Ниједан плаћени лоби не би могао да препешачи целу земљу са крстовима и иконама до Крагујевца или Свете Горе. То су биле хиљаде младих људи који су стварно обишли Србију крсним ходом
Фото: Телеграм
Вест са поруком СВР-а (Спољне обавештајне службе Русије) ме је оставила збуњену. Осећања су се кретале од збуњености до беса.
Наравно, медији су искривили значење поруке, изостављајући важан део текста[1]. Наравно, ко год да је смислио наслов у самој прес служби, потпуно је неспособан. Јасно је да су западњаци, представници невладиних организација, покушали да се окористе протестима и још увек покушавају. Јасно је да су могуће велике провокације 1. новембра, што би могло да пружи изговор за насилно сузбијање протеста. Јасно је да је СВР узео у обзир лево-либералне ставове многих професора који подржавају протесте. И хвала Богу, Служба разуме да је српска већина патриотска и да не жели да прода своју земљу Западу.
Ипак, њихов приступ је прилично математички. Организовани западни лобији (који имају и административне ресурсе прозападних српских власти) против неорганизованих родољуба. Са Ослањајући се на светско искуство и здрав разум, победа зла делује неизбежно. Али у Србији све функционише другачије, и хладна логика и здрав разум углавном нису оно што утиче на процесе.
Спољна обавештајна служба Русије: Сценарио „обојене револуције“ у Србији не успева
Вероватно, за европеизовани ум савремених руских аналитичара, рећи ћу неочекивану чињеницу: највећу улогу у Србији играју вера и истрајност. Ниједан плаћени лоби не би могао да препешачи целу земљу са крстовима и иконама до Крагујевца или Свете Горе. То су биле хиљаде младих људи који су стварно обишли обишли Србију крсним ходом протеклих 10 месеци.
Када сам почела да радим на теми Србије, нисам ништа разумела формалном логиком. Док нисам схватила да Србију треба разумети не само логиком већ и срцем. За Србе је то очигледно. И ми, Руси, морамо да се сетимо да смо некада и сами били такви.
„Русија се не може разумети умом,
Нити аршином општим мерити.
Она има посебан карактер –
У Русију се може само веровати.“
Ово смо заборавили. Време је да се подсетимо.
Искрено, не бих успела да повратим способност да размишљам на овај начин да није било моје комуникације са Србима, и њиховог стрпљења према мојим неспретним покушајима да разумем шта се дешава. Они су ми изнова и изнова помагали да разумем њихову визију док коначно нисам научила да видим њиховим очима. Нисам сигурна да увек успевам. Али радим на томе.
Стога је дијалог између Срба и Руса од кључне важности. Неопходан је за спасење оба наша народа.
С љубављу и вером,
Ана Јурпалова, Русија, Москва
Наслов и опрема: Стање ствари
(Телеграм канал Балканска бабушка)
[1] Прим. Балканска бабушка: Из неког разлога, сви медији уклањају кључни пасус из СВР извештаја који у потпуности мења значење поруке.
Међутим, сценарио “обојене револуције“ у Србији, који је Запад успешно тестирао у многим земљама, не успева. Крајњи циљеви европске бирократије нису постигнути. Разлог томе су снажна родољубива осећања која су сачувана у локалним заједницама, уједињујући утицај Српске православне цркве, као и сећање на НАТО агресију и бомбардовање земље, што је резултирало њеним колапсом.
Није изненађујуће да данас поподне Срби нису могли да отворе страницу СВР-а да прочитају оригинал и схвате да медији и званична пропаганда поново покушавају да вуку људе за нос. (овде)
Categories: Гостинска соба
Цитат из текста Захара Прилепина:“У ствари, Руси су лаковјерни, као дјеца, Руси су осјетљиви као дјеца, недалековиди, као дјеца.“
Шта да кажемо за нас Србе, да смо болесно сентименталан народ. Ми чезнемо за помоћи, која се не дешава. И ево ових дана патимо…шерујемо овај Анин текст у нади да ће нас Руси подржати у збацивању режима.
Нема нам друге, него уздање у Господа.
Uklonjeni pasus ne menja ništa po pitanju ocene protesta kao takvih.
Ovde je zanimljivije viđenje Srbije. Srbija se mora razumeti „intuitivno“, „srcem“ tj modusom svojstvenim još neukaljanom detetu ili „prirodnom“ čoveku, ili pak mistiku ili pesniku koji je u dodiru sa Bićem, nasuprot neautentičnom, otuđenom, stranom, buržoaskom… modernom razumu (naučnom, kalkulativnom). Srbija poseduje ono čemu odgovara prvo držanje, ono što nedostaje Rusiji čijeg čoveka odlikuje ono drugo. Srbija dakle poseduje punoću, vitalnost, autentičnost, biće koje Rusiji nedostaje, nudi šansu za njen preporod. Srbija je dakle za ovu Ruskinju ono što je Rusija za mnoge Srbe kao i zapadne Rusofile opčinjene estetikom pravoslavlja, Duginom, „trećim Rimom“, Putinom kao šampionom svega hrišćanskog i tradicionalnog…
Predmet htenja nije istina predmeta nego projekcija nedostatka subjekta htenja na dati predmet.
Izostavljeni pasus zaista nista ne menja u vezi ruske ocene studentskih protesta. Cak je i prilicno dvosmislen. Otpor obojenoj revoluciji u lokalnim sredinama, kao i ulogu pravoslavne crkve u tom otporu, koje se navode u pomenutom pasusu, mozemo shvatiti i kao podrsku Vucicevom rezimu (zar vlast u skorije vreme nije organizovala niz lokalnih protesta, a i vrh srpske pravoslavne crkve iskazao svoj sud o „cvetnajoj revoluciji“?) Jedino ostaje kao nedvosmislena cinjenica da narod vecinski mrzi NATO zbog agresije na Kosovu 1999e i da otuda potice najveci otpor uticajima sa zapada. Katastrofalne posledice planiranog rudarenja u Srbiji se nekako preskacu u poslednje vreme, a jedan su od najbitnijih razloga protesta, uz koruptivnu izgradnju, koja je bila okidac. Sve lepe price o Srbiji i Rusiji, „koje se ne mogu logicki razumeti“ mi se cine kao puko zamazivanje ociju od strane dobronamernih ili manje dobronamernih ruskih analiticara. Plasim se da dam sud o geopolitickim dogadjajima, jer ih zaista povrsno pratim, ali ranije se cesto pominjala paralela Kosovo-Ukrajina. Rusija nije priznavala nezavisnost Kosova, uvazavajuci da je intervencija NATO bila bez saglasnosti UN kao i da KiM nije bila federalna jedinica sa pravom na samoopredeljenje. Cini mi se da svetska diplomatija sve manje zalazi u istorijske finese i da se sada mozda ide ka tome da Ukrajina prizna ocepljenje Dombasa i Krima, a Srbija Kosova, makar samo sa dobijanjem statusa posmatraca u UN (sto je takoreci nezavisnost), a NATO i ruska intervencija prakticno izjednace. Posle ce nam mozda dozvoliti da Vucica skinemo sa vrata, ali velika je to cena. Uz sve „mlade koji su bosonogi isli krsnim hodom“ (ne preterujmo, ipak u patikama), samo su trojica otisla do Hilandara i tamo nisu dobili blagoslov igumana. Dok su na jednom od poslednjih protesta studenti redari zabranjivali da se vice: „Vucicu, izdao si Kosovo“. Ako se srpska nacionalna inteligencija ne pomiri i ne povede narod, eto nas i bez Kosova i sa „ekoloskim“ rudnicima.