Неки епископи из Македоније нису разумели игру Русије уз помоћ Србије. Треба поћи од сарадње са Украјинском црквом. Признајмо петнаесту цркву, па да пређемо на шеснаесту, поручио митрополит
Архиепископ Стефан са фанарским митрополитом Кирилом и митрополитом Грчке цркве Дамаскином (Извор: Независен.мк)
МПЦ-ОА је жртва веће игре Русије, а СПЦ ради прљав посао. Главни томос издаје Васељенска патријаршија, српски томос је лажан. Ово је у емисији „360 степени“ изјавио митрополит имвро-тенедоски Кирил (Сикис).
Митрополит Кирил је посетио МПЦ-ОА, а са њим је био и митрополит Дамаскин из Грчке цркве. Они су се састали са старешином МПЦ-ОА Стефаном и у цркви „Света Софија“ у Охриду служили литургију заједно са епископом Тимотејем.
„Руси, жељни да не изгубе и ову земљу – јер је то, нажалост, циљ, наметање Русије овој земљи – натерали су Србе да брзо, брзо дају тај псеудотомос“, каже Кирил у интервјуу за „360 степени”.
„Архиепископи ове земље, након што су дошли у ћорсокак када их Србија није признала, када их је екскомуницирала, када их је затворила, шта су урадили? Знајући добро да Васељенски патријарх има право, упутили су еклитон (жалбу – прим. СтСт) Васељенском патријарху, замолили га и рекли му: „Помозите нам и дајте нам решење кроз каноничност и правду која долази од Цркве.“ Дакле, поред свега, Васељенска патријаршија и васељенски патријарх имају и право на аутокефалност. Све цркве, све цркве до данас, које су настале из пет древних, историјских патријаршија – Римска, Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска – све остале добиле су од Цариграда аутокефалност и патријаршијско достојанство. Васељенска патријаршија и васељенски патријарх су ти који дају аутокефалност“, каже Кирил у интервјуу.
На питање шта значи томос из СПЦ, митрополит Кирил одговара:
„То је провокација, то је, да се тако изразим, срамота за Цркву. Све старе патријаршије, старе аутокефалне цркве – и новије – никада тако нешто нису урадиле, а сада једна од нових патријаршија, а Порфирије српски је вероватно најмањи у реду патријарха, прави овај велики преступ, даје аутокефалност. Коме? Црква која је, нажалост, држана у изолацији преко 50-60 година, мучена, оптуживана, клеветана, оговарана најгорим речима, основали су другу цркву у оквиру ове цркве, како би могли да контролишу ситуацију и сл. А када су видели да ствари почињу да се окрећу – ставом Руске Цркве, нажалост, Срби су приступили Руској Цркви, постали орган Руске Цркве и по налогу Руске Цркве извршили су овај велики преступ: дати тај лажни папир – он нема суштину, то је лажни томос, нико га није признао, апсолутно нико, осим Русије која је то учинила из конкретних разлога.
И нажалост – то нас жалости – неке владике овде нису разумеле игру коју Руси играју са Србима“.
Он такође даје предисторију овог питања:
„Када је Васељенска патријаршија годинама покушавала да пронађе решење, сами Срби су они који су нас гурнули уза зид. Када је закључен Преспански споразум и окончано питање имена, патријарх је већ, после консултација са овдашњом владом, са владом Грчке, молио – буквално молио – Србе да дођу и седну за сто, да се нађе решење. Писали смо писма блаженопочившем патријарху српском Иринеју да дође и разговара о овом питању. Није нам одговорио. Патријарх (васељенски) није хтео ништа да уради игноришући Србе, из љубави и поштовања. Патријарх поштује и воли сваку државу, сваку земљу, сваки народ, сваки народ; признаје њена права, признаје њен територијални интегритет, признаје идентитет, национални идентитет једне државе. Патријарх не делује, да би се умешао и постао окупатор. Не. Васељенска патријаршија жели да пружи решења и помогне помесним црквама да иступе, да буду слободне, да и оне могу да помогну народу. Јер то је мисија сваке помесне цркве.
Митрополит Кирило и архиепископ Стефан, поглавар МПЦ-ОА, Скопље 8. април 2024. (Извор: Антена М)
Писали смо им, нису нам одговорили. Умире блаженопочивши патријарх српски Иринеј, долази Порфирије. Написали смо му једно, написали смо му два (писма), није одговорио. Трећи пут смо му рекли: ’ Види, ако нам не одговориш, бићемо приморани да наставимо сами.‘ Онда су ствари постале мало компликованије. И пише нам писмо, које је било прилично неукусно исмевање васељенског патријарха. Написао је: „Да се нађемо и разговарамо, али сада не могу, јер идем у термалну бању на терапију. Такође, архиепископ Стефан ће ићи у бању на терапију.“ И иако нам је написао ово писмо, сазнајемо – јер данас је све лако сазнати – да су имали тајни састанак у Нишу, где су ствари договорене иза леђа Васељенске патријаршије и уз упутства Руске цркве. То су непоштене ствари. И тада је, дакле, Васељенска патријаршија рекла: Користимо право еклитона (жалбе) које су тражили охридски јерарси. Дајемо им каноничност. Признајемо да су канонски, да немају проблема. А то је била веома велика ствар. И ево Руси, жељни да не изгубе и ову земљу – јер је то, нажалост, циљ, наметање Русије овој земљи – и натерали су Србе брзо, брзо, да дају тај псеудо-Томос, што је учинило све само није помогло. У стварности су заробили помесну Охридску цркву, јер нико није признао ову аутокефалност.“
Митрополит Кирил говори и о питању имена МПЦ, оптужбама појединих локалних епископа и каже да назив Охридска архиепископија има хиљадугодишњу традицију, што је била изузетна ствар. У целом интервјуу користи назив Охридска архиепископија или Охридска црква.
„Говорило се да (васељенска) Патријаршија долази да пороби Цркву. Уопште, али уопште није тако. Јер сада је у стварности Охридска црква митрополија Српске цркве. А како је онда Охридска црква могла деловати аутокефално, не питајући или не чинећи шта јој намећу Русија и Србија? А имате (васељенског) патријарха који долази и каже: ’Не, децо! Требало би да будете слободна црква. Да будете призната као аутокефална, слободна Црква.‘ Јер свака држава, слободна држава, свака слободна држава има право да има своју цркву. А слобода цркве помаже слободи државе, нације, расе.
Такозвана МПЦ остала без томоса Фанара: Споран назив „македонска“ и коме припада дијаспора
Патријаршија не долази да намеће неко име. Али дође и каже: Пази, ставићемо нешто што неће бити национално, биће чисто црквено. И шта ради? Она даје назив Охридска архиепископија. Хиљаду година дуга историја, Охридска архиепископија! Хиљаду година! Размислите о томе! Он долази у цркву која је данас формирана и даје јој историју дугу хиљаду година. Ево – каже – ово је ваша историја. То си ти. А они нас не желе!“
Представник Васељенске патријаршије у интервјуу за „360 степени” наглашава шта би требало да буде први корак МПЦ-ОА да би добила томос из Цариграда, о чему је већ било речи у овдашњој јавности.
„Мислим да треба поћи од питања признања и сарадње са Украјинском црквом. Признајмо петнаесту цркву, па да пређемо на шеснаесту.“
Кирил је 2020. године именован за митрополита имврског и тенедског.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
„Чувај се Данајаца и кад дарове носе.“
Грчка црква је велико зло. Нама Србима је кроз историју нанијела зла, можда колико и Турци.
Ово се не односи на грчки народ. У грчком народу је увијек било честитих људи, који су нам помагали у границама својих могућности.
Фанарски папа, самозвани „васељенски патријарх“, језуитски послушник, један од главних екуменистичких заговорника, Вероломеј (Јелин по рођењу), воли све народе, каже његов послушник Кирил. И из те преобилне и силне „љубави“ дели томосе, као бомбоне послушној дечици.
Прво, ако је већ љубав у питању, треба том посрнулом човеку рећи да македонска нација не постоји. То је део србског народа, који живи на делу територије познате као Стара Србија, присилно одузете матици у титоистичко – ватиканском процесу током друге половине двадесетог века.
Процес је, на велику жалост разумних Срба, крају привела ни мање ни више него Патријаршија у Београду, чиме је и онај део Срба који су, преко праве Охридске Архиепископије, био у јединству са мајком Црквом, предала расколу тзв. „Македонске православне цркве.“
Интересује ме ко и кад је хиротонисао „архиепископа“ Стефана и његов „епоскопски кадар“? Која патријаршија је и кад на катедру Охридске Архиепископије поставила овог човека, да би он могао да буде предстојатељ помесне цркве? По којим канонима је ово учињено? Ако то нико није учинио на канонски исправан начин, онда је он са својим сарадницима извршио узурпацију једне од архиепископија канонске помесне Православне Цркве и то је „легализовано“ поступцима Патријаршије чија је архиепископија у питању.
Да ли је томос прави или лажан за фанарску катедру, нама није много битно. Црква која се према нашој Цркви и нашем народу понаша као маћеха, а не мајка, јер отима, образлажући то и правдајући „љубављу“, не може (бар што се мене тиче) имати неку посебну важност. Штета је свакако направљена, независно од става Истамбула.
Како год, маћеха је очито решила да стане иза свог недоношчета у његовој жељи да се потуно ослободи Српске Православне Цркве и да и дефинитивно уједе руку која ју је хранила и која је пустила у живот.
Ако је овај процес бесповратан, а по свему судећи јесте, остаје стрепња, бојазан да се исти не пренесе на територију Косова и Метохије, поготово после уласка лажне државе у УНЕСКО чиме ће сигурно тражити право на културну баштину и верске објекте. Јер ако смо светиње србских владара у Македонији поклонили тамошњим узурпаторима, шта ће бити на светом и распетом Косову и Метохији…
Да не да Бог, већ да учини да се сви они који нису размишљали покају и исправе своје грешке.
Порфирије је под наредбом Кристофера Хила, коме се клањао у амбасади 4.јула прошле године, признао лажну македонску цркву. То је објаснио речима да се десило чудо. Вероватно је имао неко виђење или просветљење или му се Анђео Хил јавио у сну. Верујте да нема разлике између њега и овог грчког фанариоте као и осталих НАТО шпијуна типа. Јован Ћулибрк, Иринеј Буловић, Добријевић, Максим и остали. Ово су последња времена и народ је тај који ће сачувати веру од недостојних свештеника. То је рекао свети владика Николај Велимировић.
Гледано из Руског угла, има неке логике у давању аутокефалности Охридској архиепископији МПЦ, (ако су Руси уопште били умешани).
Тај простор је предуго био место обрачунавања Срба и балканских „Бугара“.
Они су већ 8 деценија одвојени административно и језички…
Зашто да се споримо и крвимо, када можемо лепо да сарађујемо!?
Уосталом и деца се деле од родитеља и браће.
Са друге стране, МПЦ није дете неговано од СПЦ нити од било које православне цркве!!!
МПЦ је настала отимањем и испирањем мозга дела Србадије, од стране безбожника.
Те језичке разлике су стога што Вук Караџић није залазио јужније од Ниша (то није било у плану аустроугарске меке политике).
Шта рећи на потпуно обесмишљавање вишевековних страдања Србадије у Старој Србији, ништа мање од стране Српског патријарха и владика (то нисам очекивао ни у најстрашнијој мори).
Ко сада да опева кости оних што изгибоше у Куманову, …?
Ми баш немамо среће, прави избор за патријарха Српског је био владика Јован Вранишкоски, он је страдањем сведочио своју веру!
Екуменисти овдашњи су филозофирали и бистрили политику, до избезумљености.
Сад само благи Бог може то да доведе у ред.
Остаје нам да се молимо.
„Бог помогне ако има коме!“
Значи свака слободна држава (читај у нато-у) треба да замени вековну Српску Православну Цркву са “слободном“ Црквом?
Ово је таква јерес, то спомињање “слободе“ у људскоправашком смислу да стварно верујем да малобројни бивши срби (БЈРМ, монтепркно и они несрећници хрвпц) ће стварно доживети тоталну асимилацију у њуејџ сладуњави протестантски булшит спонзорисан од нато.
Шиптари су је већ одавно доживели, да ни сами нису свесни колики су били и сад још већи материјалисти постали. Зато и та црква ксп који они смишљају не бива, питање је да ли ће уопште њихов ислам да преживи њуејџ дозу која им се спрема.
Ово је јако корисно за нас Србе и треба само све супротно од њих да радимо, а то можемо само наставком аутентичне српске Православне културе у свим областима.
Инспирације има на све стране.
Прво што је лажно, то је назив- васељенски, за истамбулску (цариградску) патријаршију и за њиховог патријарха. Ту „титулу“ је себи први приписао Јован посник у 6. веку као симбол његовог столовања у граду који је престоница Римског царства односно- васељене, по тадашњим схватањима. То није никаква званична титула а поготово не означава првенство власти у православљу, јер је у Православној Цркви највиши орган одлучивања- сабор, а цариградски патријарх као први по части има право председавања сабором. Друго што је лажно је податак да су све Цркве осим пет првобитних патријаршија добиле своју аутокефалност од Цариграда. На Васељенском сабору у Ефесу 431. г. сабор је доделио аутокефалност Кипарској Цркви која је до тада била под Антиохијом. Тај принцип додељивања аутокефалности на сабору би и остао да се историјске околности нису промениле тако да васељенски сабори нису више сазивани од 8. века. Нови принцип који се пројавио јесте да Црква од које се одваја један део стварајући нову Цркву, даје томос о аутокефалности, обавештавајући остале Цркве циркуларним писмом о томе, а оне би новонастало стање прихватиле (нешто попут гласања на сабору) или не би прихватиле. Томос од „мајке Цркве“ је нешто налик на пресецање пупчане врпце са новорођеном Црквом. Пошто се МПЦ одвојила (родила) од СПЦ, онда јој ова као мајка даје томос о аутокефалности (овде не улазим у расправу о томе да ли су они народ или нису већ говорим о принципу). Без обзира на то што је СПЦ добила своју аутокефалност од Цариградске патријаршије, ова, као баба, не може родити своје унуче тј. дати му томос о аутокефалности. Може само да је прихвати или не, као што је то учинила и са Грузијском Црквом и са Бугарском Црквом 1945. г. након што је ова сама прогласила аутокефалност 1870. г.
Агресија Цариградске патријаршије на православље, која траје кроз цео 20. век (а почела је и много раније) наставља се и у овом веку. Они су, на жалост, под великим утицајем Запада и, попут страног тела у Православљу, раде на успостављању једне светске религије синкретистичког типа, а за то им је потребно да најпре успоставе своју апсолутну доминацију у Православној Цркви.
Данас 2024. у Стразбуру у ПАСЈ (Парламентарна скупштина Савета Јевропе) четири гркопапистичка посланика Нове демократије Грчке, све лични пријатељи Александра Вучића, су гласали за Резолуцију број 2540, чиме ПАСЈ „позива све државе да третишу патријарха Кирила и руску православну јерархију као идеолошки продужетак режима Владимира Путина и саучесника у ратним злочинима и злочинима против човечности“.