Браћо моја, три пута је боље мрети славно него у робству живети довека срамно!, поручио прота Атанасије буковички на скупу у Орашцу 1803. године
Карађорђе
Мирослав Здравковић: Учинимо Србију поново великом – од Радовањског луга до нове економске политике
Нова економска политика требало би да пође од наших основа снаге из прошлости, а свака друга политика би требало да штити владавину права како нам се историја не би понављала
Петар II Петровић Његош: Под сликом Карађорђевом
Само име Карађорђе / кад Србину на ум дође, / запламти се крв у груди’, / jуначко се срце буди
Рада Стијовић: Шта су Његошеве „сталне груди” које је Карађорђе дао Србима?
Најкомпетентнији познаваоци Његошевог дела придев сталан у наведеном стиху из Горског вијенца тумачили као русизам у значењу „челичан, одн. чврст као челик”
Зоран Старчевић: На Опленцу
Но крај Храма не назваше Бога / туђин у трку с бубом у уху / и раб један лица печенога, / далек и он пресветоме духу
Један коментар на текст З. Ћирјаковића о М. Ломпару: Англосаксонци би волели да потпис на документу о предаји Косова буде ћирилицом
Исправно (и функционално) би било сагледати који су англосаксонски интереси и механизми којим их остварују, пише коментатор „Куда плови овај брод?“ на „Стању ствари“
Један коментар на текст М. Ковића „Слобода је кључна реч из 1804. године“: Бесмртни подвиг Карађорђевих устаника
Супротставити се душманину по цену живота! Живот се жртвује за слободу, за Отаџбину, за част, за веру, за светиње. То је важније од живота, пише коментатор „Ганимед“ на „Стању ствари“
Андреја Мирицки: Обретење и Сретење
Сеча кнезова – Обретење, / у Орашцу – на Сретење, / убиство Вожда – Радовање (луг), / Покајница – покајање
Милош Ковић: „Слобода” – кључна реч из 1804. године
„Слобода” је била кључна реч, а не „државност”. Везивање „Дана државности” за 1804. годину значи заборављање чињенице да су прве српске државе биле много старије од Карађорђевог доба
Срђан Шљукић: Наполеон и Карађорђе
Кад кренете низ Дунав широки / Стићи ћете до земље Србије / Тамо живи бољи војсковођа / Црни Ђорђе, вођа свих Србаља / Тај је Ђорђе чудо начинио / Од сељака војску направио / Цар-султану живот загорчао
Светозар Стијовић: Српство у песничком делу Петра Другог Петровића Његоша
У крајњем закључку може се рећи да српска национална идеја нигде није тако изражена као у Његошевом песничком делу
Опљачкан музеј Карађорђа код Велике Плане
Провалници су у музеј ушли кроз прозор, са којег су претходно скинули решетке
Ранко Гојковић: О Карађорђу Великом и Милошу Малом
Резултати једанаестогодишње борбе Карађорђа и његових витезова, нису обесмишљени управо захваљујући војном и геополитичком угледу Русије
Милош Ернаут: Чекајући Вожда Карађорђа
Да је с нама, да Косово брани, / Да нас собом дигне до висина, / На Цетињу да целива Свеца, / Српски барјак да носи до Книна…
Радио Тамо далеко: Сећање на вожда Карађорђа
Епизода 212 – 25. јул 2019.
Срећко Максимовић: О Карађорђу или Цијена слободе
Милош је мислио да купује слободу са Карађорђевом главом. Данашње наше вође мисле да купујемо улазницу у рај (читај ЕУ) ако се одрекнемо своје главе (Косово и Метохија)
Јелена Вујановић: Дан за понос и опомену
Нека нам Дан државности буде на понос, али и на опомену да не пристајемо на губитак слободе зарад привида стабилности. Слобода и стабилност нису супротстављене
Александар Раковић: Идеја српског уједињења мора стално да се негује
Идеја водиља Карађорђа, Петра Првог и Петра Другог Петровића било је национално ослобођење и уједињење. У чему је проблем да ми о томе говоримо и данас? У чему је проблем да ми, у време када нам намећу да се ујединимо… Read More ›
Пупин о Карађорђу
Данас се навршава 200 година од смрти Карађорђа. И требало би да се сећамо, памтимо, учимо, поштујемо. Али… Ипак постоје они који се не могу убити, чак ни када их обезглаве или спале, чак и када затиру успомену на њих.
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Свим посетиоцима, коментаторима, сарадницима и акционарима редакција Стања ствари жели срећан најрадоснији празник старим поздравом МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Следећи „радни дан“ на Стању ствари биће уторак, 10. јануар 2017. Неочекивана радост од Пресвете Богородице (Русија, крај XVIII –… Read More ›