Никола Варагић: О легализацији канабиса

Знам људе који су боловали од тешких болести и да им је помогао канабис да се излече, или да бар лакше поднесу јаке болове. Због тога сам заговорник легализације у медицинске сврхе

Фото: Pixabay

Канабис је некад био легалан, па забрањен, па су онда неке државе опет легализовале. У доба Краљевине Југославије постојале су фабрике за производњу дроге, а све се то радило под контролом министарства и државе. Легално. Од конопље је много људи живело. Али, онда је, прво у свету, на међународном нивоу, забрањена производња конопље, а затим је и нова комунистичка власт у Југославији забранила производњу канабиса. Производити конопљу постало је кривично дело. Моја покојна бака питала се до краја живота зашто су комунисти прогласили конопљу за дрогу, толико се производила индустријска конопља и толико људи је живело од ње у неким деловима Краљевине Југославије.

Истина, све док није на власт дошао ДОС, полиција је толерисала мале количине ако су за личну употребу, није било кривичног гоњења. То је променила влада коју је после 2000. године формирао ДОС и сад свако ко има и само један џоинт мора да одговора кривично. Само што се за време те, наводно модерне и наводно демократске власти, развило и црно тржиште наркотика, под контролом криминалног клана који је блиско сарађивао са врхом државе и полицијом. У полицији су често највећи дилери наркотика, доказ је и Јовањица.

У последњих пар деценија у свету и у Србији све је више заговорника декриминализације канабиса за личну употребу, пре свега, у медицинске сврхе, јер је канабис лековит. Дакле, и у Србији је постало актуелно питање да ли легализовати канабис, да ли то урадити само за медицинске сврхе, или исто као у Холандији или Чешкој. И противници легализације и заговорници легализације имају добре аргументе, није лако донети исправну одлуку. То ће морати да се уради јер је покрет који се залаже за легализацију све јачи и у Србији, а и УН је променио статус канабиса као дроге. Актуелни председник Србије изричито је против легализације канабиса, тиме је полемика унутар власти завршена. У опозицији постоје они који се слажу са председником СНС, али и они који су за декриминализацију канабиса, а међу њима неки су за легализацију само у медицинске сврхе, а неки и за уживање.

Фото: BBC на српском

Међу младима и у генерацијама које су одрасле после распада СФРЈ, канабис није толико табу тема као у генерацијама које су васпитаване за време комунизма. Мало је оних који никад нису пробали канабис, а још мање оних који немају пријатеље који пуше траву, јер без траве и алкохола нема журке кад си млад. Наравно, свако зна и неког наркомана на тешким дрогама, али већина младих и дроге и алкохол користи за забаву, повремено. Кад би се сад само млади питали, вероватно би канабис одмах био легализован.

Али треба добро размислити, да не буде младост лудост. За медицинске сврхе може одмах да се легализује канабис, мислим да то није спорно, само утврдити ко и како то ради, како да се контролише да не буде злоупотреба. Знам људе који су боловали од тешких болести и да им је помогао канабис (уље, чај…) да се излече, или да бар лакше поднесу јаке болове. Због тога сам заговорник легализације у медицинске сврхе. Нема смисла да људи иду у затвор зато што користе канабис да би излечили болест, ублажили бол и смирили живце. А лекови који за исто то служе, легално се и производе и купују, да не помињемо алкохол који је легалан, а много штетнији по здравље људи, изазива агресију у људима, пијани возачи много више угрожавају безбедност, итд.

Затим, добра идеја је да се покрене масовна производња индустријске конопље и да се на бази конопље праве разни производи. То може бити корисно за неке крајеве Србије, да се обнове села и да се изграде нове фабрике, а добро је и због екологије, итд. Наравно, и ту је потребно утврдити ко и како то ради, како да се контролише да не буде злоупотреба.

Једино нисам сигуран да ли је паметно легализовати и за потребе уживања, као што је то урадила Холандија, тј. Амстердам. Јер данас су и сами грађани Амстердама против толико слобода. Ако би легализацију канабиса пратила легализација тешких дрога, проституције и педофилије као у Холандији, против сам тога. Ако би у Србију долазили страни туристи само због дрога и курви, такве врсте провода, против сам легализације канабиса. Грађани Амстердама видели су те лоше стране легализације канабиса и проституције и одлучили да нешто промене. Осим тога, као што истичу противници легализације, пушење траве је и штетно за здравље, лењи људи постају још лењији, а слаби људи тако беже из реалности и избегавају да се суоче са стварним животом, са проблемима, за многе људе марихуана је и улазак у свет тешких дрога, па неки постану наркомани, итд.

Амстердамски кофи шоп (Фото: CNN Travel)

Са друге стране, заговорници легализације тврде да постоји лековито својство, да је трава добра и за смиривање нерава, решавање проблема са спавањем, да људи који пуше траву нису насилни, да би се свет брже пацификовао, да би то био добар ударац за организоване криминалне групе, које су највећи произвођачи и продавци марихуане, а неке сарађују са полицијом и државом, па би то помогло и да полиција буде мање криминализована, итд.

Кад би се легализовала марихуана, али тако да не буде лако доступна онима којима не би била толико корисна или лековита, кад би то значило да ће бити мање корисника тешких дрога и мање тешких дрога лако доступних, посебно младима, ако после тога у Србију не би долазили развратни и бахати страни туристи само због таквог провода, подржао бих легализацију канабиса за уживалачке потребе. Али колико је то реално? Опет, колико је добро да се не легализује, пошто неће нестати црно тржиште и организовани криминал и увек ће постојати и полицајци који ће се тиме бавити? Шта је мање, а шта је веће зло? Ово што сад имамо свакако није добро – велику стопу криминала и наркоманије.

Идеално би било кад би се сви људи хранили само духовном храном, да немају потребе да узимају спољашње, вештачке стимулансе да смире свој ум и своје тело, победе слабости, преброде тешке периоде у животу… Људи због таквих ствари користе и алкохол и дрогу и лекове. Ко је толико савршен да може судити другима? Многи на крају нађу излаз из тог света и постану много бољи људи него они који никад ништа од тога нису користили. Зато никоме не судим. Ако се користи само за уживање, канабис није пут до среће, или до Бога.

Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)

Неком човеку помогне да нађе тај пут, па кад нађе престане то да користи, а неког човека канабис одведе на погрешан пут и уништи му живот. Зато свако сам мора да се избори са самим собом. Ја ћу увек да помогнем људима који желе да оставе и дрогу и алкохол и никад никоме нисам и не бих препоручио да то користи, волео бих да је свако толико јак да не мора ништа од тога да користи или макар само умерено и повремено кад наиђе такав тренутак у животу, док поново не ојача, или не нађе право, духовно задовољство и мир. Опет, ако неко то не може, ако користи канабис искључиво за личну употребу, да ли само због тога да иде у затвор? Да ли ће му затвор помоћи да изађе на прави пут, или одмоћи?



Categories: Разномислије

Tags: , , , , ,

6 replies

  1. 😮?!

    2
    1
  2. Odlicno Nikola, licno sam za legalizovanje kanabisa.

    3
    5
  3. @Stanje stvari

    Da li ste moj komentar izostavili namerno ili slucajno. NE MORATE da objasnjavate, samo odgovorite!

  4. Питање везано за леглизацију траве треба сагледати у једној широј слици.
    Као што и све остале слободе и наметање од страног фактора треба сагледавати у једној широј слици.

    Давно некад, прочитах једно снатовиште РПЦ поводом наркотика, мислим да се радило о помагању при лакшем и безболнијем умирању, са морфијумом или нешто слично.
    У тексту је аргументовано, да у Новом завјету сам Христос даје лични примјер, какав наш, православни, однос треба да буде по том питању. Ради се о мјешавини која је нуђена онима на крсту, да им ублажи муке при умирању, коју је Хростос одбио, када му је понуђено!
    То је што се тиче православне тачке гледишта.

    Но постоји и једна, да не кажем конспиративна, тачка гледишта – сјећате ли се историје о индијанцима који су масакрирани захваљујући томе што су успјели да их навуку на алкохол… или кинези којима су подметнули опијум неби ли их колонозовали? Мени та прва два примјера падају напамет, а сигуран сам да их има још.
    Ко је имао искуства са травом зна како она утиче на мозак, па сад замислите да народу затупљеном екраном и испрепаданог короном легализујете траву… Постоје студије које говоре о томе да екран, мобилног, телевизора итд. ствара симптоме сличне аутизму. Смањено кретање и маске и стално удисање угљен диоксида, такође штете мозак – постоје студије – и сад на крају све то фино да се заокружи легализацијом траве ширим масама, био би то диван шлаг на торту ионако већ полудебилизованом свијету.

    На крају крајева, трава такође ствара овисност и то психичку. Аутор вели да су му познати случајеви гдје је трава помогла – но и алкохол такође помаже и користи се у медицини и није сам по себи зло – а и мени су познати случајеви који су буквално излудили од „вутре“. Ено у америци дијеле по џоинт сваком ко се вакцинише… Дакле треба видјети, ко гура ту причу уствари, шта све стоји иза ње и како она може да заврши – на крају крајева све то долази из исте кухиње као и порнографија, педерлук, легализација абортуса и све остале болсети и „слободе“.

    24
    3
  5. @крвав

    Лоше стране сам и сам навео, најбоље да се не користе такви стимуланси. И да не постанемо као Амстердам.

    Кад сам био у САД показивали су ми имања за која се говорило да припадају Соросу и дуванској индустрији, на којима се узгаја канабис, и припрема за тренутак кад ће бити легализован. То је било пре 22 године, тако да ми је и то јасно.

    Овде је друго питање. Ако се алкохол користи у медицини, зашто не би могао и канабис, нпр. као уље.

    Или, кад неко доживи велику трагедију пије алкохол да ублажи тугу, неко лекове, а неко узима канабис. Зашто само овај који користи канабис да иде у затвор? Како ће затвор да му помогне? У чему је гори од оног који се опија алкохолом?

    Како бисте ви то решили? Шта бисте радили ако је ближњи у питању?

    8
    1
  6. Употреба канабиса у медицини не би требала да буде спорна, јер има и горих субстанци, па се опет користе.

    То што наведосте са плантажама врло ја занимљива информација, која показује колико унапријед ти људи размишљају и било занимљиво видјети шта се данас спрема за наредних 10-20 година.

    Што је спорно и проблематично је тај сентиментализам у постављеном питању, који је толико типичан за нас, а посебно карактеристичан за ту генерацију која је сазријевала у последњим данима Југославије и коју је закачио тај несрећни отачбински рат. То је оно мажење будуће генерације, која не би требала да се мучи и пати и којима се попушта у малтене свему јер ето, њихови родитељи претрпише страхоте, а њима нек буде фино.
    Умирање је природан процес – Богом дан. Зар ја сад треба да се упропастим јер неког више нема, па ма ко то био, зар је то поента и смисао живота? Сигурно да није и сигурно да је онај који узима флашу да ублажи тугу, емотивно ограничен и пада у прелест и чини глупост.

    Моја поента је да у свијету већ постоје искушења која „убијају у мозак“ и да не би требало да спектар тих искушења буде још прошириван. Алкохол, телевизија, неморал и сексуалне девијације, па и те проклете маске, све то утиче на нашу когнитивну способност, дебилизује и деградира човјека. Написасте као контра аргумент канабису да лењи постају још лењи, али и анкзиозни људи постају још анксиознији, весели још веселији, замишљени још замишљеини итд. Природа „травке побрљавке“ је таква, да појачава емотивно стање и асоцијације. То је оно главно! Да ли треба ментално стање у коме се свијет налази да буде појачано?

    Сад када сте написали да се 20 година чекало са легализацијом, значи не само да се знало како канабис утиче на човјека и да се чекало да људи дођу у то ментално стање које ће се са травом појачати! То је та шира слика о којој ја говорим, а тај сентиментализам и тзв. „људска права“ и „слободе“ су обични трикови под којима се људима пласирају искушења, са којима када се ухватите у коло, тешко се из њега излази и пропаст је малте не загарантована.

    Дакле мој одговор, поводом легализације би био абсолутно не, јер људе не треба доводити у искушење!
    Та сви знамо, да постоје родитељи који својој дијеци дадну мало да потегну или поводом прославе пунељетности купују алкохол, а шта ти млади људи раде од себе са алкохолом и шта алкохол њима ради… сада ви замислите да је канабис легалан! На шта ће надолазећа генерација да личи?!

    Једина дилема која поводом канабиса постоји је, по мени, шта се још све налази у том канабису који се продаје на улици… Што је уствари још један разлог да се он не користи и да оног који га користи треба казнити.

    11
    1

Оставите коментар