А разних Нестора, Бресквица, Теја Дора, имају они на полици колико волите, и сви они само чекају свој тренутак да се заврте са другим кутијама у шибицарској игри, где су све понуде њихове
Теја Дора и Бресквица (Извор: Глас Српске)
Разоткривајући се из године у годину као болесна сатанистичка кич-манифестација „Евровизија” је била на путу сигурног одумирања, изгубивши готово сваки значај, али ви сте јој ево удахнули нови живот расправама „Бресквица или Теја Дора”.
Мим са друштвених мрежа
И то је баш оно што је глобалним шибицарима требало – да вас намаме и поново заинтересују за увелико пропалу игру, да се поново опредељујете за неку од кутија, иако куглице нема ни под једном. Као што су вас и на такозване „изборе” намамили преко старца Нестора и других Удбиних шарлатана. А разних Нестора, Бресквица, Теја Дора, имају они на полици колико волите, и сви они само чекају свој тренутак да се заврте са другим кутијама у шибицарској игри, која ће по свему судећи на овим просторима трајати унедоглед (пошто отрежњења и опамећења на ширем плану нема ни у најави).
Немања Шаровић: МИ-7 (Глас из народа) је под Вучићевом контролом
Лако им је да вас упецају сваки пут кад је гласање оловком или СМС-ом дрога без које не можете, кад волите да бирате и да се опредељујете више него ‘леба да једете, између понуда које су све одреда њихове.
Александра Брус: Само двије компаније – Вангард и Блек рок – владају свијетом
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Док народ грца и држава пропада салонски аналитичари трбухозборе о легитимитету. Ако је до апстинената Вучић ће владати и са 1% подршке. Они су му други носећи стуб и он то врло добро зна. Сетимо се како је режим 2022. стварао вештачке гужве када је претила висока излазност.
Апстиненти ваљда мисле ако не изађе довољно бирача да ће AV рећи „е добро, то је то, готово“ и поднети оставку на све функције? Па се онако, салонски увређено, налик детету које се дури, позивају на аптрактни ЛеГиТиМиТеТ док картел реално разара народ и државу свим силама и не даје ни пет пара за то.
Њима је битније питање le легитимитета од конкретног бољитка за народ и државу. Чак и да режим којим случајем „нелегитимно“ падне они би, налик на покварену плочу из ћошка, и даље трбухозборили о легитимитету.
„Кме, кме, Вучић нема легитимитет и сад треба да „сиђе са власти“ (какав језик таква и држава)“. Но такве салонске аналитичаре ваља питати имају ли револуционарне власти легитимитет и у чему је он, осим у сили народног оружја, садржан, као и да ли је Први српски устанак био легитиман иако у њему није учествовала већина становништва.
„Нада нема право ни у кога, но у Бога и у своје руке“ – П.П.Његош
Усуђујем се, боље рећи дрзнуо сам се, да аутору, експерту за питања „разних Нестора, Бресквица, Теја Дора,“ сугеришем да се, ако већ није, придружи Драгашу у рекламирању инвестиционог злата и креирању „хумористичких“ јутјуб скечева, што ће најсигурније и најбрже нанети смртоносни ударац државној мафији и занемоћале и ослепеле извести нас на светло дана.
Ne pratim tu vrstu muzike a za Breskvicu sam malo znao, to da sa tetovažama i brnjicama liči na karakondžulu. Međutim pesma me je prijatno iznenadila, smislen tekst koji u alegorija nosi duboku poruku. Naknadno sam video da se ta devojka u novije vreme normalnije oblači, da je snimila i izvedbe pesma Govori gospode i slično…
Ne mogu da procenim neki dublji filozovskismisao smisao ali ovako na površini ovo je dobra stvar čak bi mi i bilo zanimljivo da se sa zvukom gajdi i kavala pojavimo na toj glavnoj sodomsko- satanskoj sceni.
Ja lično da se pitam izašao bih iz svih okupljanja sa zapadnim zeljama od sportskih pa redom a uveo bih i vize za njihove građane kao i za naše koji bi tamo da idu.Ptema sataniatima sanitarni koriror
Србија се укрцала на погрешан брод. Уместо на брод спасења, Цркву, држава се укрцала на еуротитаник који тоне одавно. „Океан“ у који је овај „брод“ кренуо јесте дубок, али је половина одавно пређена. Остаје да покушамо да искочимо из њега и кренемо назад док још није стигао до самог дна, а то није далеко. Ми, православни народи немамо право на самопогубљење. Дужни смо да гледамо увис. У једино место које нам данас може пружити уточиште и помоћ. Хоризонтала је, повучена од стране светског муља, посрнула и укаљана фекалном масом антиживота почела снажно да вуче свој народ у тај исти муљ. Једино што нас из њега може спасити, јесте да се чврсто ухватимо за Христове скуте и покушамо крајњим напором молитве, поста, покајничког, литургијског, светотајинског живота, предвођени молитвеницима Небеске Србије, да своју земљу отргнемо из демонизованог живог блата и вратимо је на светлост дана.
По речима псалмопојца Давида: „КОЈИ живи у помоћи Вишњега,
под кровом Бога Небескога настаниће се.
Рећи ће Господу: Заступник мој јеси Ти, и уточиште моје,
Бог мој, и уздаћу се у Њега.
Јер ће те Он избавити од замке ловачке,
и од речи метежне.
Плећима Својим заклониће те,
и под крилима Његовим надаћеш се;
као оружјем окружиће те истина Његова.
Нећеш се бојати страха ноћнога,
од стреле која лети по дану,
од ствари која проходи у тами,
од сусрета и демона подневнога.
Пашће поред тебе хиљада,
и десет хиљада с десне стране теби,
а тебе се неће дотаћи;
ипак ћеш очима својим сагледати,
и расплату грешника видећеш.
Јер си Ти, Господе, надање моје;
Вишњега си поставио за уточиште своје.
Неће те зло дотаћи,
и ударац се неће приближити стану твоме.
Јер ће Анђелима Својим заповедити за тебе,
да те сачувају на свим путевима твојим.
На руке ће те узети,
да се не спотакне нога твоја о камен.
На аспиду и змију отровну наступаћеш,
и згазићеш лава и змаја.
Јер се на Мене поуздао, и избавићу га;
покрићу га, јер је познао Име Моје.
Призваће Ме, и услишаћу га;
са њиме ћу бити у невољи,
избавићу га, и прославићу га.
Дугим данима (живота) испунићу га,
и показаћу му спасење Моје.“
Господ нам је обећао. Ко има уши да чује нека чује.
@О Фејсбук аналитичарима, апстинентима, медиокритетима и ЛеГиТиМиТеТу
Ти си очигледно један од оних који је гласао за “МИ – глас из Удбе“, па би сад да сакријеш магареће уши намерно машећи тему и мењајући тезе.
Можеш ли нам објаснити како сте ти и други Несторови сведоци допринели бољитку народа и државе? Тако што сте на намештеним изборима заокружили Хепи-коалицију, коју је Удба склепала ad hoc за вас велике “револуционаре“ и рушитеље режима “нелегитимним“ путем? А ови вам се наругали у лице и направили магарчинама пре него су и ушли у Скупштину! Према томе, ви сте ти који се упорним излажењем на такозване “изборе“ борите за легитимитет колонијалног поретка, не ми који не гласамо.
Не сумњам да ћеш отићи и на протест подршке Бресквици, који неки најављују (ако није пука шала), јер што би пропустили још једну Удбину режију кад нисте ниједну до сада.
Евровизију не пратим годинама. У питању је по мом мишљењу политичко кичерајска манифестација кроз коју глобални господари моделирају или покушавају моделирати њима прихватљивији вриједносни систем гдје ће зарад политичких процеса више афирмисати неке (изопачене) „вриједности“
И то је тако, ту Србија има избор учествовати, из различитих мотива, у тој и таквој манифестацији или не. Ако учествује ваља одредити приоритете, да ли ту манифестацију искористити и промовисати српску културу и изворну духиовност, или пратити глобалне трендове и подилазити тој некој промоцији нових „вриједности“, или нешто треће.
Као и то да ли ће код избора српског представника предност дати миљеницима публике или мишљењу људи из те бранше, стручног жирија како то воле рећи. Једина пјесма коју сам послушао од оних које су биле у конкуренцији за српског представника јесте Бресквичина. И то искључиво јер је та пјесма изложена малициозној паљби србофобичног крда, самим тим је и разумљиво добро прихваћена од српских родољуба.
Овај пута су се људи из бранше или тзв струшни жири одлучили за другу пјесму, Рамонду. Да ли је код избора одлучио квалитет, допадљивост или неки политички мотиви, не могу писати јер ни побједничку нумеру ни друге које су биле у конкуренцији нисам поскушао,
У сваком случају, сви извођачи са пратећим тимовима су уложили велики труд, има ту и много посвећености, љубави према музици, ентузијазма, сви су се својски потрудили да то у та три минута што боље изгледа, да буде оригиналније, прихватљивије публици, и то ваља поштовати.
А и не треба превише озбиљно доживљавати политичко кичерајску манифестације попут евровизуије, ту је побјеник већ вјероватно познат.
Миша Ђурковић: Постаје ли Београд куплерај?
Овај текст је логичан наставак питања из прошле колумне, о томе колико смо се покварили као народ. Јесмо, наравно и то је закономерно јер на томе озбиљно континуирано и предано раде како озбиљни глобални играчи, тако и највећи део домаће елите који ужива у корупцији и који је зарад очувања свог повлашћеног положаја спреман да странцима без устручавања преда ресурсе, земљу, банкарско и свако друго тржиште, образовање, Академију наука, Косово и шта год је потребно. Најгоре је што се странцима све више предају људи као највећи ресурс који имамо.
Држава која Јовану Јеремић промовише и представља као симбол успешности и модел за угледање, логично је цео систем образовања предала странцима, почев од тржишта уџбеника до креирања програма и увођења тоталне деструкције ауторитета учитеља и наставника. Реструктурирање система образовања заслужује озбиљну и детаљну анализу за шта овде немамо простора. Но, разарање система образовања и вере у образовање део је антрополошког и вредносног модела који овај режим системски гради.
Укалањање идеје морала, поштења и пристојности из јавног дискурса, уз превласт друштвених мрежа води безобзирној сексуализацији младих и нормализацији болести, патологије и фрикова и перверзњака. Случај Евровизија скренуо је пажњу на младу жену „реперку“ чији је „уметнички псеудоним“ Сисај. Препоручујемо људима да погледају неколико њених спотова па да виде како се болест излива деци у главу преко Шолакове АЈ ди џеј телевизије. Но право је питање ко је, како и зашто одлучио да такве ликове уводи као арбитре укуса на „националну телевизију“? Односно хоће ли неко за нешто у овој држави да одговора, почев од убиства деце у школи до свакодневних масовних кршења устава, закона, морала и здравог разума…
У оваквом хаосу где се старлете годинама представљају на телевизијама са националном фреквенцијом као хероји, није ни чудо што се проституција међу младом популацијом шири као пожар. Београд је после 2000 године постао једна од европских престоница јефтиног секса, а наше девојке, односно старлете, завладале су и сексуалним тржиштем региона, али и арапских заливских монархија. Тамо су наравно присутне као певачице, модели итд, но стварни задатак је сексуална забава богатих домаћих и страних бизнисмена.
Одавно постоје идеје да се то и овде систематизује. Старији ће се сетити већ неколико таквих идеја за масивне пројекте претварања Београда у велики казино са све пригодним анимир дамама. Један познати политичар је одавно предлагао да се Велико ратно острво претвори у такав резерват „безграничне забаве“, српски Лас Вегас итд. После 2000 дошли су и страни предузетници који су предлагали такве мега пројекте који би пре свега упослили десетине хиљада младих сексуалних радница, а што да не и радника. Но у претходним режимима није било довољно разумевања за такве напредне идеје па је морало да се сачека да управо ови прогресивни укину границе морала и отворе земљу за сав најгори коруптивни шљам са истока и запада.
Београд се напољу и рекламира као престоница ноћног живота, што ће рећи град где можете да се опијате, дрогирате и курвате без ограничења. Проституција наравно и даље јесте забрањена, али смо недавно видели да се организацијом тог посла баве и људи који су у најближим везама са врхом власти и државе. Суштински хапсе се они који не плате рекет или пробају да се осамостале, а проституисање је заправо начин на који цео систем функционише.
Недавно сам имао прилике да видим троминутни клип који планира да читаву леву обалу Дунава, претвори у мали Дубаи. Он наравно почиње причом о томе да је Београд престоница ноћног живота и забаве, да би указао на то да Београду фали плажа. Следи затим визуелна симулација која полако црта пешчане палме на потезу иза Великог ратног острва, док се иза појављују огромни хотели. Дакле поред свих лудила који ова Брже, боље јаче власт ради уништавајући структуру Београда, историјске споменике, зеленило, паркове и пре свега ваздух као основни људски ресурс, они тек планирају монструозне замашне пројекте који ће цео град да претворе у масу хотела, и простора за забаву.
Део тога је наравно и прича о ЕКСПО-у. Свуда је изградња Експо система била повезана са науком, образовањем и учењем. Само је код нас то повод за изградњу несрећног националног стадиона за 50 000 људи и веровали или не преко сто хотела који ће бити подигнути на том потезу. Опет је у центру забава и да простите курвалук. Пошто је аеродром у Сурчину, направиће се венци хотела у близини, са све ресторанима, дискотекама, спа центрима, салонима за масажу итд, тако да богата клијентела може да долети и одмах улети у екс територијалну оазу у којој ће јој бити обезбеђено шта год хоће. Питам се само да ли ће то временом укључити и понуду за педофиле, снафере итд. Наиме ако смо на путу да спустимо сваки критеријум кад је у питању забава, корупција и продаја, легитимно је питање колико ће се брзо померати границе и кад ћемо да задовољавамо баш сваку потребу онога ко доноси новац, ма колико болесна и противзаконита она била.
Овај „брже боље, јаче – Србија не сме да стане“ модел укључује наравно и обезбеђивање радне снаге која је за то потребна. Дакле пошто нам природно умиру занимања као што су наставник физике, наставник математике, наставник српског језика и књижевности (нико то не уписује и ни у лудилу неће да иде да ради), онда бисмо могли да уведемо школе за проституцију. Очигледно је то привредна грана коју систем жели да развија, па би могли да видимо како да осмислимо наставни програм за кураве. И ту бисмо били први у Европи, да имамо школоване гејше.
Узгред, нигде се код нас није могло прочитати да је држава потписала уговор за увоз 20 000 људи из Кеније. Наиме, пошто ми старимо и одумиремо, и пошто наши грађевинци одлазе да раде у Њемачку, ми морамо да увозимо Африканце, Пакистанце, Индијце, Турке итд. Пошто је АВ комплетно преузео модел од свог великог учитеља из Црне Горе, до значи убрзану промену етничке структуре становништва. У ЦГ је недавно пописано око 600 000 људи од чега је 100 000 странаца. Дакле у кратком року сваки шести становник ове земље постао је странац, што значи радикалну измену културе, бизниса, система образовања итд.
Да ли је нас ико питао слажемо ли се са тиме да увозимо стотине хиљада странаца и тиме мењамо етничку структуру ове земље?
И уосталом укините Кућу цвећа.
https://www.pravda.rs/2024/3/8/misa-djurkovic-postaje-li-beograd-kupleraj/
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
https://nova.rs/vesti/biznis/u-srbiju-stize-20-000-radnika-iz-kenije-potreban-im-je-samo-jedan-papir-a-ovo-su-poslovi-koje-ce-raditi-u-nasoj-zemlji/