Покрет за одбрану КиМ: Ако српске власти заиста неће признати тзв. Косово – крајњи је тренутак да то и покажу

Саопштење Председништва Покрета за одбрану КиМ поводом терора над Србима на северу Косова

Лого: Покрет за одбрану Косова и Метохије

Илегалне приштинске „власти“ су, као својеврсни „подстрек“ преговарачким активностима Мирослава Лајчака, који је недавно најотвореније обелоданио да је његов задатак „пуно међународно признање Косова“, послале своју паравојну полицију на север Косова и Метохије. Њихов циљ је да симболично потврде окупацију читавог простора Покрајине, коју је председник Србије Александар Вучић омогућио уклањањем српских установа на северу КиМ. Поред тога, „косовске власти“ на овај начин стављају до знања непризнавање аутомобилских таблица из централне Србије, као једног од атрибута државе Србије.

Једино што је можда горе од албанског и западњачког насиља јесте околност да је, с истеком предвиђеног прелазног петогодишњег периода, овај потез Приштине омогућен Споразумом о реципроцитету за аутомобилске таблице који је сам председник Вучић 14. септембра 2016. потписао са председником сепаратистичке владе Исом Мустафом. Тиме је болно показано да онај ко са побуњеницима преговара на непринципијелној основи (свесног занемаривања Резолуције 1244) не само што им омогућује третман сличан држави него се игра с укупном сувереношћу сопствене државе.

Председник Србије је после седнице Савета за националну безбедност иступио са уобичајеном јаким речима иза којих не стоје дела. Овога пута, његова љутња имала је функцију да прикрије његову прећутану саодговорност за оно што се догодило.

Александар Вучић: Одбио сам предлог Квинте за решење, тражимо повлачење свих трупа са севера КиМ

Зашто је било потребно да прође дан и по од акције албанске параполиције на северу Косова и Метохије и зашто је председник Србије у овако драматичној ситуацији одложио доношење одлуке о противмерама за неколико дана? Реч је очигледно о недржавничком поступању у тренутку када држава мора активно и хитно да реагује. Александар Вучић се, поред осталог, обратио члановима Квинте који прећутно подржавају акције албанских сепаратистичких власти. Ову основну чињеницу квинта може да прикрије позивањем на Споразум од 2016. године.

Све ово упућује на убрзану припрему финала тзв. дијалога између „Београда и Приштине“, а то је потписивање акта о признању тзв. Косова од стране Србије. И овде су актуелном председнику Србије везане руке још јануара 2014. године његовим прихватањем обавезе да ће то учинити. Тада је Влада Србије пристала да потпише правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа са тзв. Косовом.

Јединице РОСУ на северу КиМ (Фото: AP Photo/Visar Kryeziu)

Албанска демонстрација силе на северу КиМ има подршку ЕУ и САД, што ће приштинске самозванце охрабрити да и даље вуку овакве потезе. Још једном је, можда снажније него икада раније, показано да су процес придруживања ЕУ и одбрана суверености Србије на КиМ неспојиви и да су преговарачки процес под покровитељством ЕУ, као и сви из тога проистекли споразуми, били огромна грешка. Зато је права адреса Србије за покретање међународне акције Савет безбедности УН и Генерална скупштина УН, инстанце које владе Србије заобилазе већ десет година. Ако српске власти заиста мисле да ни на који начин – а не тек декларативно – неће признати тзв. „Косово“, сада је крајњи тренутак да то покажу – тако што ће опозвати све по Србију опасне споразуме потписане изван правне основе коју зацртава Резолуција 1244.

У Београду, 22. 9. 2021.
Председништво Покрета за одбрану КиМ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

1 reply

  1. Покрените општенародну петицију!

    Упутите званичан захтев Народној скупштини. Па да видимо да ли ће она реафирмисање 1244 да стави на девни ред, и шта ће 90% мамлаза га изгласа; можда ће да покушају да покажу да ипак нису мамлази и ненародни отпад који је окупирао Србију.

    Зашто нисте пре последњег одласка Петковића у Брисел јавно, као Покрет, барем тражили даље померање петогодишњег рока.

    Најновијим тражењем садашње власти да се тзв. Росу повуче, српској јавности се – опет и поново -потврђује да накнадна реакција власти у Србији само омогућава Арбанасима да направе три корака напред а један (тактички) назад.

    У којој се то држави ”дијалогом” назива оно када наша страна ставља потпис и одмах примењује, без чекања на корак са друге стране!? Зашто се не говори да се у међународном праву на конвенцију, например, најпре декларативно стави необавезујући потпис, па се онда ратификује, тј. примењује!

    Да ли сте писали ургенције или жалбе поводом досадашњих тужби Уставном суду у вези са Бриселским споразумом?

    Итд.

    Ипак, хвала на оваквом саопштењу!!

    2
    1

Оставите коментар