Милорад Додик опет прети сепаратизмом, али овај пут његове планове треба схватити озбиљно. Јер, Београд тражи замену за Косово, пише Андреас Ернст у коментару за Ноје цирхер цајтунг (NZZ)
Александар Вучић и Милорад Додик, Сарајево, 2. 3. 2021. (Фото: DADO RUVIC/REUTERS)
„Милорад Додик, председник српског ентитета БиХ, поново планира отцепљење од државе. Урадио је то безброј пута. Али овог пута је важно да се пажљивије саслуша шта Додик говори – а пре свега да се пажљивије погледа шта ради. Јер, ескалацијом проблема око Косова, погоршали су се и оквирни услови за Босну“, пише швајцарски лист.
„Додик говори о организовању референдума пре краја ове године“ пише NZZ и подсећа да је „парламент РС 2021. такође предузео прве кораке у том правцу. Али руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. је закочила Додикове планове. Додик је приметио да у ЕУ и САД постоји нулта толеранција за експерименте на Западном Балкану. Његов маневарски простор се брзо смањио на нулу“.
Није БиХ у кризи – већ Додикова владавина
„Шта се од тада променило, да Додик поново ставља на сто референдум?“, пита се аутор и одмах потом каже да то сигурно „није нека тешка криза у Босни“.
Милорад Додик: Питање Републике Српске не треба одвајати од питања Косова и Метохије
„Није држава у кризи, већ Додикова владавина. У јесен 2022. победио је за длаку. Неизвесно је да ли би могао да понови тај успех. Две деценије је кројио политику државе и за то време помогао себи и својој породици да дођу до огромног богатства. Многи грађани су га једноставно сити. Дакле, самоинсценирана криза одговара контроверзном оцу земље“.
Криза у БиХ би одговарала Вучићу
„Поред тога има и нешто друго: Сукоб Србије и Косова улази у завршну фазу“, сматра Андрес Ернст. „Свима је у суштини јасно да ће Београд пре или касније морати да прихвати независност своје бивше покрајине. Бар де факто. Дакле, криза у Босни и Херцеговини одговарала би и председнику Србије Александру Вучићу. Поново би могао да се представи као гарант стабилности и вероватно поново да одложи признање Косова“.
Извор: Ноје цирхер цајтунг
„Осим тога“, пише даље NZZ, „Вучић би поново могао да покрене српско питање: по Вучићевој рачуници, ако изгубимо Косово и тамошње Србе, онда би требало да будемо обештећени територијом босанских Срба“.
Аутор затим објашњава, „да је та идеја, конкретно – разбијање Босне, изузетно опасна. Њено спровођење би вероватно довело до рата. Ипак, очигледно да овакви мисаони експерименти поново уживају извесно прихватање међу дипломатама са Запада“.
Санкције лично Додику
„ЕУ треба да се томе оштро супротстави“ сматра Ернст и наставља: „Али не слањем више војске у Босну, како захтевају британски парламентарци. А не ни тако што Високи представник донесе мере које због недостатка легитимитета и ауторитета не може да спроведе“.
На крају коментара NZZ пише: „Јер још једном: није Босна у кризи, него Додик. Он лично мора бити санкционисан. Забрана путовања у ЕУ и истрага о његовој финансијској ситуацији били би разуман почетак. А Вучићу мора бити јасно: губитак Косова не може да надокнади Босна“.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Па онда ће морати у Баварској.
Политичка криза коју је наводно изазвао Милорад Додик одлукама НСРС очигледно је била још један од његових блефова са циљем да се по ко зна који пут искористи у личном интересу.
У том смислу није згорега се подсјетити да је епилог некадашње сличне кризе и галаме везано за рад Суда и Тужилаштва БиХ био долазак тадашње високе европске представнице Kетрин Ештон у Бањалуку и након „спуштања лопте“ договорен структурални дијалог који никада није дао никакав резултат, али јесте тадашњи предмет у Тужилаштву БиХ о изградњи зграде Владе РС са тешким криминалним доказима пребачен из Тужилаштва БиХ на ентитетско тужилаштво у РС, да би убрзо био одбачен као неоснован.
Сва тадашња велика галама, приче о отцјепљењу и политичка драма коју је направио Милорад Додик, била је ради „минорних“ разлога, а не великих националних идеја, како је он то представљао. Цијела ствар је, наравно, у јавности врло брзо заборављена, а Додик се поново вратио у седло „чувара“ српске националне идеје и РС.
Нова Додикова превара:
Нова политичка криза која „потреса“ БиХ након одлука НСРС и међусобних оптужби на релацији Милорад Додик и високи представник Kристијан Шмит већ сада показује сличну матрицу исхода и очигледно је да од велике прашине која се дигла неће бити ништа, а да ће се све завршити на тривијалан начин.
Иако је НСРС прије мјесец дана изгласала закључке да до рјешења кризе са Уставним судом БиХ на нивоу заједничких институција неће доносити никакве одлуке, већ сада је јасно да нпр. Парламент БиХ и Савјет министара раде сасвим нормално, чак врло ефикасно. Доносе се одлуке, закони… као да се ништа није десило.
Европски Додик и куповина зграде Гранд трејда од стране УИО БиХТако већ на данашњој сједници Савјета министара БиХ би требало да разматра нацрте закона о судовима БиХ и о спречавању сукоба интереса у институцијама БиХ. При томе се најављује доношење цијелог сета тзв. европских закона и убрзан пут БиХ у ЕУ.
Није изостао ни континуитет пута БиХ у НАТО. Па према предложеном дневном реду, пред министрима би требало да се нађе и Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о странцима, као и информација о препорукама НАТО-а по документу „Информација о реализацији активности из Програма реформи БиХ 2021 и Програма реформи БиХ 2022“ Kомисије за сарадњу са НАТО-ом, најављено је из Савјета министара БиХ за данашњу сједницу.
За Додика је кључна тачка 13. дневног реда која гласи: Приједлог одлуке о измјенама и допуни Одлуке о одобравању пројекта набавке и изградње објеката за регионалне центре и Централни уред Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине и реконструкције граничних пријелаза.
Дакле, главни Додиков улог је овај пут кумовска зграда Мила Радишића „Гранд трејд“ у Бањалуци за коју се тражи износ преко 100 милиона KМ.
Kада се овај посао обави, цијела политичка криза у БиХ ће бити окончана, како је то већ најавио делегат СДС у Дому народа Парламента БиХ Младен Босић.