О књизи „Није било сеоба Срба на Балкан“ А. Шаргића и А. Митића и „историјском дуелу“ две историјске школе на каналу Хелмкаст
Насловна страна књиге (Фото: Снимак екрана)
Двојица младих истраживача Александар Шаргић и Александар Митић привукли су недавно заслужену пажњу јавности својом књигом: „Није било сеоба Срба на Балкан“ (2020), која доноси нове и интересантне податке и тумачења. Нема сумње да су у писање овакве књиге, која употпуњује и исправља знање о прошлости, уложили много снаге, времена и средстава. Ако ни због чега другог, управо из овог последњег разлога се придружујем се похвалама и позитивним оценама о књизи. Ретке су књиге, које су писане из чисте љубави и потребе према истини. Много је више научних резултата насталих по неком устаљеном калупу, обрасцу и формули, који не служе ничему другом, осим задовољавању форме. Пред налетима и притисцима разних формалних захтева заборављено је оно главно, оно суштински што покреће некога на писање – сврха. Књига је онолико успешна колико је прихвата народ. А књига А. Шаргића и А. Митића је управо пример књиге, која је без рекламе прихваћена у широким масама.
Што се садржаја тиче, књига је богат и редак компендијум знања о изворима који се односе на историју Балкана у раном средњем веку. Аутори су обрадили широк распон тема и исцрпли масу питања. Урадили су велики посао, за који су иначе задужени научни институти у Србији. Поред бројних занимљивости вредних осврта овде се налази и тумачење једне реченице у Хроници византијског писца Јована Малале из 6. века, која говори о избијању рата између Авара и Словена с једне стране и Византинаца с друге стране 559. године. У оригиналу та реченица гласи овако: επανεστησαν οι Ουννοι και οι Σκλαβοι τη Θρακη (епанестисан ои Унои каи ои Склавои ти Траки)
У збирци превода византијских писаца Византијским изворима за историју народа Југославије, која је позната свакоме ко је студирао историју или се бавио раном средњовековном историјом Срба, та Малалина реченица је преведена у смислу да су Хуни (Авари) и Словени напали византијске поседе у Тракији. Међутим, Шаргић и Митић су другачије протумачили ту реченицу. Они тврди да писац (Малала) заправо жели рећи да су Словени и Хуни подигли устанак у Тракији. Из тога, по њима двојици, следи да су Словени староседеоци, јер само као такви су могли подићи устанак. Кључна реч, од које зависи тумачење текста, јесте, дакле, глагол επανεστησαν (епанестисан), чији инфинитивни облик гласи επανιστημι (епанистими). Наиме, ако бисмо превели реч као „напали су“, онда би се стекао утисак да су Словени (Срби) заправо дошли на Балкан као освајачи. С друге стране, ако бисмо превели реч као „дигли су устанак“, онда би то подржало тумачење да су Срби староседеоци Балкана.
Оваква размишљања се можда на први поглед чине заморна, сувишна, штреберска и неисплатива. Међутим, она имају употребну вредност. Показало се да на савременој дипломатској сцени историјски аргументи и те како играју битну улогу. Историја је више од огледала једног народа. Од ње зависи његова репутација, али поред тога она му пружа морално упориште и темељ у напорима за осигуравања опстанка и изградње боље будућности. За то је можда најилустративнији пример српско-албанских надгорњавања око припадности Косова. Албанска страна по сваку цену настоји доказати да јој ова јужна српска провинција припада и по историјским разлозима. Зато у свој национални наратив укључује ничим поткрепљену тезу о повезаности Албанаца не само са старим Илирима, него и са неолитским културама (нпр. с винчанском културом). историографије.
Александар Митић и Александар Шаргић (Извор: balkancitymagazine.com)
Борба за опстанак на политичкој сцени се усложнила. Кључ успеха није у верном покоравању туђим захтевима, него привржености традицијама и вредностима. Здрав разум и инстинкт за преживљавањем захтевају од историчара да изађу из зоне комфора и да се прилагоде новим условима и правилима борбе. Није време за салонске приче, које јавност не разуме, нити има снаге и воље да разуме. Народ подноси и може још свашта да поднесе, али очекује и захтева да и научници, које је отхранио на својим грудима, заузму одбрамбене положаје. Зато је крајње време да се у Србији о националној историји почне говорити – асертивно.
Нешто о глаголу επανιστημι
Глагол επανιστημι (епанистими) се заиста може превести као: подићи устанак, дигнути се на устанак и сл. Грчка реч за устанак (επανάσταση) је управо изведеница овог глагола. Међутим, свима који имају искуства са страним језицима знају да једна реч може имати више значења. То је случај и са глаголом επανιστημι, чије је генерално значење: устати (нпр. из кревета, на ноге, на некога, на нешто). Ради бољег разумевања, потребно је навести неколико примера, где се употребљава ова реч у њеном генералном значењу:
Нека као први пример послужи свима познати старогрчки спев Илијада слепог песника Хомер. Овде је у 85. реду другог певања друге књиге (Хом. Ил. 2.2.85) дотични глагол употребљен у истој форми као код Малале (3. лице множине аориста индикатива). Врховни старешина Ахејаца, Агамемнон сазива ратничко веће и бодри присутне. Након његовог говора, следе стихови: ὣς ἄρα φωνήσας βουλῆς ἐξῆρχε νέεσθαι, οἳ δ᾽ ἐπανέστησαν πείθοντό τε ποιμένι λαῶνσκηπτοῦχοι βασιλῆες: ἐπεσσεύοντο δὲ λαοί. У преводу једног од највећих познавалаца грчког језика код Срба Милоша Ђурића ти стихови гласе овако: „Тако рече и он из већа отиде први, за њим се остали сви жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ.“ Дакле, грчке (ахејске) старешине нису устале против свог вође (Агамемнона), него су, будући да су седели, устале на ноге и пошли за њим.
Свето писмо
Као други пример нека послуже места у Светом писму (преводи Вука Караџића и Ђуре Даничића). Ово је добар пример, где је могуће и буквално и пренесено значење могуће: устати на, ударити, скочити, дићи се на, подићи се на, викати за, стајати око, потамнети итд.
Књига о Јову (17.7): „Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемерје.“ У оригиналу: θαυμα εσχεν αληθινους επι τουτω(ι) δικαιος δε επι παρανομω(ι) επανασταιη.
Књига о Јову (19.19): „Мрзак сам свјема највјернијим својим, и које љубљах посташе ми противници.“ У преводу: εβδελυξαντο δε με οι ειδοτες με ους δη ηγαπηκειν επανεστησαν μοι. (буквално усташе на мене – прим. В. Н.)
Књига о Јову (20.27): „Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.“ У оригиналу: ανακαλυψαι δε αυτου ο ουρανος τας ανομιας γη δε επανασταιη αυτω(ι).
Свети и праведни Јов (Извор: Башта Балкана)
Поновљени закони (19.11-12): „Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова, онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.“ У оригиналу: εαν δε γενηται ανθρωπος μισων τον πλησιον και ενεδρευση(ι) αυτον και επαναστη(ι) επ’ αυτον και παταξη(ι) αυτου ψυχην και απεθανη(ι) και φυγη(ι) εις μιαν των πολεων τουτων, τοτε θελουσιν αποστειλει οι πρεσβυτεροι της πολεως αυτου και θελουσι λαβει αυτον εκειθεν, και θελουσι παραδωσει αυτον εις την χειρα του εκδικητου του αιματος, δια να αποθανη.
Поновљени закони (22.26): „А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар.“ У преводу: και τη(ι) νεανιδι ου ποιησετε ουδεν ουκ εστιν τη(ι) νεανιδι αμαρτημα θανατου οτι ως ει τις επαναστη(ι) ανθρωπος επι τον πλησιον και φονευση(ι) αυτου ψυχην ουτως το πραγμα τουτο
Поновљени закони (33.11): „Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.“ У оригиналу: ευλογησον κυριε την ισχυν αυτου και τα εργα των χειρων αυτου δεξαι καταξον οσφυν εχθρων επανεστηκοτων αυτω(ι) και οι μισουντες αυτον μη αναστητωσαν
Прва књига Самуилова (4.15): „А Илију бијаше деведесет и осам година, и очи му бијаху потамњеле, те не могаше видјети.“ У оригиналу: και Ηλι υιος ενενηκοντα ετων και οι οφθαλμοι αυτου επανεστησαν και ουκ εβλεπεν.
Прва књига Самуилова (17.35): „Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме, ухватих га за грло, те га бих и убио.“ У оригиналу: „και εξεπορευομην οπισω αυτου και επαταξα αυτον και εξεσπασα εκ του στοματος αυτου και ει επανιστατο επ’ εμε και εκρατησα του φαρυγγος αυτου και επαταξα και εθανατωσα αυτον“.
Друга књига Самуилова (14.7): „И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: дај тога што је убио брата својега да га погубимо за душу брата његова, којега је убио, и да истријебимо нашљедника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе имена мужу мојему ни остатка на земљи.“ У оригиналу: και ιδου επανεστη ολη η πατρια προς την δουλην σου και ειπαν δος τον παισαντα τον αδελφον αυτου και θανατωσομεν αυτον αντι της ψυχης του αδελφου αυτου ου απεκτεινεν και εξαρουμεν και γε τον κληρονομον υμων και σβεσουσιν τον ανθρακα μου τον καταλειφθεντα ωστε μη θεσθαι τω(ι) ανδρι μου καταλειμμα και ονομα επι προσωπου της γης.
Свето писмо (Фото: Ансплеш)
Друга књига Самуилова (18.32): „А цар рече Хусију: је ли здраво дијете Авесалом? А Хусије рече: нека непријатељи господара мојега цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дијете.“ У оригиналу: και ειπεν ο βασιλευς προς τον Χουσι ει ειρηνη τω(ι) παιδαριω(ι) τω(ι) Αβεσσαλωμ και ειπεν ο Χουσι γενοιντο ως το παιδαριον οι εχθροι του κυριου μου του βασιλεως και παντες οσοι επανεστησαν επ’ αυτον εις κακα.
Друга књига о царевима (16.7): Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару Асирском и поручи му: слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара Сирскога и из руку цара Израиљева, који се подигоше на ме. У оригиналу: και απεστειλεν Αχαζ αγγελους προς Θαγλαθφελλασαρ βασιλεα Ασσυριων λεγων δουλος σου και υιος σου εγω αναβηθι και σωσον με εκ χειρος βασιλεως Συριας και εκ χειρος βασιλεως Ισραηλ των επανισταμενων επ’ εμε.
Књига о Јову (30.5): викаше се за њима као за лупежем. У оригиналу: επανεστησαν μοι κλεπται.
Књига о Јову (30.12): С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте. У оригиналу: επι δεξιων βλαστου επανεστησαν ποδα αυτων εξετειναν και ωδοποιησαν επ’ εμε τριβους απωλειας αυτων.
Књига пророка Данила (11.2): „А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свијех, и кад се укријепи богатством својим, све ће подигнути на Грчко царство.“ У оригиналу: και νυν ηλθον την αληθειαν υποδειξαι σοι ιδου τρεις βασιλεις ανθεστηκασιν εν τη(ι) Περσιδι και ο τεταρτος πλουτησει πλουτον μεγαν παρα παντας και εν τω(ι) κατισχυσαι αυτον εν τω(ι) πλουτω(ι) αυτου επαναστησεται παντι βασιλει Ελληνων.
Књига пророка Данила (11.14): „И у то ће вријеме многи устати на цара јужнога; и зликовци од твојега народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.“ У оригиналу: και εν τοις καιροις εκεινοις πολλοι επαναστησονται επι βασιλεα του νοτου και οι υιοι των λοιμων του λαου σου επαρθησονται του στησαι ορασιν και ασθενησουσιν.
Псалм (3.1): „Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. У оригиналу: κυριε τι επληθυνθησαν οι θλιβοντες με πολλοι επανιστανται επ’ εμε.
Псалм (26.12): Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе. У оригиналу: μη παραδω(ι)ς με εις ψυχας θλιβοντων με οτι επανεστησαν μοι μαρτυρες αδικοι και εψευσατο η αδικια εαυτη(ι).
Псалм (27.3): „Ако против мене војска у око стане, неће се уплашити срце моје, ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.“ У оригиналу: εαν παραταξηται επ’ εμε παρεμβολη ου φοβηθησεται η καρδια μου εαν επαναστη(ι) επ’ εμε πολεμος εν ταυτη(ι) εγω ελπιζω.
Псалм (53.5): „Дрктаће од страха гдје страха нема. Јер ће Бог расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.“ У оригиналу: οτι αλλοτριοι επανεστησαν επ’ εμε και κραταιοι εζητησαν την ψυχην μου ου προεθεντο τον θεον ενωπιον αυτων διαψαλμα
Псалм (85.14): „Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.“ У оригиналу: ο θεος παρανομοι επανεστησαν επ’ εμε και συναγωγη κραταιων εζητησαν την ψυχην μου και ου προεθεντο σε ενωπιον αυτων.
Псалм (124.2): „Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас.“ У оригиналу: ει μη οτι κυριος ην εν ημιν εν τω(ι) επαναστηναι ανθρωπους εφ’ ημας.
Књига о Судијама (6.31): „А Јоас рече свјема који стајаху око њега: ви ли хоћете да браните Вала? ви ли хоћете да га избавите? ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.“ У оригиналу: και ειπεν Ιωας τοις ανδρασιν πασιν οι επανεστησαν αυτω(ι) μη υμεις νυν δικαζεσθε υπερ του Βααλ η υμεις σωσετε αυτον ος εαν δικασηται αυτω(ι) θανατωθητω εως πρωι ει θεος εστιν δικαζεσθω αυτω(ι) οτι καθειλεν το θυσιαστηριον αυτου.
Књиге о Судијама (9.18): А ви данас устасте на дом оца мојега, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш. У оригиналу: και υμεις επανεστητε επι τον οικον του πατρος μου σημερον και απεκτεινατε τους υιους αυτου εβδομηκοντα ανδρας επι λιθον ενα και εβασιλευσατε τον Αβιμελεχ υιον της παιδισκης αυτου επι τους ανδρας Σικιμων οτι αδελφος υμων εστιν.
Књига о Судијама (9.43): А он узе народ свој и раздијели га у три чете, и намјести их у засједу у пољу; и кад видје гдје народ излази из града, скочи на њих и поби их. У оригиналу: και παρελαβεν τον λαον και διειλεν αυτον τρεις αρχας και ενηδρευσεν εν αυτω(ι) και ειδεν και ιδου λαος εξηλθεν εκ της πολεως και επανεστη αυτοις και επαταξεν αυτους.
Књига пророка Исаије (14.22): „Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.“ У оригиналу: και επαναστησομαι αυτοις λεγει κυριος σαβαωθ και απολω αυτων ονομα και καταλειμμα και σπερμα ταδε λεγει κυριος.
Књига пророка Исаије (31.2): „Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје ријечи, него ће устати на дом неваљалијех људи и на оне који помажу онима који чине безакоње.“ У оригиналу: και αυτος σοφος ηγεν επ’ αυτους κακα και ο λογος αυτου ου μη αθετηθη(ι) και επαναστησεται επ’ οικους ανθρωπων πονηρων και επι την ελπιδα αυτων την ματαιαν
Књига пророка Михеја (7.6): „Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељ су човјеку домашњи његови.“ У оригиналу: διοτι υιος ατιμαζει πατερα θυγατηρ επαναστησεται επι την μητερα αυτης νυμφη επι την πενθεραν αυτης εχθροι ανδρος παντες οι ανδρες οι εν τω(ι) οικω(ι) αυτου.
Еванђеље по Матеју (10.21): А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. У оригиналу: Παραδωσει δε αδελφος αδελφον εις θανατον , και πατηρ τεκνον · και επαναστησονται τεκνα επι γονεις , και θανατωσουσιν αυτους .
Нови завет
Еванђеље по Марку (13.12): „И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће дјеца на родитеље и побиће их“. У оригиналу: και επαναστησονται τεκνα επι γονεις , και θανατωσουσιν αυτους.
***
Глагол επανιστημι у дотичној реченици код Малале највероватније има значење: напасти. Отуда је латински преводилац као најбољи латински еквивалент одабрао глагол invadere (напасти), чије је генерално значење: ући у нешто: Hunni Sclavique Thraciam invaserunt. Према оваквом преводу, Хуни и Словени су напали Тракију. Тако је превео један други енглески преводилац: the Huns and the Slavs made an attack on Thrace. (Jeffreys, Elizabeth; Jeffreys, Michael; Scott, Roger D. 1986. The Chronicle of John Malalas, Melbourne: University of Melbourne, p. 297) Међутим, чак и овакав превод не искључује могућност, коју допуштају Митић и Шаргић: да су Словени односно Срби староседеоци Балкана. На крају крајева, Малала није једини извор за историју Срба. Има ту и других, много важнијих извора, који иду у прилог њиховим тврњама.
Емисија на HelmCast-у
Недавно је у емисији, коју је приредио HelmCast један од аутора горе споменуте књиге, Александар Митић, сучелио своје погледе с др Слободаном Јанковићем, научним сарадником, начелником Центра за суседне земље и Средоземље у Институту за међународну политику и привреду. Разговор између двојице учених гостију протекао је у интересантној дебати, која је добијала на жустрини како су се аргументи ређали. Претресана су бројна историјска питања: о аутентичности и веродостојности историјских извора различитих провенијенција (Агатије, Вулфиле, Ибрахима ибн-Јакубија, Јована Јордана, Масудија, Малале, Нестора, Поп Дукљанин, Порфирогенита, Приска, Прокопија, Псеудо-Цезарије, Птоломеја, Тацита, Теофила Симокате итд.), њиховој релевантности за историју Словена, њиховој наклоњености или ненаклоњености Словенима, етничкој припадности, распрострањености и културној баштини палеобалканских народа (Дарданци, Гепида, Илира итд.), повезаности Срба с њима, припадности и старости појединих хаплогрупа (И2, Р1А), готске антропонимије (властитих имена), стопи смртности Јустинијанове куге, применљивости резултата генетских истраживања у историјским истраживањима итд. Јанковић је своје излагање почео и завршио, оцењујући Митићев рад на расветљавању ране историје Срба као манипулацију чињеница и обмањивање јавности. Митић је с друге стране заокружио своје излагање изјавом: „Ја ћу сматрати све ово што сте (Јанковић) рекли – да сте погрешили.“ Такође је нагласио да остаје при становишту о повезаности Срба с културом Лепенског вира, Старчева и Винче.
Као прво, све похвале и честитке уреднику и водитељу што је приредио једну овакву емисију, где су гледаоци могли видети да различита па и међусобно сукобљена приступа у тумачењу историјских извора. Одавно тако нешто не можемо да видимо на екранима. Дебата је постала права реткост у нашем медијском простору. Данас медији сервирају или једну причу, или другу. Или опозиција блати позицију, или позиција опозицију. Директног сучељавања мишљења нема. И то неки зову телевизијским програмом!
Само једна добронамерна примедба. Када су у питању овакве теме, које се тичу ствари, које нису очигледне, а ни актуелне, онда је потребно је, ради лакшег праћења емисије (расправе) и с тим у вези произвођења жељеног ефекта код гледалаца (а тај ефекат је разумевање), замолити госте да понесу са собом конкретни материјал (нпр. Јована Малалу у оригиналу и преводу) и расправљају о њему пред аудиторијем (гледаоцима). У супротном, велике су шансе да расправа прерасте у ултранаучно, да не кажем штреберско надгорњавање пуно елипси (изоставања делова реченица), а надгорњавање у какофонију из које обичан гледалац не може извући ништа корисно. Гости нису политичари, а водитељ није ничим уцењен да прашта било којој страни надгласавање и сличне несташлуке, који се могу често срести у медијима.
Александар Митић, водитељ Данило Тврдишић и др Слободан Јанковић (Фото: Снимак екрана/Хелмкаст)
Напротив, гости су ту да кажу шта мисле, а водитељ је ту посредник између аудиторијума и гостију: прво и основно о чему он треба да води рачуна јесте да аудиторијум разуме госте. Уколико осети да гост није довољно јасан и разговетан, онда је његова дужност да га позове да елаборира шта је рекао. Ако гледаоци разумеју оно што говоре гости емисије, онда се лако могу определити за једно, или друго тумачење. Нека као пример послуже судска рочишта, на којима обе странке имају пред собом увид у сав материјал, који је ушао у поступак. Свима је сигурно позната ситуација, где наставник физике или математике пише на табли маратонску задачину од неколико редова, коју брзо објашњава, а ученици не могу стићи наставника. Треба избегавати такве ситуације. Публика и те како заслужује много већу разноликост садржаја од оне која јој се сервира у медијима. Поготово заслужује да буде упућена у теме, које јесу, како колега Митић наглашава, од виталног значаја за опстанак Срба на Балкану.
Categories: Разномислије
… je da zastupnici zvanicne istorije dokazu doseljavanje Srba na Balkan za sta nema ni jednog dokaza a ne da oponenti dokazuju da nije bilo seobe.
Занимљива је количина увреда и простаклука од стране аутохтониста у коментарима, скоро да говори нешто о њиховом менталном склопу. Секта.
Драги читаоци требаће вам тридесет секунди да сазнате ко је Нимчевић па сами донесите закључак, а Стање ствари…
Свако поље наше дјелатности је заражено, историја нам је прерађена и лажирана, језик украден и нагрђен, здравство потпуно болесно и нечовјечно, држава нејасна и окупирана, нико не зна колика је. Црква наша ћути, не зато што је мудра , већ зато што не зна шта да каже. Нема здрава мјеста на тјелу нашем народном. Али није Срб од јуче, кад “дође себи”растјераће нечист као паучину. Тога се и плаше наши непријатељи, зато су нас тако фронтално напали.
Животним искуством теран, Богом даном њоњаром њушим, да нам се, овим текстом, јавља још један Мухаремагић. Уместо да пискарам уобичајене грактате о .. било чему.. овог пута ћу да поставим неколика реторска питања аутору текста, па не морам ни добити одговоре.
Пасивне агресивце, попут млађаног повјесничара, што ти прво доноси дарове у виду комплимента, да би ти потом јасно ставио до знања да је дарове понајбоље вратити, лахко речем, треба упитати:
Ако су господа Шаргић и Митић толико вредни помена, како вели млади википедијаш Нимча, зашто им се, с једне стране, додворава, а с друге се исмева њиховом раду? Како то? Па ево.. уређујући српску Википедију, цитирао је својевремено, и сложио се, с великим археологом и још већом комуњаром Срејовићем, који каже да му је било најтеже радити са Србима у академским круговима, који мисле да су Срби најстарији народ, барем под овим делом капе небеске. Један од тих је био и упокојени Ђорђе Јанковић, који је громиле из 3. века идентификовао као српске. Господа с канала Србија Глобал, и аутори књиге о којој је реч, помену га, безмало, у свакој својој емисији, и базирају доста својих закључака на Јанковићевим налазима, које, узгред, још нико није оспорио. За тог истог Ђорђа Јанковића, историчар Нимчевић, у благоугодним вики ћакулањима, вели да је начисто пролупао.
Након горенаведеног уводног даривања, Нимчевић је цeо свој текст наставио да плете око једног старогрчког глагола, почесто виђеног у Новом завету, и његовог могуђег значења. Иако је и сам навео да је његово изворно, и најчешће, значење устати, дићи се, стати на ноге …, или, што би рекли на Буни, кад зову децу на устајање, “ајде ђецо, натичите се наноге”, што су очигледни синоними, он је ипак одлучио да нам на крају понуди “највероватније” значење превода изворног Малалиног текста, а то је да се глагол “превађа” са напасти. Другим речима, Срби и превртљиви Авари (првобитно унајмљени од Ромеја да помогну у контроли локалних побуњеника, читај Срба) су напали на Тракију. Као уљези, странци. Ако се већ не слаже с Ђорђем, може бар са Слободаном Јанковићем, учесником поменутог ТВ дуела, истим оним спутњик-интернетуалцем што се, и на овим страницама, јавља као “Катица” за све, а слабо шта заиста зна. Зашто је јунаша Нимчевић одабрао баш такву верзију за највероватнију? Па зато што је то тако урадио један латински преводилац, који је, поред свих опција, ипак одлучио да је, као превод, најзгоднија упораба латинског глагола invadere. А Латини су, Ђуро зна се, најпоузданији извор. Ко каже да су старе варалице, тај клевеће и лаже. Уосталом, многе упитне очи су упрте у младог докторанда Хрватског католичког свеучилишта и доброг војника, те вањског сурадника Завода за културу војвођанских Хрвата, Владимира Нимчевића, па мнијем да он ни не уме другачије.
Сад кад знамо ко је и какви су му ставови, остаје питање, зашто се појављује на трибинама и пише текстове, и на овим страницама, додуше одвећ амбивалентне, којима би да натукне како би Буњевци могли бити нешто различито него Хрвати? Ако су Буњевци Хрвати, што ће им друго име? Ако нису, зашто Нимчевић, за загребачке медије вели да су “Bunjevački Hrvati od pamtivijeka predmetom tlake… Bunjevačko pitanje je nametnuto pitanje. Poteklo je iz kujne Socijalističke partije Srbije…”? Другим речима, Нимчевић тврди да Буњевце од Хрвата отимају Срби, а сами Буњевци кажу да неће у Хрвате. Ова моја питања немају, наоко, директне везе с основном тематиком овог текста, али имају сврху да покажу да је Нимчевић склон перфидном давању комплимената и подилажењу, да би у следећем трену искезио зубе, па га тако треба и читати.
Сад да се вратимо глаголу, чијим хеклањем се бави наш текстописац. Тај изворно гласи епанистими. Пошто не говорим ни старо ни новогрчки, покушавам да у помоћ призовем неки “вики” сајт, да ми Нимчевић, ако чита, не би оспорио валидност извора, па налетим тако на овај, који, узгред, није и једини: https://lexicon.katabiblon.com/?search=%CE%B5%CF%80%CE%B1%CE%BD%CE%B1%CF%83%CF%84%CE%B7%CF%83%CE%BF%CE%BD%CF%84%CE%B1%CE%B9&diacritics=off
И гле чуда, тамо се наводи 14 цитата из Новог завета, и све до једног, у енглеском преводу, кажу да је значење “UPRISE/REBEL”, тј. устати, побунити се. А сваки устанак садржи и напад на непријатеља. Али устаници нападају на домаћем терену (home turf, тј. домаћа трава), нису никакви уљези.
Сад да приупитамо млађаног кандидата за свеучилишну Др. титулу, пошто је љубитељ значења речи, а надам се и њихове творбе, шта он мисли одакле Грцима стиже овај глагол? Какво му је етимолошко порекло? Ако не зна, шта мисли о мојој понуди да то грчко “епанистими” није ништа друго него искривљено српско “е па устанимо”? Ако је сувише просто да би било могуће, какво је његово тумачење? Надам се да може понудити више од “не знам одговор, али знам да није тако како ти кажеш”, као што се надам да бар зна да су народу, који грца док прича, и који су грки људи, име дали Срби. Нешто попут мутавих Немаца… који су неми попут Немета, нијеми попут Нијемчевића, ними попут …
Крају не можемо привести, ако не разјаснимо и латински превод, који, млађани тачан одговор из претходне реченице, наводи и као основу и као резултат своје истраге.. потурица. Дакле, реч је о латинском глаголу invadere
Да ли Нимчевић може да прокужи одакле стиже тај глагол? Па изгледа да је кренуо из Омирове постојбине, а он јелински није зборио, па преко преводилачког народа, што, као незаобилазна спона, стоји Грцима на северозападу а Латинима на југоистоку, док није стигао у Рим.
И шта значи то invadere, што је стигло од in-vadо (“in” не морамо појашњавати)? Шта је то vadо? Па веле да то значи ићи, ходати.. Или, што би рекли на Буни, “вадали се момак и ђевојка”. Kако су се вадали? Па вамо, тамо, онамо, ‘намо, vamoose, vamos, andiamo, оди амо. Зато Рафа напада са vamos, Фоњини са andiamo, а Новак их обојицу вада по терену, вамос тамос, вичући “ајде”. Као што се види тај глагол, у изворном српском значењу нема нападачки карактер, али код ових других, што су га нападом и крађом усвојили, он, попут француске собарице, крене шетњом, па кроз забран, да би попримио одвећ агресивну нарав, инвазију. Нешто попут аутора текста.
И … то би било то.. Сад, кад је сваком јасно да смо и επανιστημι и invadere поставили на ноге, па могу лако да ходају, остаје нам да поздравимо Нимчевића и пустимо га да пише кол’ко хоће.. о Буњевцима, Буњевачким Хрватима (ваљда и они морају да нађу своје Лужичке Србе, иако су Сријем и Бачка далеко од Херцеговине, у којој Хрвата, пре Ћопавог, никад није било), да аплаудира и ваби како нам треба више оваквих књига и ТВ дуела. Желим му и да се једном појави уместо овог што-га-брани-кад-га-не-одбрани Јанковића. С друге стране, уместо Митића, који много зна, али није довитљив, било би лепше видети Шаргића (иако му вероватно не би ни смели изаћи на мегдан, под опаском да није свршени историчар), или, понајбоље, Мајстора Радована. Па да завршимо и ту причу.
@АммА Да могу, сто лајкова би Вам дао … !
Amma kad napise komentar razvali ga.. Svaki mu je prica za sebe. I ja da mogu dao bi mu sto lajka…
Драги господине, Ваша реторска питања су за мене заповест.
Ја разумем Вашу љубопитљивост. Лепо је што се као разуман човек занимате за моју личност. Међутим, морате ипак имати више увиђавности. Ваша неспремност да прихватите културолошке разлике ме ипак забрињава. Међутим, нико Вас не тера да ме прихватите оваквог какав јесам, нити да ме разумете. Нисте ми ни род ни помоз Бог.
Слободни сте да доводите у питање сваки мој ред. То је особина хомо сапиенса сапиенса. Критички дух. Умеће запажања. Међутим, Вашу потребу да ми спотичавате ствари, које су потпуно природне не сматрам ни умесним ни оправданим. Побогу, свако друштво па и ово одликују различитости. Сто људи, сто ћуди. Тако каже народна пословица. Мислите да је у Београду другачије? Изађите на улицу па се уверите да не можете из своје фотеље, из које како видим пратите пренос дуела Ђоковић-Надала и друге програме, упознати свет у пуној његовој различитости. На сваком кораку ћете налетети на неког странца, или странкињу, који можда не дишу као Ви, али Вас због тога неће појести, ни попреко погледати.
Ја не сумњам да сте хтели да се нашалите, али Ваше писање звучи као некакво запомагање, да не кажем завијање. Као да сам Вам стао на ногу, реп. Јесте ли човек или пас? Ја Вам скрећем пажњу на то не толико зато што мене погађа то што пишете, колико због тога што то, подсећам Вас није српски бити ситна душа. Срби имају сразмерне носеве, ето Тесла, ето Ђоковић, а њоњаре има зна се ко. Ликови попут вука из Црвенкапе који се крију иза псеудонима.
Српска историја памти много веће витезове или ако хоћете јуноше, него што сте Ви. Мени је драго што се Ви исказали своје мишљење. Али морам Вам рећи ово. Приступате озбиљним темама на свадбарски начин. Само Вам фали мандолина или тамбура па да уз фићук добре бачке ракије запевате, запјевате или запивате да Вас чују и Надал и Федерер: вамос-тамос, окош-бокош…
Ако мислите да сам негде погрешио, када сам говорио о значењу речи епанистими код Јована Малале, слободни сте да то разложите у неком чланку. Нико Вам не брани да то урадите.
Не исмевам се раду колега Шаргића и Митића. Моја запажања нису критике, него предлози, који могу али не морају бити услишани.
Уређивао сам активно до 2018. године Википедију на српском језику. Чак сам 2015. изабран за администратора. Читао сам књиге археолога Срејовића, али га не идеализујем. Ако сам негде оставио супротан утисак, молим нека ми се опрости. Можда сам био непрецизан, можда сам и погрешио. Људски је грешити.
Ја у свом писању не видим додворање. То је обичан осврт на књигу, који садржи позитивне оцене и предлоге. Паметном то је доста.
Пре пет година, када сам састављао свој мастер рад, симпатисао сам Ђорђа Јанковића. Мени не може да се замери то што је Срејовић рекао нешто лоше о Јанковићу.
Нисам нигде рекао да су Латини или извори западне провенијенције најпоузданији извор. Знам и ја за ту народну пословицу, која каже да су Латини старе варалице.
За разлику од примедбе, моји текстови имају научно утемељење. Не измишљам прошлост, него је реконструишем на основу извора, било да пишем о Србима, Буњевцима, Албанцима или неким другим. Никад нисам рекао нешто овако: „Да Буњевце од Хрвата отимају Срби.“ Буњевци јесу били предмет тлаке или опресивних политика. О томе сам писао много. Међутим, увек сам напоменуо да сносе за своју несрећу не мали део одговорности. У 19. веку је било Буњеваца мађарона, који су радили против свог рода и језика. Те појединце, нажалост, Буњевачки културни центар слави као „великане“ (разне племиће, попут Војнића од Бајше).
Апсолутно је нетачно и тенденцниозно тумачење да сам „склон перфидном давању комплимената и подилажењу, да би у следећем трену искезио зубе“ и онај ко саветује да ме „тако треба и читати“ боље нека гледа у своје зубе, јер ко зна: можда их је заборавио опрати.
Симпатичне су ми игре речи с мојим презименом и ако Вас то радује – радује и мене. Али као што видите: нисам ни нем, ни нијем, ни ним, а богами ни мутав. Ја само не трошим речи на све и сва, јер постоје у животу паметније.
Мене није страх да се појавим пред било ким, јер немам чега да се стидим. Не тврдим да сам најпаметнији, али ми не може нико пребацити да не уважавам саговорника. Не служим се кукавичким ад хоминем нападима. За разлику од многих прихватам грешку.
Владимир Нимчевић
@ Пасивни Агресивац.. а.к.а Рудимир Бомбардирович
Младићу… Лепо је од вас што сте се намах одважили да одговорите на моје „кукавичке нападе“, но тужно је видети да неко, трачак умећа казивања, траћи на сејање бра6@њака у чет’ри фергусонове бразде, а још тужније кад магистар, или доктор, наука, „аргумент“ не зна да стави у контекст. У мом коментару, који неки видеше и као приповест што надраста чланак, а у приповести разложено оно што ви, слепи код очију, не видесте, ваљда од блеска одраза из краљевићевог огледалцета, нема никаквих „ад хоминем“ напада. Ви, очигледно, а на запрепаст, не знате ни шта то значи, јер да знате не би сте писали управо тако како пишете, него сте, као узоран миленијалац, улично (не)разумевање, по обичају, ставили у академски контекст, којим сте се, пуни ничим изазваног самопоуздања, што вам га нашминка неки тарот-ментор, који не бејаше кадар догурати до боље плаћеног посла, разгаћили на страницама српског портала, на ком се окупља једно, одвећ малено, друштво мртвих песника… у које ви не спадате… иако сте, вољом газде, добили бон за два пића и мало дрмогуза, да га уновчите код шанкера. Судећи по гомили празних „фласкула“ које сте набацали у писаније, биће да вам банковни курс данас није био наклоњен, па сте бон разменили тек за меку бачку брљу, каквих је понајвише. Бачвани знају много шта, али им седење уз казан баста к’о и сушење сланине… даклем слабо. Као што се и слабо надахњују Претанијом, па до гроба мисле да је артешки бунар врхунац питкости. Кад нема ‘лада до брда. Толико о изласку међу странце. И да, ово вам се сад граничи са тим вашим ад хоминемом, мада, за разлику од вашег уједања, још није прошло царину растанка с добрим укусом.. па слободно утефтерите негде, да знате за убудуће.
Што се, пак, исказа које је ваша докторандска самообрана изнела, тиче, нема пороте код које ће проћи. Кад се неко похвали да је био уредник Википедије, то, код сваког честитог Србина, изазове бар повијање обрве. У вези са текстом који сте објавили, већ сам све рекао, врло јасно. То што ви не умете да читате српски, нисам ја крив. Једно је мислити, друго цвеће брати. Вама се, с друге стране, нема шта опраштати, јер нисте ништа погрешили. Ви сте, потпуно свесно, и с намером, рекли и написали све то што сте рекли и написали. Све по научним методама које сте свикли примењивати у бављењу тзв. историческим наукама. Спрдња од модерне знаности, која, спас сопствене пропасти, тражи у самопризивању у множини. Но, ипак, само кратко… иако не умем. Кад неко каже да је „буњевачко питање наметнуто и потекло из кухиње СПС-а“, а тај исти СПС и његов вожд су синоними за „опћениту великосрпску агресију на домовину Хрвата“, народа коме и ви припадате, и коме сте, с пуним правом, и слободом коју вам нико не може и не сме ускратити, као што вам је Србија, за разлику од Блиског Запада спрам његових лашких шизматика, не ускраћује, напротив, одлучили утврдити припадност и путем тражења потврде о највишем академском звању, код институције-барјактара идеје о Милошевићу као једној од карика вјечне тлаке Хрвата од злочестих Срба, онда се то не може тумачити ама баш никако другачије него као „Срби уносе раздор међу Буњевце“, па ма колико се ви копрцали. Увођење приче о неким мађаронима из 19. века, и прича како су и „сами одговорни за своје проблеме“, је ништа друго него покушај паничног разводњавања идеје „све, све, али зна се ко је највећи проблем“. Да, баш то сте рекли. Има нас овде што смо и матер сисали. Као што сте се најпре наизвињавали за све паре, лажно, како је већ показано, тешећи се да жив човек греши, кад су вам прсти већ ухваћени у тегли с медом, да би у следећом моменту саговорника назвали кером, а његов говор завијањем. Пасивни агресивац Имбрица Шпичек, шлајбер који мисли да разуме шта значи имен је знамен.
Сад иде колац, вашом руком тесан… Пошто се, према сопственом исказу, не бојите појавити било где, јер се, у најбољој традицији српске писане речи у Херцеговини, немате чега стидети, онда ја на то немам шта додати. То је ваљда и кључна реченица, она што масним словима стоји на врху молбе за пријем на свеучилиште. Сваке.
За крај, Срби имају изреку „мој нос, мој понос“. Уз то, нису уопште познати по бредпитовској симетричности његовог величанства. Ни Тесла, ни Ђоковић. Ни ја, да не стојим у истој реченици с њима. Уосталом, Срби се гнушају тих ломброзовских пропорција, које нам, непозвани, натурате, иако смо и ту пролазили ни испиту, на којем смо већ виђени како падамо. Помоћ.. ослоните се на повијесне знаности, па сазнајте откуд у српском језику реч „тинтара“, као синоним за главу? Зато престаните мени причати шта јесте а шта није српски. Нема потребе за шлихтањем где му места није, но то вам је изгледа у нарави, али ви то не видите од пренадуваног ега, пресвученог патином лажне скромности. Зато управо ваш нос стално крвари, јер га убише оне грабље које сте сами немарно бацили у двориште, а којим се шећкате к’о унеређен голуб. Вечно млади Јова Радовановић је својевремено рекао „замис’ите, онај Минимакс мени каже да имам велики нос, а његов изгледа к’о нож за бурек“! И да Срби, својим њоњарама тепају баш тако. Од њих је то преузео чак и ТНТ члан Боб Рок, а све у њиховом лијепом пријеводу с таљанског, али од дечарца попут вас не очекујем да то зна. Кад следећи пут посетите Непокорени град, нађите времена да у повратку пређете Саву, па питајте тамо на југу. Кад већ не питате преко Мораве. Јавите шта су вам казали, а ја ћу вам сад тек рећи да нисмо кере. Као што нисмо ни ти ваши хомо сапиенси. То није Господња врста. Ми смо тек боголики људи.
Пошто распре оваквог типа имају намеру трајати к’о бој Марка и Мусе, ја ћу овде завршити сваку даљњу дискусију, јер сам уморан од мењања пелена. Није да немам воље, но ме уби артритис у прстима. А нема ни потребе да терамо газда Ацу да нас прекида тамо око 6. децембра. Вама, ма колика вам била неверица, желим сваку срећу у раду, а ако вас симетрични нос нагна да га још који пут истресете на ове стране.. бујрум.
Како прескочих пасивно – агресивне грабље на којима је размак између зуби три дана јахања по таштости, а доскок ми беше баш на вр’ коца који упокојава празнину, само да речем, у вези са органом у Србља величине к’о кључ од луднице, да у Србским земљама вазда важи да оно што је у излогу то је и у радњи… Многоцени бисер – коментарор @АммА, барем на моје дивљење и благодарност, изволео је реквизитом из радње отписати несрећнику челом приљубљеним за дршку од грабљи, баш како и заслужује – после грабуљања ваљано је и залити… авлију и голуба у авлији… Наклон за поседника спремишта душе кад јој време дође, где је спремиште таман по мери душе…
Невероватно је да се и даље нека браћа пецају на бућкало конвертитско које нам подилази па чак и ћирилицу користи а презире је сваким атомом свога бића. После оног дијалога на Хелм касту пробудили се сви њихови спавачи и трују нам сајбер простор са својим језуитским ботовањем. Цар Душан је знао како са њима…
Вас, Амма, као да је спопала нека грозница. Мора да Вас је потресао мој коментер, који је достојан одговор на Ваш напад, јер на ону гомилу ад хоминем напада не може се другачије одговорити него ин медиас рес, па нека боли, и треба да боли. Ја нећу трошити више речи на Вас, јер ми није смисао и циљ живота да се препирем са неким анонимусом који не жели и не може да схвати неке ствари, који своје задовољство проналази само у неколегијалном подметању ноге.
Али погледајмо ствари из практичног угла. Док сте Ви писали ту коментарчину од 2 странице, с циљем да дате смисао Вашем овдашњем бивствовању, ја сам написао историјски текст од 7 страница. Није тешко погодити шта има трајну вредносту. Ово што сте Ви написали је лепо, насмејало је неке људе, пробудило одређене емоције, али то остаје забележено само као епизода, момент, ништа друго. За то се не добија медаља, животно дело.
Али ја Вас разуем. Вероватно сте јако усамљена особа која је одбачена од друштва па налази уточиште у српству у складу са оном “Патриотизам – последње уточиште хуља”. Ок, разумем ја да нису сви људи љубитељи лепе и учене речи, – ако нешто не волиш, не значи да то мрзиш – али хејтери ми нису јасни. Смисао њиховог бивствовања је да – подстичу на мржњу. А то управо Ви радите Амма. Подстичете на мржњу. Имате почетничку стрећу, али ћете кад тад досадити људима с тим. Свет се мења, а Ваша фотеља није једини извор мудрости. Ја сам своје ноге добро протегао да бих дошао до знања.
Велики сте Ви јунак, а оружје су Вам – јефтине речи што не вреде ни за ВЦ папир од рециклираног папир, јер папир па био он и од рециклираног папира има своју сврху, а Ваше речи – немају никакву сврху.
Ви из петних жила покушавате да ми нађете неку мрљу у биографији. И шта сте ми нашли? Јака ствар. Та има и бољих њоњара од Ваше.
Ви и Ваше душебрижништво за истину, правду, Буњевце- Ајде молим Вас. Немојте ласкати себи. Простачке речи Вас одају. Ви сте само један обичан хејтер који тражи длаку у јајету. Да од Вас зависи слика Срба у свету, њихова историја и култура, тешко би им се писало. Била би то мрачна авлија, у коју нико не би хтео да закорачи.
Боље загрејте столицу, научите нешто ново, па поделите с људима, него да се бавите класичним подметањем ноге зарад постизања јефтиних поена. Ако сте мислили да ће те се прославити тако, грдно се варате.
Ја на кукавичју песму немам воље трошити даље речи, а Ви певајте, пивајте, пјевајте. Искористите ово мало добре воље и стрпљења публике, а после… а после се запитајте зашто за нешто више нисте способни.
Шаргић је завршио Вишу Школу за Менаџмент у Блацу.Који је то ниво знате и сами.Годинама радио као новинар код Гашића керамичара и фалсификатора.Иза свег тог аутохтонистичког булажњења стоји Служба.Она је од једног металостругара који је рециклирао Милоша Милојевића направила кобајаги професора ,доктора и академика само не знамо где је то предавао и на чему је докторирао.Сада овј Шаргић и несрећни Митић који је школовани историчар за кога не знам дал је пролупао или ради за Службу и паре.Све је то ниво СНСа интелектуалаца.
Данас сам сазнала да је новински чланак научни рад.
Благо нама, шта све ново сазнасмо! Открили то ових дана, указало им се! Нажалост, често нисмо обавештени какве су то школе позавршавали проналазачи нових истина јер обично није јасно наведено, а о коментаторима да се и не говори. Књигу двојице аутора, непознатог образовања (бар није наведено), са темом коју су одавно истражиле генерације најумнијих глава овог народа.Када се оспоравају Тацит и Константин Порфирогенит ваљало би то и доказати, само би било тешко! Али што доказивати, они знају? Сели, дубоко се замислили, добили и неко надахнуће, указало им се! Иначе, ово и слична откривања Америке закаснела су – ко је где дошао и када, утврдили су давно далеко образованији људи, угледни научници! Наравно, они нису мислили да је земља равна и слично!
Рече један од аутора: “Није време за салонске приче, које јавност не разуме, нити има снаге и воље да разуме. Народ подноси и може још свашта да поднесе, али очекује и захтева да и научници, које је отхранио на својим грудима, заузму одбрамбене положаје. Зато је крајње време да се у Србији о националној историји почне говорити – асертивно”. (“асертивно” није овде баш добро употребљен израз), Иначе, све је научнике народ отхранио на својим грудима, били су достојни синови свог народа, научници које такви сада као ви понижавају, одбацујући њихова сазнања и њихов научни рад, подилазећи неким потребама овог напаћеног народа на најнижи начин, подстичући га да мисли да је најстарији и најбољи, не би ли заборавио своје садашње стање!
Мислите, народ ће разумети ово ваше бесмислено надмудривање око грчког глагола, то, је ли, није салонска прича?! А шта је то? Ова изјава је цинична, некоректна и увредљива управо за народ. Ви ћете му таквим начином приближити историју? Па нисте изабрали баш најбољи начин са тумачењем грчког глагола и асертивним питем! Имамо крајње забавну ситуацију да се незналице данас често позивају на слободу мишљења – они тако мисле (нпр, да је земља равна и сл), а слобода мишљења је основно људско право! Чекам с нестрпљењем следећу фазу – када неко закључи да му се неки правни пропис не допада и да је његово грађанско право да га не поштује. То срећом неће моћи, нема државе где то може, али оно што већ гледамо је да многи сматрају да је њихово људско и грађанско право да се не поштују основне моралне норме! Све у свему, тешко нама! Не треба нама ковид, довољни смо сами себи, овакви!
@ Salus – “…све је научнике народ отхранио на својим грудима, били су достојни синови свог народа, научници које такви сада као ви понижавају, одбацујући њихова сазнања и њихов научни рад,…” >>> N.Samardzica? Dubrafku? Radica? Ljusica?
@ Istoricar = diplomac vatikansko-komunisticke (bravarske) verzije istorije? Pogledaj prvi komentar I odgovori.
За Poenta
Наравно да не мислим на њих, а чудим се што нисте разумели на које научнике мислим! Ови које сте поменули нису јединствена група, нису се ни бавили питањима о којима је овде реч, изузев Радића који је византолог. Љушић са том темом нема баш никакве везе! Све то сведочи да у овој жучној и ружној расправи учествују људи који не да не познају довољно, него не познају уопште материју о којој је реч, а спремни су да тврде да све знају и да воде бескрајне расправе! Упозоравате и вређате човека који је само установио оно што је требало да буде на почетку наведено – школску спрему једног од оних који су просипали знање стечено на школи за менаџмент у Блацу (висока квалификација за мудровање о историји)! Да ли знате шта је човек завршио, вероватно не знате! А што бисте и бринули, лакше је вређати! А шта сте Ви студирали, ако смемо да питамо, када знате да оно што су писали угледни научници давно о досељењу ништа не ваља и у којој сте научној публикацији то темељно и на изворима оспорили? Наравно да нисте, Ваше знање је Богом дано, не треба му никаква школа да га овери, али сте у вређању, као и већина овдашњих коментатора прави мајстори!
Иначе, оно ватиканско-комунистичка верзија је урнебесно!
@ Sale
Malo provejava strah iz tvog komentara, strah od Trzista rada s obzirom da ti je diploma falsifikat I to mnogo viseg ranga od plagijata Malog. Mozda ce cak morati I da se vrati novac nezasluzeno dobijen na bazi tog falsifikata. Mislim da ti nisi kvalifikovan da ucestvujes u raspravi s obzirom da pominjes Porfirogeneta. On je nekada bio jedina referenca za tzv. doseljavanje nekih Slovena (tj. Srba) ali ga vise ne pominju ni najzagrizeniji zastupnici te lazne seobe. Ne samo sto je ocigledan falsifikat uradjen 1000 godina posle nepostojece seobe, cak I da je original bio bi pisan 300 godina posle te seobe a u medjuvremenu nista nije napisano, pa je pitanje da li su mu to dedovi prenosili s kolena na koleno. Inace je pisan na moronskom nivou I moze se tretirati kao humoristicko stivo (znacenje imena tada nepostojecih Hrvata je opisano kao ‘oni koji imaju puno zemlje!!’ I imaju 100 hiljada ratnika). Cak I seljaci na Kalenica pijaci razgovaraju o istinitoj srpskoj istoriji o kojoj znaju vise od nasih istoricara. Da vidimo – koji su to ‘daleko obrazovaniji ljudi I ugledni naucnici’ utvrdili da su se Srbi doselili u 7.v. Hajde da cujemo barem jedan dokaz ili svedocenje o toj seobi? Arheoloski, genetski, lingvisticki, antropoloski, mitoloski, istorijski, knjizevni, toponimski, bilo kakav? Ne postoji ni jedan jedini dokaz!!! Mozda bi ti bilo korisno da procitas susedni clanak o Srpsko-Sanskritskom recniku, mozda ti pomogne da progledas, mada sumnjam. Inace, posto si opterecen diplomama mogu da ti kazem da bi bio presrecan da imas polovinu mog obrazovanja mada sam I ja u skoli nekada ucio tu vatikansku istoriju. Nazalost, neki kao ti, koji su celi zivot disali na trsku, pre ce pristati da disu na skrge nego sto ce prodisati sopstvenim plucima.
А да претходно чујемо макар један доказ о свему овом што сте Ви написали! Каква ли је структура личности која је из свега овога извукла фалсификовану диплому (моју!?), страх, тржиште рада, поређење са дипломом Малог и сл.? Као што знате све о досељењу, тако иzгледа знате све и о мом образовању!? Да није то мало чудно? Зар не видите шта све не извире из тих Ваших неколико несувислих реченица? Пошто ми моја струка не допушта да Вам дајем дијагнозе и оцене, што Ви себи без икакве ограде допуштате, препуштам Вас Вашој самољубивости, мржњи и свему осталом – изгледа да Вам то прија! Нити желим, нити умем да се надмећем у неваспитању и простаклуку, ту сте апсолутно надмоћни! Уживајте, размишљајте о организовању експедиције да докажете да је земља равна, кажу да ни то није баш поуздано доказано, а вакцинисати се немојте ни случајно, знате ко стоји иза тога и какве су им подле намере! Што се тиче Стања ствари, већ се истакло дајући несразмерно много простора антивакцинашима, аутохтонистима, антисемитима (због чега би ипак требало да се замисли) тако да заиста саосећам са бројним дивним људима који се овде јављају, мудрим људима и врсним зналцима онога о о чему пишу!
Што се тиче санскрита, за шта би Ви Речник искористили као доказ? Па он је у корену бројних европских језика, то се одувек зна и нико не оспорава, а није ни тек сад откривено, као што се Вама чини!
@ Salus
Заборавили сте да набројите да вређамо и старе особе (а мрзимо и црнце).
Ко су АНТИвакцинаши, односно вакцинаши? Не бих да идем даље па да питам где су антивакцинашитељке, односно вакцинашкиње.
Стању ствари
Овај вас је одговор недостојан, покушава да буде циничан и духовит, али је само детињаст! И антивакцинаштво и антисемитизам, а ево и аутохтонизам на вашем сајту је све више присутно, такво је, по лако пребројивим подацима, стање ствари! Да сте дали и дајете више простора антивакцинашима, и то оним најгласнијим, најогорченијим и најагресивнијим, него онима који покушавају да објасне потребу и оправданост вакцине, чињеница је, прелистајте мало своје архиве и пребројте! Што се тиче антисемитизма, то је било тако болно видљиво поводом оних срамних напада на др Кона и ужасних коментара које сте пуштали! А аутохтонистима до сада нисте давали простора, али ево почели сте! Али, нису ставови битни, свако има право да има своје мишљење, дa буде и незналица и све остало. Може се човек запитати каква је сврха објављивања таквих текстова, али је таква ваљда ваша уређивачка политика и ниво којим се задовољавате. Али увреде, и то најниже и најпростачкије које пљуште у коментарима, ипак не би требало пуштати! Зашто не поштујете правила која сте прописали? Жао ми је што нећу читати више све оне сјајне текстове које објављујете, преплавили су их загадили ови други!
Хтео сам и нек’ дан да додам пар речи, али бејах спречен
Владимир Нимчевић је нажалост један класичан производ класичног академског затупљивања које се одвија на Филозофском факултету у Новом Саду. Где је отишао даље, не знам, али је основне студије тамо завршио. Већ првим се даном истицао и већ је у првих пар недеља нашао своју тему живота, чувене “Буњевце”. Као прави перспективни академац, покушао сам да ступим у дијалог с њим и да чујем шта има толико фамозно и фантастично око те теме, међутим, све се свело на старо добро ОДСРБљавање, уз већ добро опробане методе крађе културе односно присвајања “туђе” и идентитет базиран на “Нисмо Срби”. Где ли је то већ у историји виђено пре?
Знао сам да ти се смеши лепа каријера ******* ******** и нисам и немам мотива да ти те снове рушим, али нисам очекивао да на једној страници попут ове наиђем на твоје писање на било коју тему, понајмање бављење старогрчким, којим се ниси бавио на факултету (Постојао је избор одмах на почетку прве године, или старогрчки или латински).
Само један упит у DDG (DuckDuckGo) са термином “greek revolution” је довољан да одведе међу првим, ако не баш први линк, на сајт баш википедије који се бави темом грчког рата за ослобођење од Турака, где између осталих, стоји термин који се користи и у грчком за овај догађај. Погађајте ЈЕДНОМ који глагол је у употреби.
Σερβική Επανάσταση
Овај појам, такође, ако било ко претражи, добиће међу осталима И страницу Википедије која описује Српску револуцију, односно процес два устанка и касније постепено ослобађање градова
ЗАШТО онда, ти знаш боље од Јована Малале да Срби нису подигли устанке у 6 веку, већ су неки нападачи, али исти тај глагол 1300 година касније није споран да се окарактерише Први/Други српски УСТАНАК?
1. Зато што је тако намештено од стране бечко-берлинске школе која није мит, већ производ тога да је већина наших боље стојећих породица крајем 18 и почетком 19 века слала своје синове у гимназије и лицеје у Немачку (Пруску/К-у-К). Тих година креће буђење националне свести код Немаца, под утицајем одређених спољних фактора, и тих година се формира идеја о Немцима као великом народу и потреби тог “великог народа” за некаквим већим “животним простором”. Обзиром да су на западу имали Французе, а на истоку Словене једини пут је био на југ, кроз Турску.
Тада се ради стварања погодног тла за освајања, сеје идеја о нама Србима као дошљацима, о томе како смо ми упали на територију Римског царства, чији је макар формално-правни, наследник била К-у-К монархија и како ми некуд треба да идемо, а све зарад новог колонијализма Немачке, која у тим годинама још није почела да се консолидује и уједињује.
Једноставно, школе су предавале такве програме а наши преци који су из тих школа изашли су по старом добром српском обичају, били наивни, па у то поверовали.
(Провери прве преводе Малале на енглеском и упореди са каснијим преводима, укључујући и ромејске изворе за историју народа Југославије)
Извини, не могу да Ромеје и њихову државу називам како им је назив смислио Јероним Вулф цирка 100 година након пада Цариграда, једноставно не могу.
Зато што немаш критичко расуђивање и не можеш да се одвојиш од парадигме којом су те уловили на Новосадском Универзитету, нажалост, и зато што свесно или несвесно падаш у когнитивну дисонанцу да све али БАШ СВЕ што си учио о историји Срба је потребно претрести. Што се иде дубље у прошлост, то су потребна претресања већа.
По когнитивној дисонанци се не разликујеш од много људи данас, који исто стање имају зато што и даље упорно верују “ауторитетима” уместо да потраже, прочитају нешто ван “лако доступних” радио/ТВ/Интернет гласила, а на тему “јавног здравља”.
Дејан Пушкаш
Занимљиво – после више од 20 наведених примера, где се види да анализирана реч значи “устати”, аутор текста закључује да у овом примеру значи “напасти”.
Молим све коментаторе да се више не осврћу на “лик и дело” В. Нимчевића, мислим да је речено и превише. Ако неко има нешто да каже о суштини текста, нека пише, у супротном коментари неће бити објављени.
@ АммА
Молим Вас да се убудуће не поигравате именима и презименима, хвала!
Александар Лазић
Ево ја имам да кажем нешто о суштини текста, као доктор филолошких наука.
Прво, идеја о српско-санскртском речнику је од почетка погрешна. Санскрит је језик религије, и што кажу антрополози, све што је на њему изречено мора се “превести” на разговорни језик напросто због тога што су речи у њему митологеме. Српски, са друге стране, није језик религије. Уколико је неко заиста желео да преиспитује древне везе између Срба и Индијаца преко језика, боље да је сачинио српско-тамилски речник. Тамилски је разговорни језик (а не религијски) и старији је од санскрита.
Друго, да би се расправљало о аутохтонизму, морају се променити неке основне поставке. Видим да сви воле да цитирају неке старе списе. Зашто? Откуд то поверење према писаним сведочанствима ако знамо да је по истом том званичном наративу до открића писма дошло услед жеље виших сталежа да легализује, трајно осведочи свој вишак производа. Дакле, ми овде говоримо о једном средству насталом релативно касно кад је посреди људска прошлост, тек у металном добу, са друштвеним раслојавањем и поделом на богате и сиромашне (пре тога смо имали егалитарна друштва), и које је од почетка служило једној класи (елити), што аутоматски значи да је ишло на штету осталих сталежа – да није било објективно, него субјектвно. Даље, друштвена стратификација је заснована на материјалној разлици, што значи да је основна вредност у класном друштву, какво и данас преовлађује, новац. А новац служи да би људима давао моћ (а не за гледање). Моћ људима треба да би имали контролу над другима. Ако се контролише економија, политика, јавни живот, уметност – откуд било коме идеја да се не контролошу историјски уџбеници? Данас је владајући приступ у историјским наукама унитаризам, повезивање најдаље прошлости са садашњицом, што се може учинити на више начина, но само један може стајати у уџбенику! Чији? Оног ко је јачи, наравно. Укратко, ово потезање шта је који грчки писац рекао је само одраз сујете типа “ти ћеш мени рећи, ја сам читао више од тебе”, и ништа више од тога! При правилној реконструкцији прошлости мора се, напротив, поћи од материјалних трагова (археолошких), геолошких сазнања, ономастичких, етнолошких, социолошких, генетских и других, повезаних са усменим предањем – које је одраз колективне свести, а не богатих издвојених елита – док записе ваља узети у обзир тек ако се поклапају са осталим резултатима. Имамо реч tradere у латинском која је значила и “издати” и “предати”, а од ње је развијена и именица традиција: како повезати та три појма без ономасиологије, без понирања у друштвене појаве које су повезале издају са традицијом? Кога брига шта је рекао Јован Малала! Научиш своје обичаје и веровања, видиш када су и где морали настати (нпр. појам издаје није могао постојати пре размене жена и мешаних заједница), па одредиш лако где си и када био.
@ Салус
Молио бих Вас да ми објасните какав је доказ Порфирогенитов спис, написан 3-4 века након догађаја које описује. То је сведочанство колико и кад бих ја написао да су Срби одувек били ту где јесу, а да су Грци дошли у 17. веку – Поргфрогенит није био сведок догађаја (осим ако није живео преко три века). То његов исказ своди на рекла-казала. Него, где су ти антички списи из азијских степа који помињу наше присуство тамо? Како могу историчари да тврде тако нешто без тамошњих Порфирогенита? Кад им одговара, само писани трагови вреде, а у другим ситуацијама се може закључивати и без записа. Порфирогенитов спис је сведочанство само једне ствари: како су Грци третирали Србе и Словене почетком 17. века, када је та белешка нађена, тобож у препису. Тобож јер у њој нема ничег логичног: један ромејски цар преписује ватиканског лобисту Анастасија Библиотекара, заклетог противника свог патријарха стотинак година раније, такмаца Константина Солунског у пирењу католицизма/православља по словенским земљама? Мора да смо били много важни када смо ујединили такве две европске силе да се сложе око нас. Све пршти од логике и доследности у званичном наративу…
@Путник
Е мој докторе филологије!
Јован Малала је производ жеље да се противника разоружа његовим оружјем.
Јована Малалу признају ови што причају о досељавању, а Шаргић и Митић су баш због тога се ограничили у свом делу само на оне изворе и писања која њихов и мој заједнички непријатељ, бечко-берлинска багра неограничено ограничених мозгова, признаје.
Мислиш да не постоје археолошки, културолошки и митолошки трагови да је Србин вазда био на Дунаву, барем од задњег леденог доба?
Пример језика:
ЛЕДИНА — Велики лед и ливада
Шта мислиш, одакле нашем народу идеја да споји та два ако није уживо гледао велику ЛЕДИНУ северно од Дунава? (географска референца је релативна, упрошћена за оне који се нису удубљивали у тематику)
Кад седнеш, смириш мисли и озбиљно кренеш да претураш по богатству српског језика, схватићеш да је овај пример КАП У МОРУ.
Примери традиције:
Од Лепенског Вира (култура тако названа) до почетка прошлог века, огњиште у сред дома, мртви сахрањивани испод прага
Од Лепенског Вира до данас обележавање митског претка од којег је породица потекла (Слава)
Од Лепенског Вира до данас обележавају се са огромном помпом само три догађаја у човека
Рођење/Зрелост(женидба)/Смрт
(У модерно доба, више се не слави толико зрелост колико номинално пунолетство које никоме не значи ништа, осим да за трошење дувана и алкохола ти нико неће звати родитеље
Што се тиче критике извора попут Малале, апсолутно се слажем.
Оно где се не слажем је део где су латински и/или грчки извори епоними објективности и непристрасности. Лично, инсистирам на питању зашто се један те исти глагол у контектску Историје Срба НИКАКО НЕ СМЕ преводити као “Побуна домаћег становништва против окупатора — УСТАНАК ” а у контексту буквално свих осталих места у писаним изворима то сме.
Ако су моји преци прешли Дунав и освојили целу територију данашње Србије,Босне, Бугарске, Грчке и европског дела Турске, изузев градова Солуна и Цариграда,
ОНДА
су и Грци пре 150 година отимали земљу од Турака у ономе што сви на свету у својим књигама историје називају “УСТАНАК”.
УСТАНАК је условно дозвољен, спрам крајње политичке употребе. То ако си оно како се представљаш, би требало да ти буде моменат црвене пилуле да посумњаш да те је неко јако дуго и јако темељно лагао.
Што се тиче санскрита, ту би могли летњи дан до подне распредати, али види шта Индијци који познају санскрит кажу на невероватну количину сличности санскрита и српског? Нису Шаргић и Маринковић то извукли из шешира, измислили топлу воду, већ су прво нашли управо Индијске стручњаке за језик како они повлаче црту, не једнакости, али велике сличности у оним најосновнијим појмовима (доба дана, бројеви, основни алати, типови земље итд)
@ Scribtor
Да, ледина је наша реч и од ње потичу сви они називи са -ланд за земље на северу Европе. То је добро познато. И то су показатељи које треба наметати, као што сам јасно навео у горњем коментару.
Малала може ићи нама у прилог, али уопштено узев сваки писани извор скреће тему са суштински важних извора на писана сведочанства, а тамо има свега. Ја сам за то да је боље избећи уопште записе и ослонити се на чвршће трагове.
Што се тиче индијских језика, ја знам лично човека, Индијца, који говори хинди, телугу, санскрит и тамилски. Хоћеш да кажеш да неко одавде боље зна те језике од њега? Сећам се како је Александар Лома писао да је Кришна корадикално са нашом речи црн, пошто је то његова боја. Боја Кришне је тамноплава – толико о стручности наших познавалаца Индије.
А о познавању језика већ сам рекао горе: основно је не поредити суштински религијске језике са разговорним и стандардним (националним). Стандардни језици су свуда на свету настали од дијалеката! Не од језика религије. Поредиш српски стандардни или српски дијалекат са индијским дијалектом.
Једно питање: јеси ли ма и секунд поразмислио о ономе што сам написао пре него што си ме напао? Признај да си једва чекао да покажеш како знаш више од мене. Шта ти то треба?
Zanimljivo da se raspravlja o svemu, samo ne o kljucnom, CEMU SVE TO? A, to ne samo da je kljucno pitanje, vec je i izvor ove rasprave i samog “autohtonizma”! U tekstu V. Katasonova o Zaku Ataliju pisao sam o onom “iza” i pokusao da pokazem kako je okrenutost tom “iza” zavrsila njegovim izmestanjem u SADA, a zatim i u buducnost, u BUDUCE SADA, preko ideja istorije i njenog kraja, u slucaju Atalija u tehnoloskoj utopiji. Motiv okrenutosti tom “iza” je bila ideja slobode kao oslobodjenosti od/za predaju, odnosno ideje biti “iza” sebe, tj. neuslovljen bilo cim. Posto to nije moguce, rodila se ideja istorije kao dolazenja slobode sebi.
Ova rasprava izmedju autohtonista i zvanicnika to dobro ilustruje, tu opcinjenost onim “iza”, ali i mehanizmu njegovog izmestanja.Naime, ovde se radi o pitanju istine koja je samo sredstvo za nesto drugo – “istorijsko pravo” (kako autohtonista pomenu, zato sto Albanci tvrde da su starosedeoci).Dakle citavo to okretanje onom “iza”, ima za cilj njegovo pretvaranje u sadasnjost, kao sadasnje “istorijsko pravo” (koje, uzgred, ne postoji, i ne samo to, vec se savremenost konstituise nasuprot te ideje).Dakle istina je tu samo sredstvo za nesto drugo od sebe.To je i normalno, jer istorija se bavi cinjenicama (otuda genetika, arheologija, geologija i druge “istorijske nauke”), koje mogu biti tacne ili ne, ali istina je nesto drugo, istoricarskoj istoriji nedohvatljivo.Ali, to ovde nije ni vazno, jer je istina samo sredstvo.
Na kraju jedno iznenadjenje. Ova rasprava uopste nije o istoriji i vremenu !!!! To je rasprava o prostoru !!!! Nekada davno Fihte je tvrdio “prirodno pravo” naroda na “prirodne granice” koje ce obuhvatiti sve ono sto jednom narodu treba za samostalnost, otuda i zatvorenost takve drzave. Sto i kusur godina to se pretvorilo u “lebensraum”, sa poznatim posledicama.I ovde ono “iza” treba da se pretvori u prostor na koji se ima “istorijsko pravo”.
…ovog teksta I ove teme…Slobodan Reljic je jedan od novinara cije tekstove rado citam jos iz doba starog Nin-a. U svom poslednjem tekstu on pise o Bakiru I njegovom shvatanju istorije Bosne I ‘dobrim Bosnjanima’. Koliko je istorija falsifikovana I korumpirana moze se videti cak I iz teksta tako odmerenog I analiticnog novinara (sada I profesora sa naucnim radovima). Evo par recenica:
“А баш би урнебесно било да идемо около и аралаучемо да је цар Константин Велики, онај из Наиса, син Св. Јелене, Србин и српскога рода…
… а да би се целом свету показало да је све то једно велико антиисторијско зезање. То јесте колективно понижење, али оно је неизбежно. Народ се не сме играти својом историјом (u kontekstu Aleksandra Velikog, Grka I S.Makedonaca)….
… Поред неизбежних списа византијског цара Константина VII Порфирогенита из X века,…”
Na kraju Reljic izvlaci zakljucak/savet:
“Зато је за веровати да ће Бакир сад да се повуче на неко поље где су његова знања темељнија.”
Reljic bi takodje mogao da poslusa I primeni sopstveni savet na samom sebi, ili pak, da seljackom logikom testira a ne slepo prihvati ono sto je negde procitao.