Христово страдање јесте објашњење нашег страдања. Када нас муке снађу, када смо у тузи, жалости и очајању, сетимо се да је Христос за нас умро, али је потом и васкрсао за нас, да бисмо и ми васкрсли

Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити

Страсна седмица је време духовно насићено, али испуњено и многобројним „недуховним бригама“. Како не расејати пасхално духовно расположење у сујети свакодневице? И уопште како не би требало чинити и мислити

Свети оци Христове Цркве сведоче да хуманизам није љубав човека према човеку, већ човекова мржња према Тројичном Богу. А из човекове мржње према Богу рађа се и мржња према човеку

Ни за време постмодерне апостасије српски народ није посве заборавио на крстоносну Србију. Владика Николај и ава Јустин су светитељи Христове Цркве који су нововековним Србима богопослани да их врате на Крст

За наше рокенролизовано-холивудизоване генерације којима ће и ову тему, као и све друге, откривати Американци, остајe питањe: кроз колико смо лажних побуна до сад прошли

Свети Симеон је смислодавац у часу највеће борбе, у агонији, служењем Богу своме до последњег даха… Од Немање су Немањићи добили пример како треба волети Бога и Србију

Када бисмо примењивали правила уочи Причешћа из времена св. Василија Великог и тако делили епитимије, да ли би се ови данашњи „отварачи уста“ икад у животу причестили?

Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје

Свети Сава се определио за политички понижену Византију, а окренуо је леђа наизглед свемоћном Риму, одакле су већ смрделе прве ломаче, наговештаји Аушвица и Јасеновца

Пост нам је потребан управо да бисмо се уз помоћ Божију релативно довели у ред, да бисмо очистили око ума. Двојак је пост – душевни и телесни – какав је и сам човек

Опредељујући се за прогрес и двор, а остављајући христопечатни Пећски завет, Срби покривени тамом туђинском определили су се за мортофилију царства земаљског и за излазак из свештене историје српске

Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну

Рукама својим / венац исплеле, / у Царству Небеском / са Христом се среле

Гневни, блудни / у демонском хиру, / Јованову главу / траже на тањиру

Пут је даље Спаса нашег водио, / на Гори је остала вечна лепота, / свак’ ко буде овом стазом ходио / негде биће Тавор, а негде Голгота

Пристигло је лето ново, / Мати доби Купиново / са синовима ране вида. Процветала Фрушка гора, / светло наде, нова зора / и Крушедол јоште зида