Битно је да истина о Домовинском рату није упитна. Свесни смо патње свих оних који су прошли логоре, нисмо то заборавили, рекао премијер Хрватске
Андреј Пленковић (Фото: Фонет)
ЗАГРЕБ – Хрватска није сметнула с ума подизање тужбе против Србије и захтева за ратну одштету, на томе се ради, рекао је данас премијер Андреј Пленковић у Сабору, а на молбу једног посланика да парламент осуди позив српског председника Александра Вучића за истицању српске заставе, одговорио је председавајући Гордан Јандроковић, рекавши да то није тема и да је та „иницијатива промашена”.
Хрватски Сабор је данас отпочео редовно јесење заседања са „актуелним преподневом”, када посланици постављају питања премијеру и министрима, која су се током првих сат-два углавном односила на Србију.
На питање Стипа Минарића, из опозиционог Домовинског покрета, када ће бити подигнута тужба против Србије са захтевом за ратну одштету, Пленковић је одговорио да је та тема дигнута на билатерални ниво.
„Радимо на томе, нисмо то сметнули с ума. Дијалог који наши министри и ја лично водимо с удружењима хрватских логораша, искрени су и конкретни. Ми ћемо на томе истрајати, настојаћемо да правда буде реализована. Битно је да истина о Домовинском рату није упитна. Свесни смо патње свих оних који су прошли логоре, нисмо то заборавили”, рекао је Пленковић, пренео је Танјуг.
Миранић је додао да тужба и ратна одштета нису питање новца већ достојанства и примети да појединци губе приватне тужбе против Србије и још, како је рекао, морају да плате судске трошкове.
Он је упитао зашто држава Хрватска не стане иза тих људи, али на то није добио одговор.
А на молбу једног посланика да парламент осуди позив председника Србије Вучића да сви Срби у свету истакну српску заставу, поводом данашњег обележавања Дана српског јединства, одговорио је председник сабора Јандроковић.
Он је подсетио да је јуче речено оно што је, како је рекао, требало да буде казано.
„О томе можете говорити током расправе, немамо посебно тачку о томе, та тема не заслужује посебну расправу јер је иницијатива промашена, свима је јасно. Драго ми је да су се припадници српске мањине о томе изјаснили”, рекао је Јандроковић.
Министар спољних послова Горан Грлић Радман је на питање Роберта Јанковића о граници са Србијом на Дунаву, рекао да су преговори о коначном утврђивању хрватско-српске границе у току.
Он је подсетио да је на последњој седници комисије у јуну 2019. у Београду закључено да постојећа одступања катастарских граница нису толико велика да се не би могло барем покушати да се то питање реши договором.
Хрватски став, казао је, заснива се на међународном праву и да су подручја на левој обали Дунава укупне површине 115 километара, међу којима су и подручја Кендије и Карапанџе, Вуковарске и Шаренградске аде, катастарски евидентирана у Хрватској и над њима Хрватска има искључиву грађанско-правну, управну, судску и полицијску надлежност.
„Ако се то питање не реши билатерално, постоји Међународни суд правде”, казао је Грлић Радман.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Takav genocid i etnicko ciscenje nije zabiljezeno cak niti od strane US-Amerikanaca prema Indijancima, kakvo su izvrsili Hrvati prema Srbima od 1941 do danas !
Medjutim Amerikanci nisu ni pomislili da traze odstetu od Indijanaca !!