У ком правцу ће се даље кретати студентски покрет остаје отворено питање, али најважније је само једно: не дозволити да нам државом завладају они који је мрзе
Подршку студентима пружили и Срби који живе у Мексику (Фото: Институт Арчибалд Рајс)
Ово је мој пети чланак о студентским протестима, а сад се већ о њима може рећи и нешто одређеније.
Пишући текст „Ником не бити корисни идиот“ пошао сам од грешака које сам и сāм правио као млад – уз жељу да подстакнем оне који су данас млади да буду, како се то већ каже, „мудри као змије и безазлени као голубови“ (Мт 10, 16).
У међувремену, извршена је доста јасна и вишеструка диференцијација у слици о протестима. Насупрот својском настојању атлантистичке пропаганде да студентски протестни покрет прикаже као свети монолит – објекат општег и обавезног јавног култа – у исто време настојећи да га подвргну свом теледириговању, покрет се показао као животна, вишеспратна и плурална структура: динамичка сложевина коју није баш најлакше разумети, а такође ни контролисати.
Најпре, очигледно је да у покрету постоје два спрата. На доњем су студенти, који су огромном већином патриотски опредељени – у елементарном смислу тих речи. Са скупом на Аутокоманди имали смо наново не само мноштво српских застава и ћириличних парола, већ је и један одличан хор, који је од срца отпевао светосавску химну.
На сцени је напросто поколење које је другачије социјализовано од побуњеника из деведесетих, или с почетка двехиљадитих. Ти људи су расли у Србији, не у Југославији, њима је химна „Боже правде“, не „Хеј Словени“, тако је и са заставом, и са вером, њима Запад није бог, њима „тржиште“ (читај капиталистички олигопол) није Еден…
Зато се њима много теже манипулише него с побуњеницима из деведесетих – данас нема ничег што би личило на „Отпор“, тог атлантистичког Осмог путника петооктобарске „револуције“. Зато је за студенте потпуно природна ствар српска застава с државним грбом, немају проблем ни са заставом „Нема предаје“, али су поприлично скептични према застави ЕУ – на ужас овдашњег медијско-културњачког естаблишмента, који је до сржи западноцентричан, и којим и даље владају југобабе.
Јово Бакић: Антонић део напредњачког режима, Ковић отишао „у четнике 1944“
Но изнад тог „студентског“ спрата налази се организационо-медијски етаж на коме се врши јавно форматирање покрета. На њему већ делују сасвим друге силнице од оних које су доминантне у бази. То се лепо види по програму и говорницима који се намећу студентима – на Аутокоманди Бакић, а у Новом Саду Обућина или Кесић.
То са говорницима има занимљиву динамику. Бакић је не само вређао патријарха, већ и Цркву, а ипак, примећују многи, није био отеран с говорнице. Међутим, неки студенти ми кажу да су били затечени, и њим као говорником, а и оним што је говорио. Зато су на својим „радним групама“ тражили да се програм доставља унапред. И зато су листу говорника за Нови Сад одмах расејали по друштвеним мрежама, те је, за разлику од Аутокоманде, унапред доспела у јавност.
Тако је и дошло до саопштења да „пленум Филозофског факултета (у Београду) осуђује злоупотребу елана студената“, те је „због бојазни од уплива опозиционих актера, активистичких организација и сличних групација, одлучио да се дистанцира од двадесетчетворочасовне блокаде Моста слободе“.
Зато је публика у Новом Саду тако шаролико дочекала и коментарисала говоре „брбљивих лакрдијаша који убијају истину“ – што није могло да се сакрије у преносу, а поготово се није могло спречити ширење по друштвеним мрежама. Тешко да ће после тога моћи да се понови слична екстремна идеолошка једнообразност, као што је то забележено у Новом Саду.
Studenti, studenti, ajmo svi u glas, Zoran Kesić nije deo nas 😆 pic.twitter.com/elwSwRLe4p
— Justicija (@Justicija993) February 1, 2025
С друге пак стране, и у оквиру самог студентског покрета већ је приметан различити тон факултетских пленума или њихових гласноговорника.
Група студената с Филозофског у Новом Саду направила је онај жалосни изгред у Матици Српској – који говори не толико о слабом базичном васпитању те „деце“, колико о малигним амбицијама њиховог идеолошког патрона. Уследио је крешендо Динкових сведока, који су одмах оптужили РТВ да „лажним извештавањем о инциденту у Матици Српској подстиче насиље над студентима“ (?!), е да би затим с апсолутним правом захтевали смену председника Матице.
Један скрибент с „Аутономије инфо“ чак је самоуверено затражио укидање Матице – јер „Србима је Матица била потребна све док су живели у Угарској, али након одлуке о присаједињењу она постаје сувишна – (…) не видимо чему би Матица сада требала да служи, сем да буде упориште национализма и конзервативизма“.
Матица српска
И „Пешчаник“ је искористио прилику да оптужи председника Матице да се „због политичке моћи одрекао свога књижевног ‘Ја’, а самим тим и људскости“ (?!), затим целу управу Матице да је „фалангистичка“ (?!), и на крају саму Матицу „да је у међувремену изгубила културна својства“, те да „више не постоји“ (?!). Председнику Матице је чак љубазно обећано да након победе револуције „неће заслуживати ни да цепа карте у јавном тоалету на Железничкој станици у Новом Саду“.
Међутим, ови идеолошки чизмаши – којих се ваљда не би постидео ни Ђержински – ипак су наишли на негодовање „студената Правног факултета у Новом Саду који блокирају рад те институције“. Они су упад на Светосавску академију у МС назвали „самовољом појединих студената“, односно „самоиницијативном акцијом појединих колега“, уз позив „да све битне одлуке које се тичу даљих токова блокада и протеста доносимо заједно на Пленумима, никако самоиницијативно“.
@dejan_arena Neobeleženo obezbeđenje je večeras na veoma grub način izbacilo studente Filozofskog fakulteta iz zgrade Matice srpske, nakon što je jedna studentkinja pročitala prvu strofu pesme predsednika Matice srpske Dragana Stanića, koja se završava stihom „vozovi kloparaju. #maticasrpska #sns #filozofskifakultet #gusenje #napad #batinasi #studenti #fakultet #deca #deca #bojkot #15 #nadstresnica #otpor #gotovje #srbija #kobre #bia #sendvicari #lojalisti
Још раније студенти Правног факултета у Београду саопштили су: „јасно и недвосмислено се ограђујемо од свих активистичких група и невладиних (НВО)“, те да „њихови чланови не смеју бити промовисани као представници студената – свако даље њихово гостовање у медијима у име студената, сматраћемо злонамерним“.
Пажљивији посматрач уочиће, дакле, да међу факултетским пленумима у Београду постоји разлика – између, рецимо, ФДУ, Филозофског и Правног. Бакић је, после санкилотског говора на Аутокоманди, позван као гост на ФДУ. Тамошњи су се „студенти у блокади“ одмах радосно похвалили штивом што су га добили од свог госта: упутством за постреволуционарно јахање неистомишљеника. Нисам уверен да би оваква „духовитост“ имала прођу на београдском Правном, а богами ни на Филозофском факултету.
Извор: Васељенска
И тако, да бисмо могли да разумемо дешавања, а онда и да у њима рационално учествујемо, морамо се ослободити тзв. наивног перспективизма, када друштвене сложевине видимо као какав хомогени блок – „држава“, „свет“, „наука“ – пропуштајући да разликујемо саставнице, односе, актере и њихове коалиције…
Студентски покрет 2024/2025. таква је једна хетерогена структура, где на једном крају имате радосни пријем Јездићевог Милутина или Београдског синдиката по препуним аулама српских факултета, а на другом крају имате професорку из Динковог јата која чита „Студентску заклетву“, услед које вам, због навале сусрамља, изгоре обрве и трепавице.
Један млади човек је на такође младом порталу написао „да би најдалековиднији чин био уклањање перформативног симбола ‘крваве руке’ – чиме би декларативно престали да идемо широким путем на који нас туђа памет наводи“. Он је предложио да се за слоган покрета узме „Нема предаје!“, „порука која је у својој уставној димензији потпуно у складу с легалистичким захтевима протеста“.
„Узвикујући Нема предаје!“, наглашава он, „плашимо све злонамерне духове привучене нашом неосвешћеном слабошћу и успостављамо везу с непресушним резервоаром снаге свих наших претходника који су у подвигу живот и смрт посветили нашој заједничкој борби да будемо овде и сада“.
Слободан Антонић: Кад народ спава будити га, кад се раздражи уразумити га
У ком правцу ће се даље кретати студентски покрет остаје отворено питање, али најважније је само једно: не дозволити да нам државом завладају они који је мрзе.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
(РТ Балкан/Искра, 4. 2. 2025)
Categories: Гостинска соба
Антонић одмерен као и увек. Задивљујуће хладна глава и трезвен човек на простору где је усијање исте тако честа појава.
Уосталом, видећемо сад, са укидањем УСАИД-а, највеће светске машине за обојене револуције, где кажу да су половина сарадника активни обавештајци а половина пензионисани…
Видећемо у којој мери је све аутентично.
Ако протести спласну, онда је све то ипак више било споља дириговано и усмерено на рушење не српског тренутног властодршца са картелом, него саме власти тј. државе.
А ако се наставе, онда је ипак више у питању народна буна против дахија.
Нема предаје!
Као и обично, проф. Антонић нам даје добру и прецизну анализу.
Око карактера ( не само студентског) протеста постоје опречна мишљења – једни га доживљавају као обојену (другосрбијанско-атлантистичку) револуцију и на тој основи га одбацују, а други га доживљавају као непатворени и исправан студенски бунт, и безрезервно га прихватају. И међусобно се критикују, оптужују и етикетирају због подржавања, односно неподржавања протеста. Мислим да би неке једноставне информације помогле да се боље схвати сам протест и да се према њему заузме став.
Дакле, ко је, и на основу чега, одлучио да на Аутокоманди говори Јово Бакић (а не, нпр. Ломпар или Ковић или Антонић…), а у Новом Саду сви они говорници, а не неки други? И ко ће о томе одлучивати убудуће? . И још – ко, и на основу чега, одлучује када и где ће се одржати протести и колико дуго ће трајати? И да ли ће се захтеви, и када сматрати испуњеним или ће им бити придодати још неки нови? Као и то да ли се одлуке о свим горе наведеним питањима доносе „већином гласова“ или „консензусом“?
Колико разумем, шира јавност није упозната са тим како ови механизми фукционишу, а веома је битно за њен однос/одређење према протестима. Дакле, да би се могло аргументовано пребацивати јавности и појединцима поводом ставова о протесту, (за и против) требало би претходно упознати ту јавност са горе наведеним битним стварима у вези са протестом. Онда би многе ствари биле јасније.
Сјајан текст колеге Антонића, као што су били и сви претходни.
Да не дођу они који мрзе за разлику од тренутне екипе која је баш воли па зато предала Косово, поклонила без уговора Бор(и још доводи тамо 20 хиљада на постојећих 20 хиљада Кинеза), хоће да копа литијум, помаже да људи из Србије оду а да дођу мигранти без знања србског, устоличили криминал и безакоње ко нормално, опустошила додатно села… Да није закључка текст би можда могао и да прође јер је сада прошао без препуцавања у оквиру тзв националне опције која на нашу жалост може да се подведе пре под слоган бескорисни него корисни идиоти… Надајмо се да ће овај наказни режим пасти
Млади људи су по прирoди револуционари, идеалисти који вјерују у бољи и праведнији свијет, са мањом подјелом на повлаштене и потлачене. Док са одрастањем и сазријевањем не схвате да је свијет замршенија зајебанциуја него ли су они у својој инфантилности вјеровали.
Покренути младе људе није лако, окидач може бити неки догађај, трагедија, не бјеше пуно догађаја, трагедија који нису покренули стихију бунта. Трагедија у Новом Саду јесте. Ту ће наивни људи вјеровати да то бјеше спонтана реакција. Но „дешавање народа“ које је прерасло у блокаде установа које су добро свих, саобраћајница, мостова, нам казују да у позадини постоји добро разрађен план оних који нашем народу не мисле добро, а младалачка енергија и занос, тежња правичнијем и одговорнијем амбијенту је само гориво које пројектанти ове обојене револуције у покушају користе зарад својих кварних циљева. И то је тако, ако неко вјерује да није, безнадежно је наиван.
Наравно оваквим дешавањима ће подршку дати или ће се „прикалемети“ сав знани и незнани србофобични несој, покушаће окренути стихију у њима поњељнијем смјеру, па колико успију.
Оно што ме у тим дешавањима радује јесте што на тим скуповима студената и уопште српске омладине кроз ова дешавања која потресају нама драгу Србију, видим српске заставе (Србије, Српске, СПЦ), што и поред покушаја неких уљеза да дају другу димензију, итекако провејава родољубиви набој.
Видјећемо наставак ове приче. Ако ова дешавања помогну да кривци и одговорни за пад надстрешнице буду процесуирани, добро и јест. Видјећемо и колико ће нама драга Србијица из свега овог изаћи рањена, какве ће ломове претрпити. Иако су намјере оних који су покренули стихију другачије, наум бјеше што више поларизовати и загадити амбијент, ствари се знају изокренути, не мора све ићи по плану српских непријатеља..
Ту је пред српском родољубивом интелекттуалном елитом, у коју спада и Слободан Антонић, задатак и обавеза да проникну у позадину свих тих дешавања, са виде шта се иза бријега ваља, да разголе ликове попут овог Бакића који одвратним конструкцијама блати СПЦ.. Биће на удару многих, изложени малициозноиј паљби са више адтреса, злоупотребљаваће се и изокретати неке изјаве, настојаће се укаљати, пришиваће им погрдне епитете, но то је цијена коју мислећи људи који су умјесто слугерањства стзраним господарима (што је итекако исплативо) или својој сујети, изабрали служити свом народу и савјести.
Ни по бабу ни по стричевима… То је Антонићева девиза коју подржавамо и поштујемо.
Зато ме чуди да није похвалио став Ректорског колегијума да до даљњег одбијају да приме новац од Министарства просвете за своје плате…
su bili laka konjica, a ja sam teska artiljerija, pa sam se sa petriotsima obracunavao dok ste svi masturbirali na njih i to jos oko teorijskih stvari, a ne ovog rijalitija ko je sta kaz’o za koga. Ali, nista ne brinite, napravice vam BIA jos bolje petriotse u jutjub rezervatu (mozda nece, bas, Parovic da prodje – ne znam zasto se snima ispred (prvo nakucah „iza“, mozda bi to bilo delotvornije :)))) ormana sa knjigama, kada su iza sve sama sabrana dela koja se kupuju na metre:“Dajte mi dva metra Kardelja i centimetar „Biblije“ – zlu ne trebalo (inace, dobra biblioteka se prepoznaje po „mirisu“).
Vidim fotku podrske studentima iz Meksika, bilo je diljem Evrope i setih se teksta o tekstu nekih ustasa iz Londona iz neke „Fondacije Margaret Tacer“ o srpskom preuvelicavanju zrtava u „Jasenovcu“, kao sredstvu srpskog nacionalizma, pa se pitam da li su Srbi u Londonu demostrirali glede toga (sta bi Jevreji radili da izadje takav tekst o jevrejskim zrtvama). Citava istorija ovih prostora se falsifikuje, ali to nikoga ne zanima, pa ce posle biti „Becko-berlinska skola“.
Pisao sam da na filozofiji u BG postoji predmet „filozofija duha“ koji se bavi sa samo dve recenice:“Aktivirana su X vlakna“ i „Osecam bol“ (najkrace receno, problem je sto je prva objektivna – proverljiva za druge, a druga subjektivna, iskljucuje trece lice, pa se postavlja pitanje kako pomiriti te dve fenomenologije da bi se dobilo naucno objasnjenje (samo)svesti), ali u filozofiji politike nigde ne nadjoh ni jednu recenicu o studentskim drzavama, kao sto nadjoh u Srbiji da studenti sastave vladu, da iznesu program i slicne zaumnosti!
Studentski protest:
1) ne postoji, jer ga, inace, profesori ne bi podrzali
2) postoji strajk profesora koji koriste svoj polozaj unutar sistema, a ne nasuprot sistema
3) nema zahteva, jer je tesko reci sta je debilnije samoprotivrecni politicki pritisak na sud „studenata“ ili ljudskim spoznajnim sposobnostima nedostupno sledjenje studenata od strane profesora (prava) koji sami nisu pre „studentskog protesta“ nalazili razlog za blokadu univerziteta (debilniji i time ocegledniji primer videti u slucaju dodele nagrade „Nikola Milosevic“, gde se clan zirija dosetio pre pet dana da istupi iz zirija, jer zaseda na radiju RTS-a, i podrzi studente)!
Sto se Vojvodine tice, moguce je da autonomasi imaju neku snagu, jer je lokalni naprednjacki gradonacelnik skinuo DOS-ovsku zastavu Vojvodine sa tri zute zvezde (‘ej, haos u Srbiji, a neko crtka zastavu Vojvodine, sta li sada crtaju – setimo se i da je u CG pocelo sa zastavom, da li plava ili plavetna :)))), ali je opet vratio, pa se ispred zgrade opstine, kao ispred UN, vijore cetiri zastave: Srbije, Srpske Vojvodine, DOSovske Vojvodine i grada !!!!
Zanimljivo, moguca je jos jedna opcija! Vucic izvede vojsku, pobije par stotina/hiljada studenata, traktorista i rudara iz Kolubare (kada se samo setim da su oni strajkovali protiv Slobe, a za privatizaciju i unistenje privrede, a studenti za sestocifrene skolarine :)))), pocisti fakultete, zivimo par decenija izolovani kao Albanija pod Enverom Hodzom, ali onda, kada Rusi pobede, dve i po’ drzave, cetiri premijera, natalitet… Eh, pusti snovi, nas ceka S(tudentska)R Srbija ; )
„У ком правцу ће се даље кретати студентски покрет остаје отворено
питање, али најважније је само једно: не дозволити да нам државом
завладају они који је мрзе“
Они који мрзе Србију владају у континуитету од 5. октобра 2000. па
до данашњих дана, њих се свих треба ослободити.
Ко је пријатељ Србије од 5. октобра 2000 па до данашњих дана?
Сви су непријатељи!
Студентски покрет (студенти, средњошколци – наша деца, са
родитељима, бакама, декама…) , са придруженим радницима, сељацима/
пољопривредницима, пензионерима… треба да буде нова снага која
ће ове предходне отерати у тартар/ заборав историје.
То се управо одвија пред нашим очим, и свако од нас, по савсети, треба
да се придружи том покрету.
@Родољуб Лазић
Дакле, ко је, и на основу чега, одлучио да на Аутокоманди говори
Јово Бакић (а не, нпр. Ломпар или Ковић или Антонић…), а у Новом С
аду сви они говорници, а не неки други? И ко ће о томе одлучивати
убудуће? . И још – ко, и на основу чега, одлучује када и где ће се
одржати протести и колико дуго ће трајати? И да ли ће се захтеви,
и када сматрати испуњеним или ће им бити придодати још неки
нови? Као и то да ли се одлуке о свим горе наведеним питањима
доносе „већином гласова“ или „консензусом“?
„Објаснили – Студенти Правног у НС: Ограђујемо се од странака, свих НВО и Прогласа!“
https://srbin.info/drustvo/objasnili-studenti-pravnog-u-ns-ogradjujemo-se-od-stranaka-svih-nvo-i-proglasa/
О протестима – месту и времену одржавања – одлучује се спонтано:
један или неколицина предложе, а остали акламацијом прихвате,
и ту нема никакве тајновитости.
Пример протеста на Аутокоманди то документује масовним одазивањем
становника Београда, и других делова Србије, и потврђује исправност и
ефикасност таквог начина доношења одлука.
Чак их је и Бог погледао и подарио лепо и пријатно време за дане протеста.
Што се тиче студентских захтева – ту је све јасно, само на власти/режиму
остаје да те захтеве испуни.
Додатних захтева неће бити од стране студената, а да ли ће придружени,
нестудентски делови становништва придодати неке своје захтеве –
то је неизвесно.
За предивиђне/пројектоване радове на Железничкој станици у Новом Саду
одређена је сума од 3,5 милиона евра, а исплаћено 16 или 16,5 милиона
евра?
Режим/власт да саопшти имена оних којима је та разлика исплаћена- када,
зашто и по чијем налогу!
Професоре Антонићу, молим Вас, мало мање писања, позовите ******* професора Ломпара и оног Ковића што се стално правда да не кочи српску ствар и потписнике њихових странака да се споје. Верујем да се они слажу у барем 70% битних српских питања. За нас cir. 650 000-700 000 српски националиста, колико смо успели да се изборимо на (намештеним) изборима 2022 и 2023. Овај наш број није мали и може само да порасте, али неће ако се сви ви бавите глупостима. Следећи корак нек буде упознавање са српском радничком класом и пензионерима.
Случајно или намерно „нема предаје“ је омиљени израз са мрежа оног који НИЈЕ НАДЛЕЖАН….
Паметном доста
Кад се до логичног конца доведу коментари с оштром резервом према студентским протестима (и народним, сада се то сигурно може додати), добије се закључак да није требало и да не треба радити ништа. Тиме сам фасциниран. Подозрење је здраво и треба да буде вазда активно. Кад за говорницу изађу НАТО пајац Кесић и Јелена „Јована Јеремић за круг двојке“ Обућина, то није за подозрење, него за моментални отклон. Али, могу ли те две креатуре да истовремено избришу и пониште све, ама баш све што се у Србији ових недеља покренуло? По мени, не. Јасно је да би западенци хтели да „возглаве“ ове протесте како би после могли да их обезглаве – на власти је, аман, пулен запада! И јасно је да се то западенцима то обезглављење не сме допустити, а начин је учешће у већем броју, а на бази снаге националног убеђења. Шта ви, људи, уопште алтернативно предлажете? Колико још изборних циклуса (векова?) уздржаности, чекања, опреза, сумње и смутње, дремежа у кули од слоноваче, бриљантних патриотских солирања по подкастима, из неких малих студија, с покоје катедре, пребројавања лајкова и прегледа? Докле је то довело? Колико још да допуштамо да нам олош гази по животима? СНС дахије по унутрашњости само што не уводе право прве брачне ноћи уз шетање опанака по авлији, а људи се поломише у преиспитивањима „треба ли“. Подсетите се сви шта је бесмртни Михиз с балкона Народног позоришта 9. марта ’91. казао о дрвету неслободе!
1) Слободан Антонић је мој омиљени аналитичар, увек погађа у центар, …
Ја видим још проблема.
Решење ће бити политичко.
Ко, питање је сад!? Они који су боље организовани, у сваком случају.
2) У свој овој смутњи јасно не препознајем удружење, странку или покрет цивилизованих родољуба који би народ повели у правцу опстанка.
Мислим да наша национално свесна интелигенција не сме да се заустави на нивоу прогласа. Неопходно је укључивање и оних који располажу и осталим моћима и утицајима.
Како се то ради немам појма, али родомрсци и родопрезиратељи овдашњи и њихове газде, како смо безброј пута видели, то умеју.
3) Да ли ће наша омладина успети? Плаћају страшну цену. Факултети и школе не раде већ месецима.
Драмосер и његови иду на тактику исцрпљивања. Може им се. Имају подршку колега из иностранства, са свих страна. Деца им студирају у иностранству. Новац им је на сигурном (само нек се надају).
Можда би било корисно да универзитети почну да раде у режиму у коме су и у време Ковида. Тиме не би ограничили учествовање студената на протестима, то траје највише 2-3 сата дневно, а остало време нек проводе на редовним активностима.
4) Размишљам и шта би било да непоменици сад дају оставке! Ко би дошао после њих и шта да би га чекало.
Србија је презадужена, финансијски се одржава захваљујући новим и новим кредитима.
Они који дају паре то условљавају.
Огромне паре се одливају у иностранство. Банке су стране, привреда углавном у власништву странаца. Продали су им воду, руднике, земљу.
И нису сви проблеми почели са непомеником.
Захтеве ИКС за пооштравањем закона о планирању и изградњи су одбијале све владе од 2000-те до данас,
низ закона и међународних споразума којима је легализовано сатирање народа и државе су усвојили жутаћи,
одрицање од наших људи у конц-логорима НАТО пакта и ампутација КиМ такође,
испирање мозга нашим људима о чланству у ЕУ (прикључењем јачем и удаји за богатог) исто тако, …
@Какав српски национализам?
Професори Ковић, Антонић и Ломапар треба да се поуче јединственим
наступом студената, да се тиме поуче и да им следе једном заједничком
изјавом, уз обавезан потпис све тројице!
“Студенти – ми смо ваши (професори), и ви сте наши (студенти),
и подржавамо вас у вашим захтевима!“
Ако ишта упропасти ова дивна епска апсолутно општечовечанска догађања, на најаутентичнији српски начин код Срба од Бога(!) покренута – схватите то кабинетски аналитичари, да се о Бога и народ не огрешите – то ће бити ваша нагађања ко ће завести и преузети студенте, срушити овај елан и прави српски дух и злоћудно завладати Србијом.
Бојим се да ви тај дух нисте ни осетили јер онда не би било места анализама. Рекли су наши свети: „Христос мери, али Он се не мери!“
Анализе су западњачки рационални изум, којим ви управо запад вакуумски довлачите борећи се против западног утицаја.
Ако ви заиста у овом скоро незамисливом, Богом вођеном уздигнућу (студената и народа) видите лепоту и светост, и свесни сте какве све опасности прете да га оборе и заведу – па уђите, онда, међу студенте и браните их, не дајте их! Скромно, неприметно.
Ако већ имате сумње – одлично, испречите се, правовремено реагујте, али не тако што ћете трубити о њима, него све опасности тихо неутралишите, јер и то уптство стоји: „Кћери вавилонска,мучитељице… благо оном који шчепа и смрска о стену твоје изданке.“
Antonić, Ković, Antić su jedno.
Lompar i njegovi novi drugari su drugo.
Daleko su, kao nebo i zemlja.
Аутор полази од погрешне премисе да председник има ипак неко поштовање за народ и да није издајник. Али то је зато што га је овај похвалио и тако купио. Ово о Матици српској је аргумент без везе, трла баба лан, већи је проблем да је бот на њеном челу и да је унутра било Биа обезбеђење. Па да је онда један владика назвао другу страну изродима 🙂 Чињеница је да је власт успела да их све поткупи и да понизи , да не набрајамо, а то је зашто је и доведена, да уништи све што је српско.
Некада је Антонић писао чланке као „Зло се вратило и шта сада“ када је Вучић постао преседник први пут.И онда полако стаде.Поче да пише врло вредно о маргиналним темама као што су „другосрбијанци“ и њиховој мржњи према Србима.О Вучићу и његовим непочинствима ништа.сада све нешто округло па на ћоше али ипак су ови гори од Вучића.а онда сазнадох да пише за напредњачки теоријски часопис „Напредак“.Нисам ни знао да то постоји а то објашњава много шта. Антонић је спао на то да пише и даје легитимитет Вучићевој власти .Бедно и ипак јефтино се продао.Од тада више не читам шта тај професор пише.Просто речено он је морална ********
Ха који бедни ниво. И сада ми који смо Срби се делимо између ове двојице па једино ако нисмо оперисани од интелигенције. Срамота.
http://www.nspm.rs/component/option,com_yvcomment/ArticleID,309679/url,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2tvbHVtbmUtc2xvYm9kYW5hLWFudG9uaWNhL29kZ292b3Itam92aS1iYWtpY3UtbmlzYW0tamEtb2RsYXppby12dWNpY3UtbmEta2FuYWJlLWRhLW1pLXUtY2V0aXJpLW9rYS1wb2thenVqZS1rb21wcm9taXR1anVjZS1kb3NpamVlLWktZm90b2dyYWZpamUtcG9saXRpY2FyYS5odG1sI3l2Q29tbWVudDMwOTY3OQ==/view,comment/#yvComment309679
Цитираћу самог себе (коментар на чланак Др Мила Ломпара: „Национална интелигенција претворила се у режимску интелигенцију“, који је он објавио у вези не само са чланком С.А. „Никоме не бити корисни идиот“ који је објављен 25.12. 2024, већ и изјавама М.К. и режимског анти-аутошовинисте З. Ћирјаковића.
„Професор Ломпар је опет у праву. Велика је штета што је чак и С. Антонић, један од најупорнијих и најуспешнијих интелектуалаца у разобличавању аутошовиниста, овај пут дозволио себи да шаблонски и паушално, студентски бунт, са великим процентом вероватноће, окарактерише као опасан по сувереност Србије (поједностављено речено као обојену револуцију)…
…Претпостављам да чак и такви зналци и патриоте, као што је несумњиво С. Антонић, имају некад мало замагљене наочаре, желећи по сваку цену да буду критични и да бране отаџбину од страних непријатеља и плаћеника, који несумњиво постоје, али који у овом бунту мислим да нису успели, понављам, бар до сада, да преузму палицу вођства побуне против режима АВ.“ – крај цитата
За разлику од њихових острашћених опонената, ја не мислим да су се М.К. и С.А. „продали“ жвалАВом издајнику. Рећи су једноставно, да су ненамерно, и желим да верујем из најбољих намера и због искрене бриге за отаџбину, погрешно проценили прилично очигледан, патриотски карактер омладинског бунта, и да су нажалост управо они искоришћени као „корисни идиоти“ назадњачког режима.