Петнаестог јануара 1998. године, Александријска патријаршија затражила опроштај од Светитеља пред његовом иконом „због гоњења и најнеправедније пакости против њега“
Преносимо
Мирјана Миочиновић (†2025): Вучић имао много разлога да прочита Кишове књиге, али с малом надом да ће после тога бити паметнији и поштенији
Поводом Вучићеве изјаве да су Синишу Малог као Данила Киша прогонили за плагијат, Мирјана Миочиновић изјавила да би он имао много разлога да прочита „Гробницу за Бориса Давидовича“ и „Час анатомије“
Епископ Сергије: Гледајмо своја посла!
Данас можемо видјети како дјеца уче родитеље, студенти професоре, ђакони епископе, свештеници патријарха, а вјерни народ, збуњен надменошћу оних који би да исправљају сваког сем себе, и сам постаје збуњен
Иван Босиљчић: На путу за Дивејево
Отворио сам календар да видим кад се слави и схватио – велики руски светитељ Серафим Саровски био је ту кад сам се родио. Одатле се знамо
Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима
Живојин Ракочевић: Гораждевац – злочин је заледио живот
Господско лице Сенке Јововић, мајке убијеног Ивана, личи на камен који је постављен изнад места где је издахнуо њен син. Стоји усправна и нема, гледа у своје дете, гледа у нас и у године које је однело зло
Јегор Холмогоров: Стрељање грађанина Романова или Ритуално цареубиство? (2017)
Наши „либерали“ не желе да званично буде установљена чињеница да је те ноћи у подруму Ипатијевског дворца убијен Цар, а не „грађанин“, да су убице у томе виделе смисао својих деловања да заувек раскрсте са руском православном монархијом
Марко Пејковић: Како је св. Лука Кримски лечио страх
Гледајући филм о св. Луки Кримском схватио сам зашто је потребно да и ми Срби клекнемо са Русима и заплачемо пред Богом, након што на речима осудимо комунизам, екуменизам и глобализам
О. Дарко Ристов Ђого: Сјети се Дана заљубљених у Републику Српску
Гледаш телефон и само у ћошку чује се бакин радио који јавља вијести из Турске и Сирије и стидљиво напомиње да је данас Дан бораца РС као претпразник, календарска предстража Сретења Карађорђевог
Владимир Димитријевић: Сеча кнезова у 21. веку или „Жари, пали удбински диздаре, док и твојој кули редак дође!“
Поводом НАТО списка за одстрел, маскираног у ,,људска права и демократију’’
Миша Ђурковић: Kaко смо продали земљу
Коме је наша политичка и бизнис елита решила да прода ову земљу коју су наши преци крвљу ослободили и чували
Никола Маловић: Ако је Грачаница лирска пјесма, Дечани су еп
Вита Которанин саградио је дечански еп пола вијека прије Косовске битке (1389), подигавши најраскошнију српску средњовјековну грађевину – споменик светске културне и умјетничке баштине
Љиљана Богдановић: Није готово – Косово је било, јесте и биће српско!
У српском друштву, у његовом убедљиво већинском делу, постоји велика сагласност у ставу: Србија никада не сме да одустане од одбране Косова и Метохије
Борис Трбић: На вест о крају рада „Стања ствари“
Линије се подвлаче када се томе најмање надамо. Људи ће увек направити нешто ново. Неке ствари остају. Укључујући и страх. Страх многих који су овај магазин кришом читали да ће бити ухваћени
Павел Тихомиров: Православна Русија неће заборавити православну Србију, али није сва Русија православна
Бивши „партнери“ са Запада и нехотице помажу нашим сународницима да схвате ко смо и шта стоји иза циљаног покушаја да нас униште. Господ све усмерава на добро
Михаилo Маџаревић – ратник којем су се дивили српски краљеви
Чувен је његов погодак „маузером” на 400 метара даљине, када је ликвидирао аустријског официра Фрица Мајера, који је двогледом извиђао српске положаје, повремено се заклањајући иза леђа једне сељанке
Игор Дамјановић: Спутњик Србија и РТ Балкан копирају вести Би-Би-Си-ја и Ројтерса
На „Данасу“ сам читао само афирмативне текстове о тандему госпођа Љубинка Милинчић (Спутњик) и њена ћерка Јелена Милинчић, која води РТ Балкан, рекао новинар Игор Дамјановић
Дарко Адамов: Повереници за родну равноправност отпоздрав на препоруке
Честити Срби из времена Карађорђа и Милоша Обреновића, да устану из гроба, уместо одговора послали би их све комплет у три лепе…
Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства
Термин „стећак“ је калајевски, новокомпоновани, квазинаучни супститут за народски најраширеније име „мрамор“ па се груписани камени надгробници зову „мраморја“
Владика славонски Јован: Моје мишљење мјеродавно за број жртава у Јасеновцу, епископи не би требало да имају жену и дјецу
Парадржавни пројекат са Гидеоном Грајфом није прошао, и ствари су сада постављене како треба, изјавио Јован Ћулибрк на ХРТ-у
Ранко Гојковић: Православан је онај ко православно мисли, православно осећа и православно живи
Када бисмо примењивали правила уочи Причешћа из времена св. Василија Великог и тако делили епитимије, да ли би се ови данашњи „отварачи уста“ икад у животу причестили?
Небојша Катић: Немци, Јевреји и Словени
Немачка подршка Израелу је више него разумљива а осећај кривице за геноцид над Јеврејима је у корену те подршке. Занимљиво да Немци немају такав однос према милионима Словена које су побили или уморили глађу
Невена Милосављевић: Векови нека суде
Векови нека суде / Ал‘ небеском правдом / С нама ил‘ без нас / Свануће нова зора / Тад Јудине мајке / Лиће најгорче сузе
Марија Бошков: Стање српских ствари или Мање приче, више рада
Док се лудачки мехур светског зла не распрши, овај народ има доста посла. Себе да оправи и опорави. Треба ићи путем Истине, по цену свега што нам је наметнуто као „важно“. Важна је само одбрана деце и Христа у њима
Јелена Ковачевић: Молитва за кротост
Уморна сам, Господе, / среће се одричем, / умири, / тугу ради радости иштем
Немања Шаровић: МИ-7 (Глас из народа) је под Вучићевом контролом
Зашто људи из „МИ – Глас из народа“ нема после избора? Хеј, победио си, развалио си на изборима. Смувао си синоћ најлепшу рибу, и сад изађи у град да покажеш свима каква си фаца
Протојереј Андреј Ткачов: Мисли о срећи
За срећу човек не треба да се плаши мисли о смрти и о томе да ће све одлетети као прах на ветру. Само се треба уздати у Христову милост, сећати се Његових крсних мука и Његовог Престола славе после гроба
Закључци Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“
Такозвани родно осетљив језик неприхватљив је за СПЦ, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије
Никола Маловић: Ја сам Бокељ од 1694. и још нисам чуо да је неки камен проговорио хрватски
Као аутентични Бокељ, писац Никола Маловић изјавио да Хрватска не скрива намјеру да једног дана анектира Боку Которску, иако она ни дана није провела у оквиру хрватске државе
Василије Крестић: Владика Јован Ћулибрк кључна личност око смањивања броја српских жртава геноцида у Павелићевој НДХ
Међународни научни скуп о Јасеновцу отказан јер је Ефраим Зуроф, израелско-амерички историчар, поручио да га не треба одржати јер ће пореметити односе између Србије и Хрватске
Свети Нектарије Егински: Како сам заволео и клевету и увреду и поругу
Клевета, увреда, презир ме није напуштао ни за тренутак. Нека су благословени. Научили су ме да љубим, ослобођен стрепње да угодим, да шармирам, да се допаднем
Зоран Зеленика: Прво је прво а друго је друго или Како сам престао да будем „кме-кме“ мушкарац
Сада сам почео да радим, није ми лако, али наметнућу се, по први пут после много година осећам жељу и снагу да будем српски домаћин, мушко које не кука, него ради и ствара
Свети владика Николај: Благослови непријатеље моје, Господе
Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје
Како Драго Пилсел исправља Божићну посланицу СПЦ или „Нисмо убили целу породицу Зец“
Подсећајући да су преживели сестра и брат Александре Зец, Пилсел сматра да недостаје гест којим ће архијереји СПЦ загрлити сву децу и пожалити за децу коју су побили Срби, били православни или не
Петар Драгишић: Опело за војску и човека (o књизи Светислава Пушоњића)
Професионализација војске и укидање војног рока лишиће новог човека тог јединственог искуства. Тако у овој књизи видимо и реквијем за једну војску, а можда и за један народ