Ноторни масон, члан „Римског клуба“, Ђорђеску је класичан примјер контролисане опозиције, глобалистичке марионете за завођење лаковјерне јавности
Калин Ђорђеску (Извор: Блог Јурија Рошке)
(Блог Јурија Рошке, 29. 11. 2024)
Избори за предсједника Румуније привукли су велику пажњу међународних општила. За алтернативне то је била прилика да провјере колико су кадри разликовати истину од лажи. Али, како су наши истомишљеници често склони да буду заведени и преварени и подлегну нечијем наступу, подржавају самозванце попут Доналда Трампа или његових клонова као што је Калин Ђорђеску.
Међу нама није мало оних који замишљају да можда још постоји земља у којој би неко ко није под контролом Система могао постићи значајан резултат на изборима. Непријатна нам је помисао да је државни удар свјетских размјера свршен чин, што је постало потпуно очигледно 2020. током лажне пандемије. У том погледу много добрих увида пружа књига нашег пријатеља из Шведске Јакоба Нордангора, Глобални државни удар: Четврта индустријска револуција и Велики ресет.
My book The Global Coup D’Ètat is released internationally today.
Order: https://t.co/XXivqUOWmd pic.twitter.com/a5kCMaynQv— Jacob Nordangård (@JacobNordangard) October 15, 2024
Наша опсједнутост изборима, републиканизам као религија, митови о „народној суверености“ и универзално право гласа спречавају нас да прихватимо да у условима демократије за масе не можемо преокренути ситуацију у прилог националних интереса.
Калин Ђорђеску је класичан примјер одавно примијењеног друштвеног инжињеринга. Ноторни масон, члан Римског клуба, којем пјева славопојке и дан-данас, иако тврди да је иступио прије годину дана јер је Клуб одступио од својих „свијетлих идеала“. Дуго је радио у Уједињеним нацијама као стручњак за „одрживи развој“, што је, као што знамо, стратегија глобалне елите за разарање и поробљавање човјечанства. Ђорђеску је годинама радио за румунску владу, нарочито као руководилац програма УН за примјену стратегије одрживог развоја.
Господин Ђорђеску више пута је јавно поновио лаж да су Римски клуб створили генији, велики мудраци, забринути за судбину човјечанства из племенитих побуда, али да су свијетли и беспрекорни Римски клуб од његових узвишених побуда отели зликовци.
Валентин Катасонов: Поводом пола века постојања Римског клуба
Опште је познато да је тај труст мозгова основао милијардер глобалиста Давид Рокфелер, чији је посилни у тој организацији био нико други до амерички стратег Збигњев Бжежински. Њих двојица, у саучесништву с Хенријем Кисинџером, били су главни теоретичари Новог свјетског поретка и „глобалне управе“ као форме технократске тираније широм свијета. Игром случаја, Давид Рокфелер направио је и Трилатералну комисију и Групу Билдерберг, а Рофкелери су уз то приложили земљиште за сједиште УН послије Другог свјетског рата.
Калин Ђорђеску, пак, дволично заобилази ова имена и чињенице, и наводи лажирану, званичну верзију, намијењену масама, дату и на Википедији, да је оснивач Римског клуба био италијански индустријалац и економиста Аурелио Печеи, кога уздиже у небеса, уз још једног злокобног лика, за ког каже да су лични пријатељи – Дениса Медоуза, главног аутора злогласног документа Римског клуба Границе раста, објављеног 1972. У њему се поново оживљава Малтусова теорија о смањењу броја људи на земљи, с образложењем да становништво расте пребрзо с обзиром на ограниченост ресурса. То је структура којој је служио Калин Ђорђеску, и та окултна мрежа га је као падобранца убацила у румунску политику, деценијама га припремајући за овај тренутак.
Жак Кусто: Страшно је рећи, али морамо елиминисати 350.000 људи дневно (1991)
Узгред, надам се да нисте сметнули с ума да су лажна теорија о климатским промјенама и глобалном загријевању такође дјело елитистичког и филантропског Римског клуба. Је ли Ђорђеску рекао иједну критичку ријеч о миту о климатским промјенама, кључном за успостављање свјетске технократске тираније, који промовишу његови саучесници? Наравно да није. Само каже да је иступио из чланства тог клуба.
Даље, Ђорђеску се не устручава да јавно уздиже масонерију, истовремено оповргавајући да је сам масон. Тврди да историјска заслуга за стварање модерне румунске државе припада масонерији, подсјећајући нас притом да је и Моцарт био масон, и да то ни на који начин није умањило његову величину.
Његови бомбастични говори, који обилују позивањем на свете симболе румунске историје и културе, оставили су утисак на велики број људи. А да би добио на вјеродостојности, изјашњава се као присталица Гвоздене гарде и Корнелија Кодреануа, као и маршала Антонескуа.
Калин Ђорђеску је класичан примјер контролисане опозиције, симулакрума, глобалистичке марионете погодне за завођење лаковјерне јавности. Додијељена му је улога спасиоца, као у случају Трампа. Отуд је, техникама манипулације румунских специјалних служби повезаних с глобалистима, катапултиран у други круг избора за предсједника.
Трик с улогом контролисане опозиције успјео је јер ционистички кругови у Румунији, попут Визеловог института и Соросових мрежа, који га подржавају, жестоко оспоравају његову кандидатуру, означавајући га као фашисту, нацисту, екстремисту, итд. А да би прича додатно добила на вјеродостојности, Калин Ђорђеску угуран је у други круг у конкуренцији с дамом, Еленом Ласкони, припадницом напредњачких снага коју кандидује политичка странка која је производ Соросове мреже, која је за LGBTQ, за НАТО, за ЕУ, итд. Другим ријечима, Румуни имају избор између једног инструмента глобалиста с маском великог родољуба и другог инструмента глобалиста без маске родољуба – слично тандему Трамп-Харис, исходећи гласањем за лажног родољуба или мање зло отјелотворено у Ђорђескуу.
Глобалистичка стратегија успјела је да изманипулише антиглобалистичке дисидентске кругове и Ђорђескуовим антисистемским наступом и критиком од стране системских медија због његовог националистичког иступања. Хтјео бих да скренем пажњу на изузетан увид за препознавање таквих карактера који је предложио наш пријатељ из Француске Јусуф Инди. Коментаришући ватрене наступе такозваних суверениста, каже да је, заправо, ријеч о „национализму по мјери Израела“, по узору на Лењина: „Најбољи начин да контролишемо опозицију јесте да је сами водимо.“ Ту спадају Марин ле Пен, Виктор Орбан, Матео Салвини.
У исту „политичку породицу“ мора се смјестити и Калин Ђорђеску. С тим у вези вриједи поменути и чињеницу да општила у Букурешту објављују да ће представник великог побједника Трампа, Роберт Ф. Кенеди, доћи да подржи Ђорђескуа у другом кругу. Лично мислим да је овај бивши члан Демократске странке примљен у Трампово окружење не због става против вакцинације током короне, већ због свесрдне подршке Израелу. Занимљиво је примијетити да је читава Трампова будућа влада састављена искључиво од фанатичних циониста и њихових мезимаца, под мотом „Израел на првом мјесту!“
Извор: НСПМ
У доба узнапредовале технологије и манипулације великих размјера, научивши историјску лекцију о трговцима и лихварима који су произвели републику и изборни систем ради политичке контроле, за жаљење је што толико људи с наше стране и даље бива преварено нечијим наступом. Тако се срамотећи, више не можемо чак ни разликовати добронамјерне и лаковјерне од оних који су се инфилтрирали међу нас.
Изволите дивите се спасиоцу Румуније на бијелом коњу. Ово нису монтиране фотографије, већ предизборна кампања Ђорђескуа. Узгред, Ђорђеску је џудиста, као и Путин, и купа се у језеру у сред зиме, као Путин. И да не изаберете таквог супермена?
Друштво спектакла функционише без грешке. А гледалиште је под јаким утиском позоришта коме нема краја.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
„Избори за предсједника Румуније привукли су велику пажњу међународних општила. За алтернативне то је била прилика да провјере колико су кадри разликовати истину од лажи. Али, како су наши истомишљеници често склони да буду заведени и преварени и подлегну нечијем наступу, подржавају самозванце попут Доналда Трампа или његових клонова као што је Калин Ђорђеску.“
Занимљива размишљања господина Рошке.
Кроз овај текст је он много тога рекао што се може пресликати и на наше тренутне прилике.
Исти газда контролише и позицију и опозицију а нама се још једанпут продаје рог за свећу.
Тренутна власт је дошла са јаким националним набојем јер је неко закључио да ће издаја најлакше проћи у националном омоту.
Сада ево имамо и „аутентични студентски бунт“ па ко жели нека купи ту причу.
Досадише ови тумачи дешавања на политичким сценама и закулисама.
Аутор је текст објавио 29. новембра, дакле неколико дана пре поништавања избора. Како ли ће сада објаснити зашто су избори поништени, ако је Ђорђеску сто посто агент страних интереса, како је самоуверено „објаснио“ у овом чланку?
@Логично
Не мења на ствари то што су избори поништени, и то је служби игре. У чланку је наведено обиље података о самом Ђорђескуу који указују на то да би могао да буде контролисана опозиција у биду лажне деснице. Или мислите дс су подаци измишљени?
Јуриј Рошка – тачан као и увек.
Добро сте приметили @Јован: „Не мења на ствари то што су избори поништени, и то је служби игре.“ Да је након рушења монархије народима подигнута нова „аристократија“ (марионетска) утемељена на (кредитном) новцу у власништву „изабраних“ и да народ „бира“ оно што је за њега већ одавно „неко“ изабрао, Рошка даје одговор:
„У доба узнапредовале технологије и манипулације великих размјера, научивши историјску лекцију о трговцима и лихварима који су произвели републике и изборни систем ради политичке контроле, за жаљење је што толико људи с наше стране и даље бива преварено нечијим наступом.“
„Слобода“, „једнакост“, „братство“ је масонска парола глобал циониста којом су, преко својих агената, повели изманипулисану руљу у крваве „ослободилачке“ револуције како би срушили суверене монархе (који су били главна препрека на Зион масонским освајачким путевима власти) и успоставили републику и „изборни“ систем. Чији је и под чијом је контролом „М“МФ, „Светска“ банка, „народне“ централне банке земаља света? Од кога политичари и „владе“ позајмљују силни новац гурајући тзв. демократске државе у дужничко ропство и неотплативе дугове? Зашто представници „влада“ земаља широм света немају могућност сопствене емисије кредитног новца, него испруженом руком просе милостињу од „међународних“ банкара? Ко је успоставио такав систем и под чијом је контролом тај систем? Ко има могућност емисије (кредитног) новца тај и наручује „музику“, кућно кино и глобалне позоришне представе, а лутке на њиховим концима само играју своје, додељене им, „различите“ улоге. Као што пише Јеврејин Хенри Маков (био и он контролисана опозиција или не) политика и историја (задњих векова) су шарада. Масонерија организује „наше“ „изборе“, ратове, „пандемије“… Све је то Рошка је то лепо објаснио, тако да, заправо, његову анализу не треба посебно ни коментарисати.
Сјајно то Јуриј сагледава, па коме мило, коме не! Ко би данас људима угодио, поготово кад сви ‘знамо’ све.
Искључивост ставова многих самоуких коментатора на СтСт је задивљујућа. Такви ће прогутати сваку удицу, а да мамац и не омиришу.
Нека је нама Миле објаснио, без трунке стида и срама, да су студенти, ученици и јавност са њима страни плаћеници. Миле вероватно нема деце или су га напустила и отишла у сеобу заједно са 700.000 других за време напредног вакта, али му то не смета да туђу децу која се боре за боље сутра бесрамно назива страним плаћеницима, по рецепту напредних кркана и олоша што министрују без дана школе. Но Миле се у таквима вероватно препознаје. Да је Миле одрастао у хришћанској а не титино-пионирској породици, знао би да „ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?“ (Матеј 12:26). Онима којима, као Милету, ни студенти не ваљају да промене зло које нас је снашло, а које је његова генерација довела, нико неће ваљати. Но Милету вероватно и није тако лоше, од данас до сутра, уз вођу на телевизији, најбољу цену у Максију и по неки коментарчић на популистичким сајтовима, док троши најмању пензију у Европи, испод сваког достојанства, и вероватно се пита зашто и ти студенти не раде исто као и он.
Но није Миле проблем, Миле ко Миле, него је проблем оних 25 плусева које је за свој срамни коментар добио. То је та памет која уз буре ракије, на пању испред сеоске задруге, „мудрује“ да је поништавање избора у Румунији „намештено“ и „део плана“. И којој су часни људи који се буне против зла које нас је снашло, најбоље што Србија има, „страни плаћеници“. Они би радије седели и ћутали и гледали свој ситно-сопственички интерес док око њих све пропада. Ти људи су део проблема, велика срамота за ову земљу. Број тих Милетових истомишљеника показује да неке ствари које се могу приметити на овом блогу изгледа да нису појава него правило.
Срамота.
Поштована редакцијо – ево још једног сјајног чланка Јурија [1] – овај пут о томе како се и Дугин продао Путину!
Преведите и објавите, јер Дугин често долази у Србију и људи треба да знају да се продао.
[1] A Drop of Skepticism in the Ocean of Optimism | Iurie Rosca / Yuri Roshka Substack | 2025-01:
https://iurierosca.substack.com/p/a-drop-of-skepticism-in-the-ocean
[2] Substack Archive | Iurie Rosca | Yuri Roshka (anti-NWO, anti-Putin)
https://iurierosca.substack.com/archive?sort=new
Excerpt from [1]: The continual intoxication of the alternate media with lies about the brave hero Putin and his struggle with globalism surpasses all the bounds of common sense. And propagandists like Pepe Escobar, Douglas Macgregor, Scott Ritter, and Alexander Dugin are all seeking to mislead the millions of people who have become understandably disgusted with American imperialism, with NATO, and with Russia, the EU and other globalist organizations―misleading them by inculcating the myth of a rebel Kremlin and the legend of an anti-System BRICS.
Excerpt from [1]: In 2022, when the Russian special military intervention began in Ukraine, we hoped that the Putin administration had finally decided to permanently get out from under the control of the globalists. But I soon discovered that the Kremlin was unable to wage a victorious war. Instead, the regime in Moscow eliminated―by assassination or by imprisonment―patriots who criticized the losing policy of those responsible for the deployment of the SMO. I was critical of this policy, yet Dugin was determined to praise and applaud all the aberrant and defeat-inducing decisions of the Kremlin.
Excerpt from [1]: Recently, when Russia betrayed Syria … , and when the entire Russian military operation there turned out to be bankrupt, Dugin exclaimed: “We will yet return to Syria!”. In the version of reality accepted by the Moscow professor, anyone except Putin can be guilty of such failures.