Сада када су се светске околности промениле, и када САД и НАТО губе свој утицај, а силе које су нама наклоњене по питању очувања Косова и Метохије – као што су Русија и Кина – јачају, ми водимо политику потпуне предаје
Најбитнији делови депеше коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30. априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (ватиканским главним човеком за балканска питања) – линк целе депеше:
Оснивач компаније WikiLeaks Џулијан Асанж, подсетивши да су руски хакери оптужени за утицај на избор америчког председника, изјавио је да представници администрације председника Барака Обаме тако покушавају да учине победу Доналда Трампа нелегитимном.
Све више вјерујем да интервјуи најмање користе ономе кога питају!!! Онолико колико је истинит, толико може да му штети! Наравно, ако испитаник има шта да каже! Овај који пита чак и не мора да зна како ће његов интервју завршити у Облаку. Негдје крај Лондона или Детроита гдје је зграда НСА-а, можда у околини Прага! Тако без превођења, без записника, службеник под облаком обавља послове прислушкивања, а зашто се то ради објаснио нам је Сноуден. Под изговором борбе против тероризма људски род се ставља под масовну контролу. Све се прислушкује, а материјала је толико много да се човјек са слабим живцима лако може сажалити над запосленим и његовим менталним здрављем када види колики посао га очекује! Continue reading „Емир Кустурица: Живот испод облака“→
О књизи-разговора Џулијана Асанжа: „Сајферпанкс: Слобода и будућност интернета“ (Albion Books, Београд, 2013, са Џ. Апелбаумом, Е. Милером-Магуном и Џ. Цимерманом)
Насловна страна књиге
Сваки панк је, поред бунта, увек подразумевао и кокетерију. Панк није само крик, него и поза; увек пре дијалог него реакција, динамика него механика. Панк је увек „панк“ у односу на нешто. Сајберпанк је тако био високи концепт и антиципација, либерално-анархистичко наличје регановског мобилишућег неолиберализма; сан као кошмар или сан као бекство, свеједно. Сајферпанк[1] је нешто друго; настао је у борби и окренут је акцији; он није (високи) концепт него стратегија отпора и као свака дистопијска визија не тиче се будућности него садашњости, па зато пре констатује него антиципира. Чак и антиципација је овде пре један другачији осврт него загледаност у оно непознато, што (можда) долази. Continue reading „Владимир Коларић: Асанжов отпор или Очи-у-очи са непријатељем“→