Питали су ме после, колико сам дуго био на Хиландару? Један дан, једну ноћ и читав живот!
Момо Капор
Момо Капор: Земля; Круглый стол; Памятник
«Крошат нас и бьют уже пятьсот лет, а мы вот ещё живые, чтобы кровь до последней капли пролить за свободу», говорили повстанцы в Герцеговине
Момо Капор: Споменик
Неко се лепо досетио да се споменик Дучићу постави на улазу у парк који је сазидао, тачно преко пута Његоша, тако да се „владика Раде и Кнез песника гледају очи у очи и до миле воље разговарају кад падне ноћ“
Момо Капор: Округли сто
Кад се рат заврши он настави да блеји, те га лијечили по болницама, али га не излијечише. На срећу, нијесу га школовали, те није постао професор, јер би му и студенти проблејали, а то би била велика штета
Момо Капор: Земља
Мрви нас и таре већ петсто година, па ево нас још има живих, да крв до задње капи пролијемо за слободу, говорили су устаници у Херцеговини
Момо Капор: Змея; Как начался распад системы
Когда у тебя, уважаемый, случается какая-нибудь беда, никогда не ищи лекарство далеко от того места, где это случилось. Оно сейчас должно быть где-то тут, рядом с тобой
Момо Капор: Србија међу шљивама
У жестини шљивовице крије се карактер народа који га справља: словенска сета и меланхолија, његов инат и начин на који Србин прасне, да би га јарост брзо напустила. Има у шљивовици и нечег чисто православног
Момо Капор: Како је почео распад система
Распад система почео је када је укинута институција заједничког ручка. Данас једе како ко стигне, потпуно је изгубљено осећање блискости. Ех, ти носталгични столови за којима нас је било никад мање од шесторо
Момо Капор: Змија
Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од мјеста ђе те је невоља задесила. Он мора бити одмах ту неђе, покрај тебе
Момо Капор: Кућа на дрвету
Понекад смо спавали у тој кући Пеђе Исуса, будећи се заједно са птицама из оближњег гнезда. Пошто је дрво расло, кућа је сваке године бивала виша за један спрат
Момо Капор: Сербия – последняя любовь Вронского
Пьем за упокой души русского полковника, который переселился в историю литературы. Как велит православный обычай, перед тем как выпить, проливаем по несколько капель на могилу
Момо Капор: Откако знам за себе, увек сам живео у најгорим временима
Увек је све било скупље него прошле године, увек су порези били већи него лани а вино лошије него икад. Лета су некад била лета, а зиме заиста зиме… Људи су били поштенији, ваздух чистији
Момо Капор: Арчи
Уопште ми није јасно стање људи који се жале на усамљеност. Довољно је да узму кера, да шетају са њим и упознаће гомилу света, нарочито женског
Момо Капор: Бадњак или јелка
Сасушену јелку, која на све стране просипа своје увеле, бодљикаве иглице, износе на ђубриште. Бадњак пркосно изгори, расипајући на све стране варнице. Последњом варницом хајдучки покуша да запали домаћинов ћилим
Момо Капор: Иметь и не иметь
Старые белградские торговцы оставили после себя пожертвования на благотворительность. А новые? Зажались и молчат. Кому все это оставят? Своим детям? Но ведь знают: всегда есть поколение, которое накапливает, и следующее, которое тратит
Момо Капор: Имати и немати
Стари београдски трговци оставили су иза себе задужбине. Шта је с новим? Стисли се и ћуте. Коме ће све то да оставе? Својој деци? Али, зна се: увек постоји генерација која стиче, и она друга, која расипа
Момо Капор: Обрад или «Герцеговина весь мир заселит, а сама так и не опустеет»
Однажды в Аризоне Обрад Миличевич копал большую яму под водоем, точно такой, какой у него был в Герцеговине, когда брызнула нефть. Так за ночь разбогател
Момо Капор: Обрад или „Херцеговина сав свијет насели, а себе опет не расели“
Једнога дана у Аризони Обрад Милићевић је копао велику рупу да направи чатрњу, исту онакву као што је имао у Херцеговини, кад потече нафта. Постао је тако богат преко ноћи
Момо Капор: Чувај се пошљедње!
Причао ми његов унук, доктор Марко, да му је ђед Лука давно казао: „Шинко, чувај се пошљедње!“ и да га тада није схватио, али да му је сада та давна порука више него јасна
Момо Капор: Берегись последнего!
Рассказывал мне его внук, доктор Марко, что дед Лука когда-то давно дал ему наказ: «Шынок, берегись пошледнего!», и что тогда он его не понял, но сейчас этот давний совет очень даже ясен
Момо Капор: Земља
Готово да нема народа на свету који као Срби има толико назива за своје претке… Гледају нас из таме предања бркати аскурђели и курцуле, приповедају о војевању с Турцима, а ми их одавно заборавили
Момо Капор: Европа, Европа! (перевод на русский)
Всю свою жизнь верил, что рожден в Европе и в ней живу, и так до тех пор, пока лет десять тому назад не обнаружилось, что в нее надо еще войти
Момо Капор: Европа, Европа!
Целог свог живота веровао сам да сам рођен у Европи и да у њој живим, све до пре десетак година када се испоставило да тек треба да уђем у њу
Момо Капор: Ускршња прича
Последњи дан је Великог поста, па је мајка скувала чорбу од коприве на води и пребранац запечен у рерни. После свих чуда која сте јели у животу, поново проналазите праве укусе
Никола Маловић: Дно
Национално потопљен, вјерујем да је ова моја дубина заправо добра за књижевност. Јер ко на дну ако и мало стоји, више види него квислинг на врху