Косово је сада државно и државотворно питање, зашто то није Македонија ни сада, нити пре 30 година, а види се ни пре сто година, пита се коментатор Oрангутан на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
По сећању, нација је само онај народ који себи прибави положај у историји, тиме распростирући себе, своја својства, кроз време (ово је видљиво као свакодневни консензус, пре него плебисцит); овом нараштају је потурено (а он то радосно прихвата и добро се осећа) да државотворност (свакодневни консензус) важи само за ову и овакву државу – остатак (још и најмање само територијални), тиме имплицитно али потпуно прећуткујући да јој није претходила државостворност, те уместо распростирања пребива и делује у некаквом баналном Дану мрмота.
Да ли онда упадљиво изостајање парола попут „Македонија је срце Србије“, „догодине у Охриду“ током последњих 20 или чак 30 година, неактуализовање македонског питања као политичког од стране петиционашко-трибинашке „националне елите“, само минимално неопходни родољубиво-публицистички рад (од оне врсте за коју нисте плаћени али сте некако постали дебели) на „Старој Србији“, затим не/једва опаженост „Јужне Србије“ са становиштарских висина, незанимање поп-културних прегалаца (разумљиво јер је теже одреповати ма-ке-до-ни-ја или при-леп него ко-со-во), ненадахнутост поетско-кешајућег патоса противрежимских песника – а „наших“ агената спавача на државној плати у министарствима, …, да ли само искорењенима, вестернизованима и соросоизованима, кукавицама и малодушнима, неупућенима у „процесе дугог трајања“ и „околности“, ма једноставно издајицама, указује на од „Службе“ или „структуре“ или било чега другога, ако не постављену и потакнуту, оно бар преузету и одржавану, природу и суштину тренутног јавно-гласног српског патриотизма и родољубља?
Косово је, традицијским хтењем, митским поимањем, хајде и заветним зазивом, сада државно и државотворно питање, зашто то није Македонија ни сада, нити пре 30 година, а види се ни пре сто година?
Коментатор с надимком Oрангутан
Categories: Разномислије
Мајсторско писмо, поштовани !
Покушаћу да допуним Ваше мајсторско писмо, не замерите, једним јаловим питањем, једним пунокрвним одговором и једном одредницом, оскрнављеном временом али бременитом у памћењу, у вечности :
бокан и сви бокани : “ Ако одступимо, отпаднемо, измакнемо се ( Не д’о Бог ) од Васељенске патријаршије, шта ће бити са Хиландаром ?!?! “
Сокол, кротко јагње и бело грло : “ Колико је Хиландарских метоха у Старој Србији, бокани безметохни ? “
Одредница која каже да Хиландар ТРЕНУТНО није у власништву метоха у Старој Србији, Маћедонији распетој…
СјајAн ИЗраз
„становиштарских“
Објашњава и
Страну изреку „Walk the Talk“
(Клинци би са свог јединог (за)пуштеног им становишта, уви, рекли Gre@)
Zašto. ???
Zato što godine 1918, prvog dana u mesecu decembru
Kraljevina Srbija:
Sama sebe briše, iz katastra Kraljevina, Naroda i Država.
01.12.1918 godine, Kraljevina Srbija, ulaže SVE SVOJE
KRVLJU PLAĆENO, zemaljsko IMANJE, za nešto što
NIKO NIKADA NIJE URADIO u istoriji EVROPE.
01.12.1918 godine, Kraljevina Srbija i Srpsko ime,
se BRIŠE.
Stvara se KroatoSlavija 1.
Iz nje izlazi NDH 1.
Stvara se KroatoSlavija 2.
Iz nje izlazi NDH 2.
2006 godine, SRBIJA, vraća svoje sopstveno ime,
NEVOLJNO.
88 godina. Prokletstva. Bezimenog.
Zašto. ???
Zato što kada se ODREKNEŠ samog sebe, i tada se
ODRIČEŠ svih svojih predaka, bez kojih TEBE, nikada nebi bilo, ti si se SAM odrekao SEBE.
Od TEBE, tada i takvog, se PRAVI, svaka vrsta
PAPAZJANIJE ( ko nezna šta to znači u Srpskom jeziku, pitajte svoje babe i dede koji se nisu odrekli sebe samih).
Tako su od 1918 godine, STVARANI novi ljudi, narodi i narodnosti.
Tako su od 1945 godine, USAVRŠAVANI novi ljudi, narodi i narodnosti.
Tako su od 1991 godine, STVORENI novi ljudi, narodi i narodnosti.
Tek 2006 godine, SRBIJA se budi iz KOMATOZNOG
stanja, u kojem je bila 88 TI-TO, a TO -TI godina.
E, sada pitanje RETORIČKO za sve Srbe i Srpkinje, i
za sve koji se bar MALČICE osećaju Srbima i Srpkinjama:
Kako se TI osećaš kada se NEVOLJNO probudiš iz
sopstvenog KOMATOZNOG stanja, na aparatu za
DISANJE, bez DUŠEVNE hrane, posle 88 godina. ???
Kako.?
Zašto.?
Zbog čega.?
Zbog koga.?
A TEK sam budan 16 godina.
Još sam UVEK maloletan.
Još uvek postavljam pitanja, na koja NEMA odgovara.
Trljam oči.
Neverejum sam SEBI.
Dali je to bio SAN (88) ili JAVA (88). ?
Prva misao mi je:
Dobro sam ŽIV.
Odlican tekst! Kucajuci o nekoj buducnosti Srbije, uvek sam navodio Makedoniju, ali i isticao da Srbija ne bi imala prednost nad Bugarskom u ocima Rusije.
Naciju i narod razlikuju vremenske ontologije. Narod je okrenut predajnom, nacija sadasnjosti koja ima slobodu prihvatanja predajnog. Punktualnost tog sada se prenosi u kelektivitet u vidu individualnosti koja se razlikuje i idnticna je sa drugom individualnoscu kao individua, a ne kao pripadnik necega individualnosti spoljasnjeg kao sto su narodnost, vera, rasa…Zato nisilac suvereniteta nije ni drzava ni nacija, vec individua. Kada narod ne uspeva da se suoci sa NUZNOSCU dominacije sada, on se okrece povratku-i-obnovi, ali avaj, ona NUZNOST dominacije sada mu se vraca kao totalitarizacija sada, neophodna da se u povratku-i-obnovi, ne obnovi i ono sto cini neophodnim povratak-i-obnovu.Vestina uvezivanja predajnog i slobode prihvatanja predajnog, cini naciju snaznom.Mi smo slaba nacija, jer slobodu sada koristimo ili za odbacivanje predajnog i nekriticko prihvatanje stranog ili za totalitarizaciju sadasnjeg pod maskom povratka-i-obnove i nekriticko prihvatanje predajnog koje se obicno sastoji u neuvidjanju unutrasnjih slabosti, zbog cega su nam uvek krivi stranci (trenutno dominiraju Englezi). U oba slucaja strano postaje kljuc (ne)samorazumevanja! Zato se resenja ne trazu u unutrasnjosti nacije, slobode i individualnosti, vec spolja u utapanju Srbije u sire projekte od Jugoslavije, komunizma, Velike Srbije, EU, Otvorenog Balkana.Sirenje uvek ide sa suzavanjem unutar naroda, odnosno oligarhizacijom odabranih koji se nalaze iznad demokratske volje, jer ostvaruju „strateske“ ciljeve zbog kojih nam je potrebno jedinstvo i stalno odrzavanje istih na vlasti, a koje (jedinstvo), zapravo, postoji samo unutar oligarhijske grupe, zbog cega smo podlozni lakom potpirivanju sukoba naroda i vlasti s polja.
Duboko sam ubedjen da nas Rusi vide kao granicni narod sa katolicanstvom, stalno na klackalici politickog i verskog unijacenja (posebno posle propasti Ruske imperije i stvaranja pravoslavno-katolicke Kraljevine Jugoslavije) koji svojim megalomanskim idejama uvlaci u taj svoj polozaj i druge narode. Zbog toga je Rusija a priori protiv svake Jugoslavije i deli sa drugim imperijama politiku cepkanja balkanskog prostora, kao sto vidimo cak pozdravljajuci autokefalnost MPC.
Да развејем нејасност на концу коментара другог : у власништву Хиландара ТРЕНУТНО нису метоси у Старој Србији, Маћедонији распетој…
Хвала свима, но оно што је добро у написаном препричано је од других, остатак је тек нешто труда да се указивањем на очигледно не падне до „куђења прилика и презирања маса“