„Стање ствари“, у сарадњи са Историјским пројектом Сребреница, поклања публикацију која у сажетих осам тачака доноси неопходне информације о збивањима јула 1995. године
Сребреничка провокација у Црној Гори и кратко излагање сребреничког питања
Дрска провокација следбеника одлазећег режима у Скупштини Црне Горе, када је министру правде Владимиру Лепосавићу било постављено питање-замка о Сребреници делимично је уродила својим отровним плодом. Министров одговор је био беспрекорно коректан, да ће „геноцид“ у Сребреници признати када буде био доказан, али управо тиме он је неопростиво прекршио каноне политичке коректности и самопонижавајућег додворавања који су обавезни у односу на ово питање. Необјашњиво престрашени премијер, уместо да се огласи у истом духу као врхунски професионалац и уједно члан његове владе, и да дезавуише провокаторе, покушао је да их умилостиви покретањем поступка за разрешење свога савесног министра.
Наравно, нико из редова садашње опозиције у Црној Гори, или оног опортунистичког дела владајуће коалиције који се солидарисао са њима, не зна ништа о Сребреници. Осим папагајског понављања фраза о поштовању пресуда хашког Трибунала они немају појма шта се тамо стварно догодило. Све је једна отужна политичка представа и поигравање чињеницама у функцији нечасне политичке саботаже и набацивања кривице за непостојећи геноцид.
Ипак, ова монтирана политичка контроверза има своју корисну страну. Већ дуже време примећујемо да недостаје једно сажето излагање основних чињеница у вези са Сребреницом. Наравно, ми смо недавно објавили опсежну студију „Сребреница 2020. – аналитички пресек поводом двадесетпетогодишњице“, али исувише смо реални да би од политичара очекивали да ће се темељно удубити у неко питање о којем јавно расправљају и да би ради тога прочитали књигу од 450 страна. Зато смо се определили за ову сажетију верзију, „Сребреница – све што треба да знате,“ рад много скромније дужине од 26 страна. То политичарима неће одузети превише драгоценог времена, али ту су им ипак сервиране све неопходне информације о Сребреници да у скупштинској дебати не би деловали баш потпуно необавештено и глупо.
Две и по деценије од догађаја, Сребреница је и даље обавијена густим слојевима магле или, како би се савременим језиком рекло, дезинформације. По лењинистичком агитпроп моделу, поруке о Сребреници могле би се сврстати углавном у две категорије. Прва се састоји из „агитације,“ а то значи поједностављена прича за широке масе која искључује претерано бављење чињеницама и аргументима и свакако не охрабрује критичко размишљање. Своди се на неуморно понављање емотивних крилатица као „геноцид“ и „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Друга категорија садржи пропагандне тезе формулисане за пробранију и утицајнију публику. У овом случају, ради се о псеудоисторији југословенског сукоба коју хашки Трибунал и политички и медијски апарат који га подржава пишу и пласирају под видом „утврђивања чињеница“ и делатности „међународне правде“.
Да би био делотворан, пожељно је да одговор на такав наратив, који почива углавном на недоказаним и непроверљивим тврдњама, буде двослојан, као што је то и начин како се наратив пласира. Ми смо до сада били усредсређени на строго академски приступ, у настојању да провереним чињеницама и озбиљним аргументима раскринкамо кривотворену верзију догађаја у Сребреници. Рад на том колосеку безусловно се мора наставити. Сребреничка прича се све више осипа и када критична маса интелектуалаца и утицајних људи у свету схвати да је утемељена на блефу они ће по природној тежњи људског духа да тражи истину постати отворени за нове погледе на ово питање. Ми се морамо унапред припремити за то време и бити спремни да пружимо објективну и сувислу слику о Сребреници не само страним него и домаћим интелектуалцима. На такав начин спречићемо трајно претварање Србије у – како се проф. Мило Ломпар врло ефектно изразио – „колонију кривице“. Истовремено допринећемо коначном раскринкавању операције коју је проф. Едвард Херман назвао „највећим тријумфом пропаганде на крају двадесетог века“.
Међутим, када је у питању Сребреница, да би постигли свеукупан успех, потребно је да и ону другу димензију опаке лењинистичке инверзије уметности јавног општења – агитацију – вратимо што пре у оквире поштене комуникације. На том плану имамо у виду огромну већину који нису специјалисти и не могу да се баве појединостима овако сложеног питања. Они немају ни времена ни могућности да се посвете проучавању вишетомне документације или читању подужих књига. Њима је потребно кратко и документовано излагање основних чињеница да би се оспособили – и у многим случајевима осмелили – да критички разматрају „застрашујући“ наратив иза којег наизглед стоје највеће светске установе и ауторитети. Обичним људима, који основано сумњају да су жртве преваре али немају противаргумената, потребна је интелектуална муниција примерена њиховим капацитетима. Наоружани чињеницама и аргументима, моћи ће се супротставити имбецилним паролама агитатора званичне сребреничке приче.
То је сврха ове књижице коју вам у електронском облику шаљемо. Ако сматрате да је у довољној мери корисна, охрабрујемо вас да ово кратко излагање о Сребреници пошаљете свим пријатељима и познаницима који се налазе на вашем списку.
Историјски пројекат Сребреница
Преузмите још
- Сребреница 2020. – аналитички пресек поводом двадесетпетогодишњице (PDF, 428 страна)
- Сребреница: Све што треба да знате, а било је забрањено да се каже (PDF, 25 страна)
Categories: Гостинска соба
Sve što Srbi i Srpkinje trebaju da znaju o Srpskoj opštini Srebrenici u Republici Srpskoj je:
Crno na belo.
Srpska opštine Srebrenica je oslobođena 1995 godine 11 jula.
Srpsku opštinu Srebrenicu je oslobodila Srpska vojska Republike Srpske.
Đeneral Srpske vojske Republike Srpske koji je komandovao oslobađanju Srpske opštine Srebrenica je
Mladić Ratko.
Slobodu Srpske opštine Srebrenica je platilo glavom za trogodišnju okupaciju od strane muslimana balija više od 3300 Srba i Srpkinja, većinom žena i dece i starijih osoba.
Trogodišnje klanje i ubijanje Srba i Srpkinja i Srpske male dečice je:
NADGLEDALA HOLANDSKA PROTESTANTSKA VOJSKA.
U periodu od 1941 godine pa do 1945 godine u Srpskoj opštini Srebrenici četvorogodišnje klanje i ubijanje Srba i Srpkinja i Srpske male dečice od strane Ustaša muslimana balija je:
NADGLEDALA NEMAČKA KATOLIČKA VOJSKA.
Naravoučenije.
Samo Srpska opština Srebrenica u Srpskoj republici sa Srpskom policijom i Srpskom vojskom je:
GARANCIJA DA NIKADA VIŠE NI JEDAN KATOLIK A BOGAMI NI JEDAN PROTESTANT NADGLEDA BILO ŠTA U SRPSKOJ SREBRENICI.
Živela i srećno ti bilo moja Srpska Srebrenico u mojoj Srpskoj Republici, sa mojom Srpskom Policijom i mojom Srpskom vojskom.
Hvala na poklonu, od srca svako dobro. Takodje @ Srbin koji pamti, pisete, kratko ,sazeto I istinito. Licno nesoj koji na zalost ima I Srpska imena, kada podrzava lazi o Srebrenici , vise me uzruja nego kada stranci lazu.
Јасно: геноцида није било, много мање муслиманских жртава је било 1995. у Сребреници него што је цифра која је „званична“, постојали су планови.да се изазове српска освета, Насер Орић и његови војници су побили стотине српских цивила пре него је ВРС ушла у Сребреницу. Но, после читања публикације остаје потпуно нејасно по чијем наређењу су ликвидирани ратни заробљеници у Сребреници и колико је њих било? Ако судимо по двема изјавама из публикације, стрељаних муслиманских ратних заробљеника би могло бити између 700 и 2500. Да ли је то једно или више стрељања организовала нека страна обавештајна служба и ко су били домаћи сарадници који су учествовали у том злочину? Или је то низ неповезаних стрељања које су извеле различите групе војника ВРС у неком осветничком расположењу? Или је нешто треће? Који официр ВРС је наредио? Шта год да се десило није добро за Србе, не само због злоупотреба непријатеља, него првенствено због тога што су ратни злочини погубни за цео народ на метафизичкој равни. „Ко се освети, тај се не посвети.“ У том контексту није српски проблем из 90-их само Сребреница… Можда су разни они поклали више наших, али то не оправдава наше које су клали њихове. Наравно, овде мислим само на ратне злочине, убиства ненаоружаних људи… Ко није нека прочита књигу светог владике Николаја Велимировића „Рат и Библија“ не би ли увидео везу између ратног злочина, чак и оног који направи појединац, и целог народа. Наравно, у књизи има и тумачења другачијих ратних догађаја Старог Завета. Ето, српство ми је драго али ми је Истина дража.
Од искона Дрина је србска река куцавица.
Од темеља Сребреница је старосрбски град.
Година 1914-1918. у Сребреници и средњем Подрињу под заштитом Другог Јевропског Рајха и Папистичке армије Австроугарске исламисти су починили први великохрватски геноцид над србским народом, али ови злочинци нису били кажњени.
Година 1941-1945. у Сребреници и средњем Подрињу под заштитом Трећег Јевропског Рајха, Прве Ендехазије и Папистичке армије Австронемачке исламисти су починили други великохрватски геноцид над србским народом, али ови злочинци нису били кажњени.
Година 1992-1995. у Сребреници и средњем Подрињу под заштитом Четвртог Јевропског Рајха, Друге Титославије или Велике Монтенегрије и Протестантске армије Холандије исламисти су починили трећи великохрватски геноцид над србским народом, али Војска Републике Србске је законито и праведно казнила ове злочинце 1995.
Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
Довести га к’ познанију права,
То је људска дужност најсветија.
Одлично да постоји оваква књига. Хвала свима на уложеном труду и раду, и свакако на времену и новцу.
Одштампаћу је и прочитати.