Нова економија: Аустралијски МДИ 30. октобра преузео пројекат у Србији у који је претходно био укључен Рио тинто

Уз лиценцу Majdanpek West, MDI 30. октобра добио и дозволу за локалитет Кулмеа Албина, северни део историјског златног поља Благојев Камен код Кучева

Фото: Нова економија

(Нова економија, 9. 11. 2026)

Аустралијска рударска компанија Raiden Resources финализовала је продају свог истражног пројекта, усмереног на бакар и злато, Majdanpek West, који у потпуности преузима компанија Middle Island Resources (MDI), саопштено је на Аустралијској берзи (ASX), пренео је портал еКапија.

Ова трансакција званично је деблокирана након што је Министарство рударства и енергетике Србије крајем септембра донело решење о обнављању истражне лиценце за овај локалитет, пренео је аустралијски специјализовани портал Mining.com.

Локалитет Majdanpek West налази се три километра од рудника бакра и злата кинеске компаније Зиђин мајнинг у Мајданпеку, док је у кругу од десетак километара окружен капиталним лежиштима злата попут Чоке Марин, Думитру Потока и Чока Ракита.

Додаје се да је уз лиценцу Majdanpek West, MDI претпоследњег дана октобра добио и дозволу за локалитет Кулмеа Албина, који покрива северни део историјског златног поља Благојев Камен код Кучева.

Новији површински узорци земљишта показали су високе аномалије од чак 3,04 грама злата по тони.

Обе дозволе важе наредне две године преко локалне филијале Konstantin Resources, уз могућност продужења, под условом да компанија испуни све преузете обавезе.

Указано је да решење ресорног министарства садржи строга ограничења у циљу заштите животне средине.

Александар Вучић о Рио Тинту: Немамо право да уништавамо животе већег броја људи него што је то било предвиђено првобитним плановима (2021)

Како је пренео аустралијски портал, природни резервати Фељешана и Мустафа у потпуности су изузети из уговора о лиценци за Majdanpek West.

Резерват Фељешана штити древну букову прашуму на падинама Северног Кучаја, док резерват Мустафа обухвата очувану прашумску заједницу букве и храста китњака у долини Тодорове реке и на овим заштићеним подручјима неће се спроводити никакве истражне активности нити бушења.

Око ових резервата успостављена је заштитна зона од два километра унутар које су законом строго забрањени било какво копање канала или истражна бушења, чиме су оперативни планови компаније Middle Island у старту строго усклађени са домаћим еколошким прописима.

Према званичним подацима из саопштења, Middle Island Resources је у обавези да продавцу исплати 300.000 аустралијских долара у готовини или у форми акција.

Аквизицијом локалне фирме Konstantin Resources, ова компанија је изградила портфолио истражних права који се сада простире на више од 580 квадратних километара у оквиру 12 оперативних лиценци за истраживање.

MDI у Србији тренутно контролише три велика пројекта: Тимок, у оквиру којег се налази новокупљени Majdanpek West, усмерен на бакар и злато, потом Бобија који је лоциран у западној Србији, где су геолози компаније већ идентификовали значајан потенцијал и охрабрујуће површинске резултате за злато и сребро и пројекат Прибој који обухвата историјски познате минерализоване зоне.

Локалитет Majdanpek West простире се у северозападном делу Тимочког магматског комплекса, свега три километра западно од светски познатог рудника бакра и злата Мајданпек, који је данас у већинском власништву компаније Зиђин мајнинг.

Током 2018. године, Raiden Resources је склопио стратешко заједничко улагање са рударским гигантом Рио Тинто, који је тада најавио да планира да уложи 40 милиона долара у рану фазу истраживања на локалитетима Западни Мајданпек, Мајданпек појас и Доње Невље.

Александар Вучић: Људи у Лозници неће знати шта са парама, кад то изгурам моћи ћу да кажем – „Срби, ја свој посао обавих“!

Прве две истражне бушотине које је Рио Тинто тада урадио на локалитету Majdanpek West потврдиле су присуство интензивно алтерованих стена, што је директан доказ активности древних порфирских система богатог потенцијала.

Иако се Рио Тинто касније повукао у склопу редефинисања својих глобалних приоритета, комплетна база података и мапиране аномалије пренесене су на пројекат и сада представљају мапу пута за нове власнике.

„Сада када су нам обе лиценце у рукама, наш тим ће започети са десктоп студијама и радом на терену како бисмо дефинисали приоритетне циљеве за истраживање“, изјавио је извршни директор MDI Данијел Раихани.

Он је додао и да компанија сада у источној Србији поседује довољно обједињене територије да формира комплетан и фокусиран сет геолошких мета за даљи рад, пренео је аустралијски портал, објавила је еКапија.

Допуна наслова, скраћивање и опрема: Стање ствари



Categories: Гостинска соба

Tags: ,

3 replies

  1. Агенцији за просторно планирање и урбанизам Републике Србије

    Захтев за обуставу Раног јавног увида у Нацрт просторног плана подручја посебне намене за експлоатацију лежишта бакра и злата „Јама Бор“

    Подносиоци: Кандидати и сарадници у писању програма Студентске листе – Студенти побеђују

    У име Студентске листе – Студенти побеђују обраћамо се Агенцији за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, као носиоцу израде Просторног плана подручја посебне намене рудника „Јама Бор“ – II фаза развоја рудника, са следећим захтевом:

    1. Да Агенција одмах обустави РАНИ ЈАВНИ УВИД поводом израде ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ РУДНИКА „ЈАМА БОР“ – II ФАЗА РАЗВОЈА РУДНИКА, који је започет 26. октобра 2026. године.
    2. Да Агенција, у оквиру својих надлежности, упути иницијативу будућој Влади Републике Србије да Одлуку о изради наведеног просторног плана стави ван снаге.
    3. Да нас о поступању по овом захтеву писмено обавестите у најкраћем могућем року.

    Образложење

    Досадашња власт је недвосмислено изгубила поверење грађана, поред осталог и због жртвовања јавног интереса и јавног здравља зарад профита страних инвеститора. Посебно забрињава чињеница да је Агенција, само дан након парламентарних избора, започела овај рани јавни увид у просторни план са дугорочним последицама по животну средину. План предвиђа даљи развој јамског рудника применом технологије зарушавања испод старог градског језгра Бора, у којем се налазе стамбени, образовни, здравствени и верски објекти, као и градска инфраструктура. У оквиру Плана се предвиђа и изградња нове флотације. Према елаборату за рани јавни увид, предвиђено је и повећање производње на 18 милиона тона руде годишње, као и могуће измештање насеља Брезоник и дела железничке пруге Бор-Мала Крсна због очекиваног померања тла.

    Хитност са којом је увид покренут пред промену власти тумачимо као неодговоран потез погодовања страном инвеститору и наставак праксе по којој се просторно планирање прилагођава појединачним интересима компанија, уместо да поставља јасне услове и ограничења за развој рударства.

    Према налазима међународних и домаћих организација, рударске активности компаније „Zijin Copper“ у Бору и Мајданпеку већ су оставиле поражавајуће последице по животну средину, права и имовину грађана. О овоме сведоче и бројне судске пресуде. Представници ових компанија у поступцима због привредних преступа су своје незаконите радове правдали хитношћу проширења рудника и повећања производње.

    Од компанија „Zijin Copper“ и „Zijin Mining“ очекујемо да своје делатности надаље обављају у складу са законима Републике Србије. Доследно поштовање прописа и стандарда заштите животне средине биће строго контролисано.

    Додатно, надлежнима у Агенцији за просторно планирање и урбанизам поручујемо да ће њихов рад бити предмет детаљног преиспитивања и утврђивања одговорности у складу са надлежностима Народне скупштине и Владе.

    Закључак

    Овакви далекосежни планови, који носе значајне ризике по животну средину и квалитет живота грађана Србије, треба да буду предмет одлучивања нове Народне скупштине и нове Владе.

    Из наведених разлога позивамо Агенцију да без одлагања обустави рани јавни увид и поступи по овом захтеву.

    Београд, 9. 11. 2026.

    За Студентску листу – Студенти побеђују

    следи листа 30-так потписника

    11
    1
  2. Природни

    Имаш неку повезницу, линк?

  3. љх

    …

    Линк: https://studenti.org.rs/vesti/bor_jana/

Оставите коментар