфичног порекла српске нације безбожништво у српском народу доводи до осипања историјске свести, а самим тим и до осипања националног бића народа Срба
Ранко Гојковић: Православан је онај ко православно мисли, православно осећа и православно живи
Када бисмо примењивали правила уочи Причешћа из времена св. Василија Великог и тако делили епитимије, да ли би се ови данашњи „отварачи уста“ икад у животу причестили?
Протојереј Андреј Ткачов: Мисли о срећи
За срећу човек не треба да се плаши мисли о смрти и о томе да ће све одлетети као прах на ветру. Само се треба уздати у Христову милост, сећати се Његових крсних мука и Његовог Престола славе после гроба
Свети владика Николај: Благослови непријатеље моје, Господе
Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје
Никола Варагић: Православни одговор на климатске промене
Наш одговор на климатске промене је да живимо хришћански, да постимо и више бринемо да задовољавамо духовне, а мање природне и вештачке потребе и да волимо и физички и духовни или умни рад
Владика Данило Будимски: Срби, као наследници племенитих ромејских завета, не могу и не смеју ићи у обезбожену Европу
Свети Сава се определио за политички понижену Византију, а окренуо је леђа наизглед свемоћном Риму, одакле су већ смрделе прве ломаче, наговештаји Аушвица и Јасеновца
Андреја Мирицки: Св. Севастијан Џексонски (Дабовић)
Наједанпут, гласно, / зазвонила звона, / и полети голуб / од Жиче до Џексона
Протојереј Андреј Ткачов: Божићни пост – две лепте од душе и тела
Пост нам је потребан управо да бисмо се уз помоћ Божију релативно довели у ред, да бисмо очистили око ума. Двојак је пост – душевни и телесни – какав је и сам човек
Светозар Поштић: Свети Јован Златоусти, светионик свету, учитељ васељене, стуб и тврђава цркве, проповедник покајања
Иако су му благоглагољивост и слаткоречивост уистину били неоспорни квалитети, Бог га је обдарио још једном јединственом особином: непоновљивом храброшћу и одважношћу
Павле Ботић: Двор или манастир
Опредељујући се за прогрес и двор, а остављајући христопечатни Пећски завет, Срби покривени тамом туђинском определили су се за мортофилију царства земаљског и за излазак из свештене историје српске
Свети Димитрије – заштитник Солуна, Сремске и Косовске Митровице
Грађани Косовске Митровице који се боре на бранику своје отаџбине имају данас разлога да за чудесну Божију помоћ којом се одржавају непокорени захвале и заштитнику свога града – светом Димитрију
Мирослав Здравковић: Преведени у православље 1896-1908. године
Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну
Небојша Јанковић: Пренос моштију апостола Луке у Смедерево
С циљем одбране Деспотовине и задобијања Божије благодети, почетком јесени 1448. зачела се идеја о куповини моштију апостола Луке
Андреја Мирицки: Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мати им Софија
Рукама својим / венац исплеле, / у Царству Небеском / са Христом се среле
Андреја Мирицки: Мала Госпојина
Бог испуни жељу, / Стари завет пише, / за дете се молили / Богомајку добише
Андреја Мирицки: Усековање св. Јована Крститеља
Гневни, блудни / у демонском хиру, / Јованову главу / траже на тањиру
Андреја Мирицки: Септембар свети
Црквена Нова година / данас (14. септембра) почиње, / на радост, спасење / и ОЧЕ НАШ у свитање
Андреја Мирицки: Преображење Господње
Пут је даље Спаса нашег водио, / на Гори је остала вечна лепота, / свак’ ко буде овом стазом ходио / негде биће Тавор, а негде Голгота
Андреја Мирицки: Св. првомученик и архиђакон Стефан
Први, беше, Стефан што за Христа страда. / Бранио је веру, чинио чудеса, / исцељење вернима стиже са Небеса
Андреја Мирицки: Преподобна мати Ангелина Српска
Пристигло је лето ново, / Мати доби Купиново / са синовима ране вида. Процветала Фрушка гора, / светло наде, нова зора / и Крушедол јоште зида
Протојереј Андреј Ткачов: Мирис сумпора и дотеране брадате чике
У апокалиптичној борби између добра и зла, Украјинцима је додељена улога јањичарског пука у војсци атеиста и педераста