Када је пре четири године улаз забрањен Захару Прилепину спекулисало се о списковима особа „опасних по безбедност”
Милош Ковић (Фото: А. Васиљевић)
Бањалука – Да ли ће српски историчар Милош Ковић остати једини или ће на листи бити још интелектуалаца које ће обавештајна служба БиХ прогласити „претњом” и вратити са границе између Србије и БиХ зато што им се не допада њихова научна интерпретација историјских збивања у региону и свету? То је једна од дилема из реакција после одлуке Обавештајно-безбедносне агенције (ОБА) БиХ да гостујућег професора Универзитета у Источном Сарајеву врати са граничног прелаза Вардиште.
Српског историчара који је у БиХ кренуо с намером да одржи предавање студентима у Источном Сарајеву, босански обавештајци „препознали” су као „претњу за безбедност БиХ”. Првобитну недоумицу о томе ко му је и у чије име ускратио гостопримство отклонио је бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић који је у недељу потврдио да је то урадила ОБА, изразивши одмах потом подршку тој служби, као институцији „која ради по највишим стандардима”.
Директор ОБА-е Осман Мехмедагић за агенцију Срна рекао је да је забрана уласка професору Ковићу „законита и једна од хиљаду”, коју је донела струка.
Извор: Изјаве.нет
Анатемисање оних који се не уклапају у тамошње стереотипе није новина у деловању служби и јавности у БиХ. Исто се десило 2018. године када је руски писац Захар Прилепин враћен с границе. Пре две године нобеловац Петер Хандке је због истрајности у заступању става да је жртава у рату деведесетих било на свим странама проглашен „негатором геноцида”. Неколико месеци пре забране уласка Прилепину, када су у намери да уђу у БиХ спречене вође „Ноћних вукова” београдски медији су дошли до сазнања о постојању спискова „претећих” особа које су наводно сачиниле безбедносне институције у Сарајеву. Тада су поједини портали писали о тајним списковима особа на којима има и руских држављана, а који наводно имају неке везе са дешавањима у Украјини, што је у „грехе” приписано и Прилепину.
Исте године је са границе враћен руски милијардер Константин Малофејев јер је „претња за БиХ”. Унија студената РС и Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву захтевају да се одлука о професору Ковићу стави ван снаге како би се наставни процес одвијао несметано или ће „незадовољство изразити путем јавних окупљања”. Председница РС Жељка Цвијановић изјавила је да овај случај показује да се праве спискови лица за које политичко Сарајево процењује да су политички неподобни, као и људи за које сматрају да ремете њихов концепт БиХ.
Klix.ba: Beogradskom profesoru Koviću zabranjen ulazak jer predstavlja opasnost po sigurnost BiH
„То много више говори о сарајевској перцепцији слободе и људских права, него о професору Ковићу, који се није огрешио ни о један закон БиХ. Када се ово дешава сада, ужасава сама помисао на то у каквом бисмо мраку живели да се реализује концепт државе коју заговара политичко Сарајево”.
Премијер Радован Вишковић каже да ће Влада РС затражити од институција БиХ објашњење о томе како уважени историчар може представљати „претњу по безбедност БиХ” и чију безбедност угрожава изношењем својих ставова.
Заменик председавајућег комисије за надзор над радом ОБА-е Средоје Новић рекао је да је та служба постала инструмент за одмеравање и одстрел, поготово Срба који се проглашавају персонама нон грата, док у БиХ несметано улазе лица повезана с тероризмом.
Милорад Додик: Забрана Ковићу атак муслиманског политичког Сарајева на РС
За заменика шефа клуба посланика СНСД-а у Скупштини РС Срђана Мазалицу све ово је доказ да би обавештајне послове што пре требало вратити на ниво РС. Председник Народне партије Српске Дарко Бањац каже да политичко Сарајево хоће да прекраја српску историју. Заменица председавајућег комисије за одбрану и безбедност БиХ Душанка Мајкић сматра да нема будућности земља у којој професори, писци и интелектуалци представљају безбедносни проблем, а радикални исламисти под оружјем и у ратним униформама држе јавне скупове и позивају на рат.
Младен Кременовић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар