Никола Н. Живковић: Писмо нашој јавности из српског села Јаловика

Ако снабдевање водом није обезбеђено за село свега 66 километара удаљено од Београда, како је тек са селима који су две или три стотине километара далеко од главног града?

Јаловик (Извор: Фејсбук)

Многи ће вероватно морати да потраже на интернету где се Јаловик налази. Ево неколико података: село Јаловик налази се осам километара од општинског места Владимирци. Од моје куће у Јаловику до Београда, тачније до Моста на Ади, удаљеност износи равно 66 км (а до Шапца 22 км). Село има 540 домаћинстава и једно је од ретких „живих“ села Србије – у њему живи релативно велики број младих људи, а постоји и основна школа. Становници су вредни домаћини, сеју све врсте житарица, имају велике воћњаке засађене шљивама, дуњама, кајсијама и лешницима. а многи продају и млеко. Дакле, наша држава има велике користи од тог села.

У чему је проблем? На кратко питање, ево, кратки одговор: вода. Према подацима Уједињених нација, три су основне неопходности за нормалан живот: вода, храна и струја. Све више од тога може се сматрати луксузом. Могу политичари причати о повећању плата и пензија, градњи путева, спортских терена и фабрика, но све то је, заправо, неважно ако држава није способна да обезбеди становништву воду, храну и струју. Наша власт, међутим, не може сопственом становништву да обезбеди воду.

Нажалост, колико сам обавештен, село Јаловик није јединствен случај. Ако снабдевање водом није обезбеђено за село свега 66 километара удаљено од Београда, како је тек са селима који су две или три стотине километара далеко од нашег главног града?

Јаловик на карти Србије (Извор: Википедија)

Ево конкретног примера. Купио сам имање у селу Јаловик године 2014. Поседујем копију писма које сам пре равно девет година упутио надлежним институцијама Србије. Пошто се од 2015. до данас, године 2024, ништа није променило, да би наша јавност сазнала какво је право стање, најбоље да то писмо поново објавим:

***

10:55; среда, 15. јул 2015.

Уважени господине Председниче Србије, чланови владе Србије, као и господо министри,

Становници села Јаловик последњих педесет дана немају редовно снабдевање водом. Или, да будем прецизнији, вода стиже обично око једанаест увече, а снабдевање водом престане следећег дана већ у седам ујутро. А чест је случај до по неколико дана село нема ни кап воде.

Службена политика српске владе гласи: „Желимо у Европу!“ Ако. Но, онда треба да се и све српске институције понашају „европски“. Шта то значи? Када, на пример, у неком месту у Немачкој или Данској неће бити четрдесетак минута струје или воде, онда надлежни орган обавести своје потрошаче о насталој ситуацији и уверава их да ће се квар уклонити у што је могуће краћем року. Често се потрошачима понуди и обештећење. Да човек у својој кући има струју и воду, по законима ЕУ, спада у основна и елементарна људска права.

Јовањдански венчић на капији имања Живковића, село Јаловик (Фото: Лична архива)

А како је то у Србији, у Јаловику? Овде немамо не 40 минута, већ 50 дана редовно снабдевање водом! Становници села Јаловик самодоприносом су изградили водовод и редовно плаћају рачуне. Онда је ваљда ред да и предузеће „Извор“ уредно извршава обавезе према својим муштеријама! А надлежни за снабдевање водом села Јаловик то не само да не раде, него се чак нису удостојили ни да нас информишу о томе колико дуго неће бити воде, а ни узрок због чега нема редовног снабдевања водом. А шта да ради сељак који има пет или десет крава? Да ли господа министри, или општински чиновници знају да једна крава треба дневно да пије сто литара воде?

Овде, дакле, лежи главни проблем: у односу власти према својим грађанима. Док на Западу постоји јасна свест о томе, да све државне институције живе од пореза кога уплаћују грађани, код нас у Србији, очевидно, још влада свест из давних, турских времена, да становници-раја немају шта да траже од државних и општинских службеника. Једном речју, на Западу су државни чиновници слуге народа, а код нас, службеници се понашају као да нам дају неку нарочито милостињу што нас уопште приме у своју канцеларију!

Село Јаловик (Фото: Википедија)

Обратио сам се представницама земаља, са којима Србија има најразвијеније привредне односе. Реч је о амбасадама Немачке, Русије и Италије. Ако Србија и општина Владимирци нема довољно новаца за реконструкцију водовода, спремни смо да се обратимо за помоћ тим државама, те да можда и од њих добијемо техничку опрему у виду донација.

Поздрав,
Никола Н. Живковић, српски писац и преводилац,
Јаловик, 15. јул 2015.

Postskriptum

Копију овог писма проследио сам на следеће адресе:



Categories: Гостинска соба

Tags: , , ,

7 replies

  1. „Ако Србија и општина Владимирци нема довољно новаца за реконструкцију водовода, спремни смо да се обратимо за помоћ тим државама, те да можда и од њих добијемо техничку опрему у виду донација.“ – ово, као и обраћање Бг центру за људска права, је баш лоша прича, што кажу млади, на сву муку народну са водоснабдевањем. Неко хоће институционализовано да реши проблем, макар и преко оних који су нас бомбама сакатили 1999. а и пре и после тога газили како су стигли. У мојој малој општини Деспотовац, природно богатој водама централне Србије, нешто је мало боља ситуација но у Јаловику те знамо како проблем изгледа, лети поготову, али и о Божићу, Васкрсу итд.
    Шамар властодршцима треба залепити оваквим обраћањем јавности али далеко јачи ефекат би био да се одбије крвави новац донација оних који су га стекли историјским тлачењима и пљачком малих народа какав је наш па континуиранио повећавати притисак на власт скуповима на улици и другим видовима грађанске непослушности. Креативни смо, може доста тога да се смисли.

    13
    3
  2. Свака част, међутим једно питање: Колико је становника Јаловика гласало за напрЕдно-кркански картел или бојкотовало изборе у последњих 10 година? Да пођемо од тога, па можемо о свему осталом да разговарамо.

    „Не вуците с неверницима јарам, који је за вас туђ; јер чега заједничког има праведност с безакоњем? Или какву заједницу има светлост с тамом? У чему се Христос слаже с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?“
    Друга Корићанима 6:14‭-‬15

    10
    1
  3. Бунари запуштени, затрпани, претворени у септичке јаме… – зашто?
    Домаћа изворишта вода рспродата странцима – зашто?
    Београдска изворишта запуштена, вода није за пиће – зашто?
    Једино, изгледа, “Београд на води“ нема тај проблем – зашто?
    Институт за водопривреду “Кирило Савић“ продат странцима – зашто?
    Проблем водоснабдевања у већим градовима ће бити решен по
    методу СНС секте/багре – продајом јавних комуналних предузећа
    странцима – зашто?
    Водоснабдевање војске и становништва у мирнодопским условима
    је доведено у питање, а како ли ће тек бити у случају ванредних
    ситуација или рата (не дај Боже!)?!

    15
  4. @Драган Славнић
    „Велика хаварија на постројењу „Макиш“: Београду прети прекид снабдевања
    водом
    19:45 16.07.2024. 0
    ЈКП „Београдски водовод и канализација“ саопштило је да је због велике
    хаварије на електроинсталацијама у фабрици воде „Макиш“ могућ прекид у снабдевању града водом. Додају да се ради на хитном отклањању квара и
    апелују на грађане да воду користе само за основне потребе.“
    https://srbin.info/drustvo/velika-havarija-na-postrojenju-makis-beogradu-preti-prekid-snabdevanja-vodom/

  5. … илити белешка о Институту

    Питање вода у српским земљама није једино које је од немерљивог и животног значаја, једно је од питања опстанка. Дозволићу себи стога дужу опаску којој је, осим чланка, повод лапсус који је, у најбољој намери – као и увек, исписао @Драган Славнић.

    Институт за водопривреду не зове се „Кирило Савић“ и није продат странцима, барем не формално. Следе наводи.

    Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ АД је водећа научноистраживачка организација у Србији и региону (и знатно шире, примедба моја) у области вода, која се, поред истраживања, бави и пројектовањем, инжењерингом и консалтингом, као и израдом различитих студија.
    (https://www.jcerni.rs/)

    У Институту „Јарослав Черни“ АД запослено је 235 радника: доктора наука 17, магистара 13, са високом стручном спремом 136, са вишом стручном спремом 10, са средњом стручном спремом 46, са нижом стручном спремом 13.

    (https://www.jcerni.rs/pocetna/opste-informacije/)

    Изводи из чланка Србија и Института за водопривреду „Јарослав Черни“: Савет за борбу против корупције тражи да се поништи приватизација :

    „Готово све што у Србији има везе са водама прошло је кроз руке научника Института за водопривреду „Јарослав Черни“, а почетком године завршен је поступак његове приватизације.

    Купили су га конзорцијум компаније „Миленијум тим“ и седам директора Института, у односу 70:30, по цени од 2,5 милиона евра.

    Два месеца касније, Савет за борбу против корупције Владе Србије саопштио је да „продају треба поништити, с обзиром на то да је неоснована, неаргументована, противзаконита и супротна општем интересу“.

    У извештају који је достављен Влади и Тужилаштву за организовани криминал наводи се да продаја може довести до несагледивих штетних последица по животе, здравље и имовину грађана Србије, имајући у виду климатске промене, поплаве, бујице, одбране од леда, очувања пијаће воде и очувањe животне средине.

    ББЦ на српском затражио је у децембру 2021. од надлежних институција одговор на питање због чега се Институт продаје, али, до данас, није добио конкретно објашњење.

    Уговор о продаји 92 одсто капитала Института потписан је 4. јануара 2022. године, саопштило је ресорно министарство.

    Из Института „Јарослав Черни“ за ББЦ на српском претходно су изјавили да су и пре приватизације радили на тржишним принципима, без новца из буџета.

    Компанија „Миленијум тим“ последњих година је била ангажована на многим великим државним пројектима у Србији – од изградње делова гасовода, преко пројекта Београд на води, станова за војнике и полицајце, до куповине хотела у Врањској бањи где су добили и 10 милиона евра субвенција од државе за изградњу велнес центра са два хотела и клиником за третмане.

    Како је текла приватизација?

    Институт се од 2008. године налази у већинској државној својини, наводе у писаном одговору за ББЦ.[1]

    Поступак приватизације Института започет је почетком деведесетих година прошлог века, када је у складу са тада важећим законима приватизовано осам одсто капитала, док је 92 процента остало у друштвеном власништву, које је касније претворено у државно.[2]

    Влада Србије је децембра 2020. закључком одлучила да се покрене приватизација овог Института.

    До 5. новембра био је рок за пријаву за куповину 92 одсто акција које су у власништву државе, саопштило је Министарство привреде.

    Право учешћа су имале домаће и стране фирме које су 2018, 2019 и 2020. имале пословни приход од најмање 30 милиона евра и пословале са добитком.

    Процењена вредност капитала је 2,8 милиона евра, а почетна цена је 2,5 милиона евра.“

    (Наташа Анђелковић, ББЦ, 28. децембар 2021, ажурирано 2. март 2022,

    https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-59748487 )

    Профил предузећа и Уговор о продаји капитала Института за водопривреду Јарослав Черни, АД можете наћи на https://privatizacija.privreda.gov.rs/Ministarstvo-privrede/90/INSTITUT-ZA-VODOPRIVREDU-JAROSLAV-CERNI-AD.shtml/companyid=877 [3].

    Институт је био/остао установа без чијих се истражних радова, мишљења, одобрења, студија (итд.) није могла добити дозвола надлежних органа за пролазак друма поред (а камоли за водозахват из или испуст материја у) било који и било колики водни ресурс, и то не не само у Србији већ где год да су били ангажовани.

    Наградно питање је да ли је, колико и на чему Институт био или ће бити ангожван нпр. у сливовима Дрине, Јадра, Борске реке или у рејонима Макиш и Белгрејд вотерфронт? Шта мислите о томе?

    [1],[2] – у ове две реченице садржана је суштина алхемије употребљене за озакоњење свеопште пљачке српске имовине почињене под плаштом „комунистичке револуције“ свих (осталих?) наших народа и народности

    [3] – гробно место српске (водо)привреде?

    10
  6. @Осми директор …
    Хвала на исправци: Не – “Кирило Савић“, ваћ “Јарослав Черни“!

  7. @Осми директор…

    Хвала Вам најлепше на времену и труду које сте уложили у писање коментара.

    Садржајно више него ваљано (а и језички лепо) сте нас провели кроз проблематику и осветлили нам је.

    Словенија је право на пијаћу воду прогласила основним људским правом, увевши га у свој Устав. Водне ресурсе је дефинисала као јавно добро које не може бити предмет трговине.

    Ми ћемо, очигледно, остати ,,жедни крај бунара“… И не само то…

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading