Могуће и да Рио Тинто Вучићу буде оно што је Ђукановићу био Закон о слободи вјероисповијести. Што ће онда они који су се самовезали уз њега, били они у свијету или пак Цркви?

Фото: Дарко Војиновић/АП

Корпорација Рио Тинто данас је символ новоколонијализма, символ моћи новца и символ уништења животне средине који, попут крпеља који продире у човјечији организам, продире у организам циљане државе. Као што крпељ за исисавање крви из човјечијег тијела користи „сурлицу“, која му служи и као сидро, Рио Тинто за исисавање природног богатства из државе користи корупцију, и као што крпељ зарази човјека, Рио Тинто трује народ и у држави оставља пустош.

Почетна тачка продирања Рио Тинта у Србију је долина Јадра.

Вучићев режим је огољено, и то више не успијева да сакрије, сервис овом моћном и изузетно опасном непријатељу Србије и српског народа.

Рио Тинто је „лакмус папир“ који данас изводи на видјело сваку институцију у Србији и сваког човјека, бјелодано показује ко је уз српски народ а ко уз његове џелате, ко је вјера а ко невјера. Тај „лакмус папир“ умочен је у државне институције Србије, у политичке странке, оне на власти и оне у опозицији, у патриотске и другосрбијанске организације, владине и невладине, у научне и културне институције, у медије…, све до појединца. Уметнут је и у Српску православну цркву и вјерске заједнице.

Настојање, рекло би се чак панично, Вучићевог режима да Рио Тинто уведе у Србију, егзактно се показује као раздјелница: ко је, својим чињењем или повлачењем у мишије рупе, са њим уз непријатеље Србије и српског народа а ко није. Многе је Вучићев режим везао за себе бенефитима: новцем, упослењем, друштвеним положајем, протекционашким пословањем, аболирањем криминала… Ипак, добар дио српског народа није на продају.

Горан Томић: Нећу да продам имање Рио Тинту, ни силом ми не могу одузети домаћинство

„Народна трпила имају своје границе“, рекао ми је у једном интервјуу митрополит Амфилохије. Да ли је непоткупљени народ у Србији стигао до те границе? Да ли је Јадар ововремени Цер, Колубара, Кајмакчалан… Кошаре и Паштрик, а цијела Србија Косово поље. Да ли је то Јадар мјесто одабира ко ће на Церу стати уз српског војника, а ко ће се прикључити Хрватима и босанским муслиманима у Аустријској војсци, да ли је то Јадар мјесто новог Лазаревог завјета?

Ова раздјелница показује се особитим изазовом Српској православној цркви. Она је увијек била разапета измећу утицаја, а и контроле, оних који су на власти, па и окупаторских или вазалних, и народног спасења. И, уз сва поклекнућа, и крштеног народа и клира, са особитим посљедицама поклекнућа високог клира, српски народ је кроз своју орканску историју опстао захваљујући Српској православној цркви. Она је на истом изазову и данас.

„Ко је Србин и српскога рода,/ И од српске крви и колена,/ А не дош’о на бој на Косово…“, и ове године на Видовдан присјећали смо се Лазареве клетве. Лазаревог завјета, одабира Царства небеског у односу на земаљско – такође, особито на литургијама, са амвона.

„А нама свештенослужитељима Бога Вишњега, свима нама који смо у чину рукополагања држали Агнец на источној страни Часне трпезе док је епископ читао да ћемо за Њега одговарати на Страшном суду, ево прилике да опитно покажемо да ли наше литургијске бесједе, предавања, подуке вјерном народу… истачу из Јеванђеља или су ‘гробови окречени’, фарисејско котрљање празних ријечи“, написао сам, и објавио, 4. марта прошле године, након што се Вучић успео на још једну степеницу подуге лествице признања Косова за државу.

Протојереј Јован Пламенац: Да ли ће молeбни одбранити КиМ или ће српски народ превести жедног преко воде?

Ево нама, свештенослужитељима Бога Вишњега, дивне прилике и да послушамо Аву Јустина, чије мошти смо, на спасење српскога рода, на овогодишњој Спасовданској литији носили Београдом, да се „властима треба покоравати док одражавају божански поредак у свету“. Корпорација Рио Тинто, свакако, није плод Божанског поретка у свијету, па ни служење њој.

И да чујемо Авино страшно упозорење, изречено о Светом Сави 1971. године, а свевремено: „Немојмо да се деси да тај још верујући народ Божји једнога часа дође до тога да данашње Епископе не признаје више за носиоце и чуваре апостолско-светоотачке вере, како је то знао чинити православни народ много пута у својој крстоносној историји“.

Као и увијек у смутним временима, какво је и ово, Црква је у опасности да буде нарушено њено јединство. Тако и Српска православна црква данас…

Извор: Свети ава Јустин Ћелијски, Одговор на анонимну дописницу (О чланству у Екуменском савету цркава)

Али, јединство Цркве успостављено је и одржава се на Христу, на Његовим апостолима, светим оцима… А ни у ком времену, па ни овом, јединство Цркве није могуће успоставити на владару, па ни на Вучићу и његовом режиму.

Јединство Цркве може бити нарушено у њеном клиру, особито високом. Али, јединство Цркве, како упозорава Ава, може бити нарушено и између клира и лаоса (вјерног народа), што је далеко погубније. Српској православној цркви управо се догађа да чувајући јединство високог клира бива угрожено јединство њеног клира и лаоса. Та пукотина већ зјапи и убрзано се шири.

Бранислав Матић је 2019. године пророчки рекао: „Црква ће или предводити отпор велеиздаји, или ће тај отпор имати против себе.“

Бранислав Матић: Црква ће или предводити отпор велеиздаји, или ће тај отпор имати против себе (2019)

Прошле или претпрошле године написао сам, и објавио, да је сваки динар који Вучићев режим да Српској православној цркви омча о врату српском народу. Ни завршетак храма Светог Саве новцем Вучићевог режима, па ни да га је Вучић изградио како тврди, не врједи једног педља изгубљене територије државе, а камоли цијелог Косова и Метохије; ни све друге цркве изграђене или обновљене новцем Вучићевог режима не врједе ни једне душе изгубљене у западњачком новопоганском потопу којем је Вучићев режим широм отворио врата Србије; ни све принадлежности које клир Српске православне цркве има од Вучићевог режима не вриједе страдања у Јадру…

„Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?“, записао нам је у Јеванђељу свети апостол и јеванђелист Марко.

Вапај Аве Јустина данас одјече јаче него када га је изрекао: „Преосвећени Оци, зашто смо постали зечји род? Где је слобода којом нас Господ Христос ослободи?“

Свети Јустин Нови (Ћелијски): Четири писма о екуменизму

Што то човјек треба да носи у себи да би зарад било које и колике своје користи, па и зарад свог живота ако му је он у питању, уводио вука међу овце, оне овце које су га довеле у позицију да може да одлучује о њиховој судбини. И што то човјек треба да носи у себи да би ради било које своје користи од онога који уводи вука међу овце тај његов чин подржавао, активно или ћутећи. Коначно, како то да пастир Цркве ћутке гледа гдје му вук раскуба од Бога му повјерено стадо.

Народ у Србији се снажно одупро уништењу Јадра, и уништењима других дјелова Србије која слиједе. Испитивања јавног мњења у Србији показују да је велика већина народа препознала Рио Тинто у Јадру као судбинску опасност. Могуће да се Вучићев режим пред тим притиском поново привремено повуче, као оно прије двије и по године када је отварање рудника литијума у долини Јадра стопирао, такође под притиском.

Прије пар дана мејнстрим медији у Србији су објавили: „Вучић саопштио сјајне вести: Просечна плата у Србији први пут преко 100.000 динара.“ Изгледа да тај приземни трик, много пута коришћени, овога пута није упалио.

Већ неколико деценија, западњачким мамонским врједносним системом живота умекшани, угњецављени српски род узмиче пред својим уништењем: пред политичком и привредном капитулацијом, пред растегнутим признањем Косова за државу, пред медијским квинслинштвом, пред окупацијом школства, науке, медицинских и социјалних установа…, пред ритуалним утирањем његовог достојанства јавним манифестацијама ЛГБТитд идеологије и постављењем на државнички пиједестал јавне лезбијке…, уз морално, етичко и духовно посрнуће епских размјера.

Протојереј Јован Пламенац: Само одрицањем од Вучића и дјела његових, као на крштењу, можемо изаћи на пут спасења рода и отаџбине

Новоколонијални Вучићев режим промотер је овог дубинског страдања српског народа којем све вријеме перфидно, поспјешујући и потом користећи његове слабости, потура рог умјесто свијеће. Гладећи народне уши и брижно и темељно његујући његов коруптивни потенцијал, Вучићев режим у Србији успјешно спроводи списак задатака колонизатора на чијој је служби. Али, „ничија није горјела до зоре“, оставили су нам у насљеђе наши некорумпирани преци. Сада је српски народ дошао до зида и нема се више куд повлачити. Сада је дошао до „бити или не бити“.

Могуће и да Рио Тинто Вучићу буде оно што је Ђукановићу био Закон о слободи вјероисповијести. Што ће онда они који су се самовезали уз њега, били они у свијету или пак Цркви?

Могуће да везивање уз Вучића још увијек није везивање уз леш, али свакако јесте, и то све вријеме, везивање уз гријех дубоког страдања српског народа.

Протојереј Јован Пламенац: Подржавајући Вучића епископат СПЦ му не чини услугу

Могуће да актуелни бунт српског народа против Вучићевог режима, изазван увођењем монструма Рио Тинто на гозбу у Србији, искористе и каналишу мајстори тим марифетлуцима вични. Али, није за вјеровати да та будућа власт, колико год била сервилна новоколонизаторима, може бити већа подвала српском народу од ове која све вријеме спроводи интересе непријатеља Србије и српског народа тајно, јавно барјачећи родољубљем.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница о. Јована Пламенца)

Categories: Гостинска соба

Tags: Александар Вучић, Протојереј Јован Пламенац, Рио Тинто, СПЦ