Ако снабдевање водом није обезбеђено за село свега 66 километара удаљено од Београда, како је тек са селима који су две или три стотине километара далеко од главног града?

Јаловик (Извор: Фејсбук)

Многи ће вероватно морати да потраже на интернету где се Јаловик налази. Ево неколико података: село Јаловик налази се осам километара од општинског места Владимирци. Од моје куће у Јаловику до Београда, тачније до Моста на Ади, удаљеност износи равно 66 км (а до Шапца 22 км). Село има 540 домаћинстава и једно је од ретких „живих“ села Србије – у њему живи релативно велики број младих људи, а постоји и основна школа. Становници су вредни домаћини, сеју све врсте житарица, имају велике воћњаке засађене шљивама, дуњама, кајсијама и лешницима. а многи продају и млеко. Дакле, наша држава има велике користи од тог села.

У чему је проблем? На кратко питање, ево, кратки одговор: вода. Према подацима Уједињених нација, три су основне неопходности за нормалан живот: вода, храна и струја. Све више од тога може се сматрати луксузом. Могу политичари причати о повећању плата и пензија, градњи путева, спортских терена и фабрика, но све то је, заправо, неважно ако држава није способна да обезбеди становништву воду, храну и струју. Наша власт, међутим, не може сопственом становништву да обезбеди воду.

Нажалост, колико сам обавештен, село Јаловик није јединствен случај. Ако снабдевање водом није обезбеђено за село свега 66 километара удаљено од Београда, како је тек са селима који су две или три стотине километара далеко од нашег главног града?

Јаловик на карти Србије (Извор: Википедија)

Ево конкретног примера. Купио сам имање у селу Јаловик године 2014. Поседујем копију писма које сам пре равно девет година упутио надлежним институцијама Србије. Пошто се од 2015. до данас, године 2024, ништа није променило, да би наша јавност сазнала какво је право стање, најбоље да то писмо поново објавим:

***

10:55; среда, 15. јул 2015.

Уважени господине Председниче Србије, чланови владе Србије, као и господо министри,

Становници села Јаловик последњих педесет дана немају редовно снабдевање водом. Или, да будем прецизнији, вода стиже обично око једанаест увече, а снабдевање водом престане следећег дана већ у седам ујутро. А чест је случај до по неколико дана село нема ни кап воде.

Службена политика српске владе гласи: „Желимо у Европу!“ Ако. Но, онда треба да се и све српске институције понашају „европски“. Шта то значи? Када, на пример, у неком месту у Немачкој или Данској неће бити четрдесетак минута струје или воде, онда надлежни орган обавести своје потрошаче о насталој ситуацији и уверава их да ће се квар уклонити у што је могуће краћем року. Често се потрошачима понуди и обештећење. Да човек у својој кући има струју и воду, по законима ЕУ, спада у основна и елементарна људска права.

Јовањдански венчић на капији имања Живковића, село Јаловик (Фото: Лична архива)

А како је то у Србији, у Јаловику? Овде немамо не 40 минута, већ 50 дана редовно снабдевање водом! Становници села Јаловик самодоприносом су изградили водовод и редовно плаћају рачуне. Онда је ваљда ред да и предузеће „Извор“ уредно извршава обавезе према својим муштеријама! А надлежни за снабдевање водом села Јаловик то не само да не раде, него се чак нису удостојили ни да нас информишу о томе колико дуго неће бити воде, а ни узрок због чега нема редовног снабдевања водом. А шта да ради сељак који има пет или десет крава? Да ли господа министри, или општински чиновници знају да једна крава треба дневно да пије сто литара воде?

Овде, дакле, лежи главни проблем: у односу власти према својим грађанима. Док на Западу постоји јасна свест о томе, да све државне институције живе од пореза кога уплаћују грађани, код нас у Србији, очевидно, још влада свест из давних, турских времена, да становници-раја немају шта да траже од државних и општинских службеника. Једном речју, на Западу су државни чиновници слуге народа, а код нас, службеници се понашају као да нам дају неку нарочито милостињу што нас уопште приме у своју канцеларију!

Село Јаловик (Фото: Википедија)

Обратио сам се представницама земаља, са којима Србија има најразвијеније привредне односе. Реч је о амбасадама Немачке, Русије и Италије. Ако Србија и општина Владимирци нема довољно новаца за реконструкцију водовода, спремни смо да се обратимо за помоћ тим државама, те да можда и од њих добијемо техничку опрему у виду донација.

Поздрав,
Никола Н. Живковић, српски писац и преводилац,
Јаловик, 15. јул 2015.

Postskriptum

Копију овог писма проследио сам на следеће адресе:

• Кабинет председника Владе Александра Вучића, Београд, Немањина 11, тел/факс: 3620-115, predsednikvlade@gov.rs
• Кабинет потпредседника Владе и министра државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, Београд, Немањина 11, тел: 3617-717, 3617-693; potpredsednik.kabinet@gov.rs
• Канцеларија за сарадњу с медијима, Београд, Немањина 11/Булевар Михајла Пупина 2, www.kzsm.gov.rs omr@srbija.gov.rs
• Пре служба, Београд, Немањина 11, тел: 3617-709, 3617-710, 3617-730, www.kzsm.gov.rs, press@gov.rs
• Републичка дирекција Србије за снабдевање водом, ivana.mutavdzic@minpolj.gov.rs, natasa.milic@minpolj.gov.rs
• Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Београд, Немањина 22-26, тел: 260-79-60, 3612-197, www.mpzzs.gov.rs, office@minpolj.gov.rs
• Лист „Политика“, redakcija@politika.rs Друштво: Милан Галовић, milan.galovic@politika.rs, Озрен Милановић, hronika@politika.rs, Погледи: Бранислав Радивојша, pogledi@politika.rs
• Лист „Новости“, redakcija@novosti.rs, internet@novosti.rs, webredakcija@novosti.rs
• Београдски центар за људска права, bgcentar@bgcentar.org.rs

Categories: Гостинска соба

Tags: Јаловик, Никола Н. Живковић, Србија, вода