Преносимо

Радисав Ристић: „Олуја” – друга страна медаље

Као што нема опроста за гнусни чин Хрватске из августа 1995. године, нема опроста ни за оне Србе који су допринели да хрватска солдатеска невероватним „блицкригом” овлада Крајином

Небојша Катић: О вакцинама и новцу

У циљу јачања поверења било би од користи да лекари који имају значајан утицај на јавно мњење саопште јавности да ли и какве односе имају или су имали са фармацеутским кућама

Израел Шамир: Како се не дивити Пољацима?

Два закона су донијели Пољаци против воље својих господара. Један забрањује Американцима да посједују пољске медије. Други окончава наде америчких јеврејских организација да ће ставити шапу на национализоване пољске куће 

Живојин Ракочевић: Јоаникије, цетињски победник

Црну Гору је спасло искуство литија, искуство десетина хиљада деце, стараца, обичних људи који су, како рече владика немачки и диселдорфски Григорије, „победили тиранина молитвом”

Мирослав Тодоровић: Живот после короне

У причи Миладина Ћулафића пише: „Мало је наше место, сви се познају али нико ни с ким не говори”. Да ли је то последица бомбардовања, или короне? Село празно, гледам облаке, слушам грактање врана

Драган Хамовић: Нови прилог за цензуру историје и поезије

Крајем јуна, аутор адаптације, у присуству наручиоца текста, изрекао је благу резерву према могућим реакцијама на стихове чији је предложак сведочење поратног шефа Озне за Краљево, Ратка Дражевића

Дојче веле: Американци отишли из Авганистана, хоће ли и са Косова?

Иако су се затварањем војне базе Бондстил прошлих година бавили и амерички политичари и дипломате, српски снови о потпуном повлачењу САД са Косова у овом тренутку прилично су нереални, пише „Пресе“

Весна Капор: Заштита ћирилице мора бити безусловна

Наши ђедови не би нас разумели. Како би нас гледали? Удворничке снобове, какви смо постали данас. Јер, језик и писмо су она пречка коју свако носи из куће, и која чини живим све што је протекло Весна Капор

Слободан Владушић: Ликвидирати човека књижевности

Циљ је одвојити будуће робове од високе књижевности, а самим тим и од вештине тумачења (света и књижевности). Како то учинити? Најпре, смањивањем броја часова из српске књижевности

Политика: Свет полако признаје „трећи пол“

Америка се придружује Аргентини, Аустралији, Канади, Данској, Малти, Немачкој, Холандији, Новом Зеланду, Индији, Пакистану и Непалу као земљама које су озваничиле трећи пол