Од 2004. године запослен је на Саобраћајном факултету, где ради као доцент на Катедри за поштански саобраћај и мреже. Отац је шесторо деце, а са супругом се преселио у Сопот, где се баве органском производњом воћа и поврћа

Александар Чупић (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)
Александар Чупић, члан изборне листе „Студентска листа – Студенти побеђују“, изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије у новом сазиву парламента.
Од 239 присутних посланика за Чупића је гласало 140 народних посланика.
За кандидата Стојана Раденовића, кога је предложила посланичка група „Александар Вучић – Србија побеђује“ гласало је 97 народних посланика.
Александар Чупић рођен је 1978. године у Прокупљу. Завршио је Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, на смеру за поштански и телекомуникациони саобраћај, са просечном оценом 9,05, док је дипломски испит положио са оценом 10. На истом факултету магистрирао је 2007, а докторску дисертацију одбранио 2014. године.
Од 2004. године запослен је на Саобраћајном факултету, где тренутно ради као доцент на Катедри за поштански саобраћај и мреже. У научном раду бавио се вишекритеријумским одлучивањем, оптимизацијом и логистиком, аутор је и коаутор више научних радова и учесник међународних конференција.
Члан је Управног одбора Фондације „Љуба Давидовић“.
Отац је шесторо деце, а са супругом се преселио у Сопот, где се баве органском производњом воћа и поврћа.
Подршку студентским протестима, који су почели крајем новембра 2024. године, пружио је од самог почетка. Ширу пажњу јавности привукао је почетком 2025. године, када су он и супруга на свом имању угостили студенте који су пешачили ка Крагујевцу, обезбедивши им преноћиште у пластеницима.
На парламентарним изборима 2026. године нашао се на 51. месту изборне листе „Студентска листа – Студенти побеђују“, а пажњу јавности привукао је и наступом на завршном митингу листе на Тргу Славија, када је отпевао обраду песме „Хајде, Јано“.
Опрема: Стање ствари
(Спутњик/Искра, 19. 11. 2026)
Categories: Гостинска соба
Рече ми један чоек да је Патријарх Порфирије први честитао преузимање прве власти овом револуционару обојене браде?
Ако је тачно, није лоше, рефлекси су му брзи за његове године (мада се ипак не може упоредити са брзином реакције млађих и енергичнијих чада СПЦ, Баке Прасета нпр.).
Ако је тачно, ситуација запањујуће подсећа на реакцију руских епископа 1917: тад су синодалци руске цркве на првом заседању после мутне абдикације Цара Николаја ритуално изнели царску столицу из синодских просторија (и то док монархија још није званично била укинута од стране нове државне власти!), одмах сутрадан наложили да се на службама прекине са узношењем многољетствија за царски дом и да се уместо царских молитвословља узносе молитве за „Благовремену(sic!) Привремену владу“, у посланици упутили молитве „Господу да благослови трудове и подухвате Привремене владе“(sick!), а народу заповест да јој се преда (да јој се повери, препусти: „доверьтесь“), олакша јој „велико дело увођења нових начела државног живота, и тако помогне извођењу Русије на пут „истинске слободе, среће и славе“.
Како је Бог благословио видели смо (револуција је савршено успела, тече и до данас), а како је народ достигао истинску слободу, срећу и славу (препливавши кроз море крви милиона, до данашње славне и победоносне СВО), и то смо видели.
Ако су они тако прошли, под благословима такових архијереја, шта ли ми сад можемо да очекујемо?
Да ли подсећа својом појавом на Предрага марковића из 2000? Такође председника парламента ако се не варам….
Alexander Čupič new speaker of Skupshtina (Serbian parliament) looks exactly like normal traditional Christian man has to. Excellent. Живела Србиjа!
pic.twitter.com/VByeIwnPu0 — Alexander Dugin (@AGDugin) November 19, 2026
Драга Нани, па то је било пре 26 год. Многи од нас су рођени касније.
Овде на СтСт је деф потребно занављање публике. Подмлађивање. Стварно се осећа нафталин, а са њим и окоштала декаденција, креча…
Дакле , Ана више није ни на каквој функцији . Мислим да се Србија мора достојно одужити и доделити јој још 2-3 виле. Да јој се нађу .
@Евсевије – Ти изгледа не читаш књиге које објављује манастир Хиландар ? У једној од њих пише : Онај ко има и најмању благодат воли сваку власт и са радошћу јој се покорава , у славу Божију. (књига „Старац Силуан“)
Дакле „Змај од Прокупља“?
Хајде да видимо.
Са срећом нек му је,
у свим исправним одлукама.
Амин!
У праву је ПТ, креч је реч. Ево ја први, пишем „за Благовремену Привремену владу“ – уместо „за Благоверну„.
Али кад сам се већ јавио за (к)реч, да сам себи реплицирам, да искористим прилику и кажем још нешто важно што сам желео па заборавијо да кажем.
+
Неко ових дана у контексту неоправдане критике Најсветијег Патријарха Порфирија помену како „и зарђала жица проводи струју“ – крунски аргумент и најделотворнији седатив савести истинољубивог дела црквене ћацади. Ваља на то погледати под светлошћу антрополошке, теолошке и еклесиолошке истине.
Ми смо, по речи Оног Који нас је створио, лампе („Ви сте светлост свету, светиљка се не меће под суд, него на свећњак, и светли свима који су у дому“). Дакле, сијалице. Ми немамо светлост у себи, ни сами собом, него је добијамо само кад струја (Божје Благодати) потече кроз нас.
Да бисмо засијали, пре свега морамо бити исправни.
А да бисмо струју добили, морамо бити чврсто усађени у сијалично лежиште (грло, аналог свећњака – то је наше место у Цркви). И грло мора бити исправно („канонско“), и у исправном струјном колу (церква=од цирк, коло).
Зарђала жица проводи струју, али како зна сваки основац који није бежао са часова физике, много слабије – рђа делује као изолатор, повећава отпор и проузрокује пад напона. Повећан отпор доводи до прегревања у колу и пожара (пројава адске стихије); а пад напона чини да сијалице цркавају (лед сијалице, то јест ми, модерне „штедљиве“ светиљке – у режиму „поштеде“ од велике потрошње Благодати). Правила електричне безбедности налажу да зарђале/кородирале жице никад не треба користити, нити их само чистити шмирглом за даљу употребу, него да их неизоставно треба у потпуности заменити новим, одговарајућим бакарним проводницима.
А када се жица (зарђала) која доводи струју, у струјном колу споји са другом жицом из другог струјног кола (екуменистички контакт са јеретицима: „нула“ јеретичка), настаје кратки спој – жице се пале, инсталација сагорева.
За једног црквеног ћација велико је духовно достигнуће да доспе до свести и истинољубивог признања да су „жице које им предају струју зарђале“. Ту је потребан још само мали ментални и молитвени напор – да уз Божју помоћ схвате шта у таквој ситуацији треба чинити.
Али управо ту је и најтежа, најчешће непремостива препрека: за даљу поправку потребно је да себи признају да светлост немају. Јер, иако се ревносно и редовно моле („Господе, просветли таму моју!“), другом половином душе тврдо и непоколебљиво, као и Луцифер, верују у своју светлост.
Евсевије, имали смо ми и горе од овога. Митрополит Инокентије. Венчао миропомазаног краља Александра Обреновића, а после вероломног мајског масакра 1903. окитио Митрополију националним заставама, одбио да држи опело, потом хвалио „христољубиво војинство“ због извршеног преврата.
Има на кога да се осврне Порфирије и да му лакне, да себи може да каже „ипак нисам најгори“…
@Теоретичар Завере
Слабо читам, јесте, али боље ми тако – избегавам когнитивне дисонанце. Кад бих поверовао у то, схватио бих нпр. да су сви свети руски новомученици-катакомбници и антисергијанци били безблагодатни.
Али из те теорије знам да онај ко има много благодати воли и демоне. А онда је врхунац благодатности волети самог Сатану. И дати своју душу за њега – јер од те љубави нема веће. То јест, сатанисти су најблагодатнији на свету.
@ природно телигентан Дечко, просечна старост у Србији је 44 године, у Београду 43.
Дакле, људи 45+ и пензионери који воле своје унуке су сменили режим и довелим ти ове хипике и глумце на власт, тако да не свирај, дете.
@ Нани Да, личи на Марковића и на Дугина. Зато га Дугин и хвали данас . Подсећа мало и на Јована Ристића, првог либерала. Био је лепши од чеде либерала, свакако.
Не свирај
„пензионери који воле своје унуке“
…
Управо то ја причам све време.
Родитељи који воле своју децу и „пензионери који воле своје унуке“, су гласали исто као и млади, јер их – искрено воле.
А себичне баба-жваке, које презиру младост, којима смета дечија граја у дворишту, које се плаше и најмање промене, које неће отплаћивати Вучићеве дугове, ушушкане девизном пензијом, гласају против исте младости.
Ово није сукоб генерација, већ сукоб љубави и саможивља!
@ Евсевије
„И зарђала жица проводи струју“ није никакав аргумент, него аналогија, те као такву, не треба је схватати буквално.
Преподобни Јустин Ћелијски (Догматика Православне Цркве, том 3):
„Шта је благодат Божија? То је богочовечанска сила која у човеку ствара све што је божанско, бесмртно вечно и свето; она је животворна сила Духа Светога која преображава и обожује читавог човека.“
Примјена закона физике на животворну силу Духа Светога је апсурд. Благодат или јесте или није. Не постоји већа и мања благодат, па да капље са проводника на проводник, док не пресуши.
Јер и кад би ставили све проводнике од сувога злата и даље важи:
Јеванђеље по Јовану (3, 8)
„Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.“
Ви слободно наставите да петљате око инсталација. Ја ипак, прије него ухватим голом руком за проводник, измјерим напон, тако су ме учили у школи.