Шта академик Владимир Костић није рекао на прослави Дана САНУ, најављујући да се неће кандидовати и за наредни период од 4 године

Владимир Костић (Фото: Вечерње новости)

Што се тиче односа САНУ и власти у Србији, сада, након осам година, намеће му се утисак „тихог” занемаривања и незаинтересованости, као и недоумица: да ли су, и коме, данас потребни капацитети САНУ?

Према прописима, који су годинама важећи и обавезујући, САНУ је највиша научна и уметничка установа у Србији, која даје државним и другим организацијама предлоге, мишљења, учествује у изради Српске енциклопедије, издаје Речник Српске академије наука и уметности, стара се објављивању књижевних дела на српском језику итд.

Преузимајући функцију Председника САНУ, академик Костић затекао је: Закон о Речнику САНУ и Закон о српској енциклопедији из 2005. године, затим Устав донет 2006. године и бројне законе који предвиђају обавезу коришћења српског језика и ћирилице.

У циљу стварања и издавања Речника српског језика и Српске енциклопедије, поменути закони предвидели су издвајање строго наменских средстава у буџету Републике за те потребе, почев од 2005. године,

У обраћању јавности, председник САНУ Владимир Костић истакао је да му није намера да на Дан академије наводи детаљно „шта је све урађено за протеклих осам година”.

Владимир Костић одлази са чела САНУ

Међутим, Председник није истакао – шта није урађено у протеклих 8 година, а била је његова законска обавеза и зависило је од њега, као на пример.:

1. Према изјави Министра просвете, чијим залагањем су 2005. године усвојени Закон о Српској енциклопедији и Закон о Речнику САНУ, „/п/лан је да до 2015. године буде штампано, ћирилицом наравно, десет томова енциклопедије. Предвиђа се и могућност издавања скраћене верзије на енглеском језику, а вероватно и ЦД. Мислим да је то реалност”.

Међутим, према допису Бр.66/14 од 05.07.2022, САНУ предвиђа за издавање преосталих 7 томова „укупно, дакле, још око 30 година до закључења пројекта”.

Фонд за развој демократије: Да ли ће САНУ и наредних 60 година издавати „Речник српскохрватског језика“

2. Што се тиче издавања Речника српског језика, од 2005, па до данас, није издат ни један том тог речника, уз напомену САНУ да се наставља рад на издавању „Речника српскохрватског књижевног и народног језика”. Према досадашњој динамици, последњи том тог Речника биће издат за око 60 година. На констатацију Руководиоца Одсека за издавање овог речника, који броји 34 стручњака, да раде на изради речника непостојећег „српскохрватског језика” и да би требало променити назив тог Речника, реаговао је најстарији члан “чланица” претњом да ће се повући из даљег рада – уколико се промени тај назив тог Речника. Након изјашњавања, задржан је постојећи назив „Речник српскохрватског књижевног и народног језика”, без обзира што се већ 17 година ненаменски користе буџетска средства за издавање речника непостојећег језика, па чак и за бонус бројним стручњацима, који 17 година раде на том пројекту.

3. На захтев надлежне „Министарке”, САНУ је у Радну групу за утврђивање нацрта „Закона о родној равноправности” именовала два своја члана као представнике САНУ. Колико нам је познато, та два члана нису се противила тим изменама.

За разлику од Закона о равноправности полова, где појам „род” обухвата мушкарце и жене као биолошке појмове, Закон о родној (џендерској) равноправности” под појмом „род “ обухвата више стотина „родних идентитета”, који не зависе од пола. Примера ради, само појам „међупол или интерсекс” за сада има преко 150 облика. О бројности и несталности родних идентитета доказ је и информација из Сан Франциска:

Извор: РТ Балкан

С тим у вези, у обраћању јавности, Председник САНУ помиње и своју кривицу због неадекватне „родне заступљености” у саставу САНУ, додајући: „На крају, чланови САНУ морају остати доследни својој научној и уметничкој компетентности и слободи, као и свом интегритету и поштењу, на фону речи једног од наших оснивача, великог Јована Стерије Поповића – „Ко преже родну истину рећи, худ је да народ учи”.

Напомене ради, наведени појмови „род” имају биолошку карактеристику, и то нису ни појмови, нити родни идентитети обухваћени Законом о родној равноправности, нити појмови који су били предмет научног скупа „Родна равноправност – од једнаких права до једнаких могућности”, одржаног под покровитељством САНУ 27.9.2019. у Свечаној сали САНУ, уз поздравне речи академика Владимира С. Костића.

5. Иако САНУ има свога представника у НАЦИОНАЛНОМ ПРОСВЕТНОМ САВЕТУ, кога је именовала Влада, тај представник није се бунио против недавног предлога ЗУОВ-а да се из употребе у Србији повуку сви уџбеници, и замене уџбеницима писаним искључиво на „родно осетљивом језику”.

Адвокатска канцеларија Радић

Categories: Разномислије

Tags: Адвокатска канцеларија Радић, Владимир Костић, Председник САНУ, САНУ, родна равноправност, родно осетљив језик