Сад само једно: не дирајте наше цркве, манастире, наше лавре, склоните своје прљаве руке са светиње!!! И идите где год хоћете
Протојереј Андреј Ткачов у Београду (Фото: Соња Ракочевић)
Нажалост, тренутно у Украјинској православној цркви немамо епископе који би могли отворено да кажу шта се дешава.
Део УПЦ одлучио је да се одрекне Руске Цркве, док други остаје веран прогоњеној Мајци Цркви.
Из ког разлога желе да се одрекну? Jерес? Не!
Из националистичких и идеолошких разлога!
У ствари: део УПЦ жели да оде ради стварања сопствене идеолошке машине под маском Цркве. Да је назове аутокефалном УПЦ, да је обавије заставама и вришти пред целим светом о својој мржњи према Патријарху и љубави према европским вредностима.
И шта сад? То је нормална жеља у наше време, кад је спуштене главе удобније …
Сад само једно: не дирајте наше цркве, манастире, наше лавре, склоните своје прљаве руке са светиње!!! И идите где год хоћете.
Сабор Украјинске православне цркве прогласио пуну независност од Московске патријаршије
Народ БОЖИЈИ с вама неће поћи, о томе не треба да бринете.
„Страдаће, страдаће Украјина, па опет ће и даље ће бити са Русијом“, рекао је један баћушка.
Да! Јер је друкчије: немогуће. Ово је воља Божија. Јединство читавог народа историјске Русије. Тако ће и бити!
А ипак је било могуће избећи сву ову ноћну мору. Све се ово могло заобићи.
Ратови, десетине хиљада жртава, милиони осакаћених умова – могло је и без тога.
Где је основни узрок? У нашим срцима! У срцу народа!
Протојереј Андреј Ткачов: Гркокатолике и лажне православце у Украјини повезује „етнођавоиманост“
Сваки Украјинац данас треба да се покаје због равнодушности и немара. Ово смо ми дозволили! Тиха ћутљива већина. Скривајући се иза „речи понизности“, ми смо јачали кукавичлук, равнодушност и издају.
А ја сам већ дуги низ година писао: не ћутите!!! Тако је и сад: срцу мом драги људи, време је да се дижете са колена! Време је за устајање! Што пре, то ће нам свима бити лакше.
Реците парохијанима да ће аутокефалност донети још један „пакет“ жртава. Биће то још један Мајдан. Црквени Мајдан. Не можемо дозволити револуцију у Цркви. Немогуће је делити народ по језику и националности, јер је то јерес.
Борите се за Истину!
Борите се за живот!
Као што видите, ако не ми, онда ко?!
Са руског посрбио: Желидраг Никчевић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Телеграм канала о. Андреја Ткачова/Искра, 8. 6. 2022)
Categories: Преносимо
Где је основни узрок?
Ово смо ми дозволили! … ми смо јачали кукавичлук, равнодушност и издају.
Uzrok je nepoznavanje svoje istorije. Sovjetski Savez je imao 27 miliona zrtava u WW2. Da li Rusi znaju koliko je bilo zrtava boljsevickog terora? Verujem da ni najskolovaniji to ne znaju. Ne zna cak ni Ӭan Dubӹnяnin. Ne znaju ni koliko je npr zrtava bilo u Ausvicu a to je povezano sa prethodnim. A mi? Mi ne znamo ni kada smo primili hriscanstvo. Sta dalje reci?
Bilo bi mnogo jace, iskrenije da uvazeni Protojerej, ode u Ukrajinu I da podrsku narodu tamo. Ovakav vatreni govori imao bi vecu vrednost.
Они се још и дијеле унеколико по језику, али по чему се дијеле православни национал-Црногорци од православних Срба у ЦГ? Само по неописаном самољубљу, прикривеној србомржњи и луциферовској гордости монтенегринске секте псеудоправославних на челу са њеним политјересиархом, попом од прелести Гојком Перовићем и под врло експлицитним кишобраном надлежног архијереја.
Та секта углавном је састављена од млађих монтенацика тобож православних, од монтенегринских неофита са претежно комунистичким педигреом којима је њихово авнојско „филџанче“ , њихово монте-државче-на-тавче неупоредиво важније од светосавља које презиру и уопште Православља и његовог јединства. Српско име мрзе колико и цетињски нацисти. Тај жалосни поп, кога је Српска Црква школовала, нажалост, као гују у сопственим њедрима, први је поп у историји Српске Цркве који је тражио брисање њеног српског имена из званичног назива, који се гнушао српског црквеног барјака и никад га због тробојнице није истицао нити је, колико се он питао, дозвољавао његово развијање, и први који је из имена једне њене установе сам избрисао српско име – из званичног назива Српске православне богословије на Цетињу као њен дугогодишњи жалосни управник, који је онско умјесто својих ђака бранио њихиве нападаче, цетињске хулигане, и који је Богословију свео на пар уписаних богословаца прошле године. Да ствар буде страшнија послије свега што је против Цркве чинио његов епископ га је унаприједио на мјесто архијерејског намјесника пофгоричког. Ии сад имамопојаву да нам разна монтенегринска пискарала црногорског језика и штедимлијских назора говоре на трибинама у храму Васкрсења.