На крају конференције, под покровитељством Министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, предвиђено доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу
Јасеновац (Фото: РТВ/Ладислав Лазић)
Од 19. до 22. новембра, у организацији Српско-хебрејског центра, на ОНО универзитету у Јерусалиму биће приређене три значајне конференције, пишу Вечерње новости.
Лист наводи да ће бити одржани Међународна конференција о Јасеновцу, отварање Српско-јеврејског центра за изучавање српског језика, културе и историје и поводом 790 година од првог ходочашћа Светог Саве, постављање меморијалне плоче у част оца аутокефалности СПЦ.
Међународном научном конференцијом о Јасеновцу, која се одржава под покровитељством министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, председаваће проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу.
На крају конференције предвиђено је доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу.
Професор Грајф каже за Вечерње новости да су се, када човечанство обележава 80 година од почетка Другог светског рата, десила два догађаја као производ синхронизоване акције хрватске Римокатоличке цркве и хрватског државног врха.
У Јерусалиму су се током државне посете Израелу хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић десили догађаји чији је циљ ревизија историје о улози усташа у Другом светском рату, а који срамно изједначавају мучеништво Исуса Христа и Степинца, рекао је Грајф.
Реч је о књизи „Алојзије Степинац – стуб људских права“ ауторке Е. Готман, у издању Кршћанске садашњости из Загреба, која је уручена председнику Израела Рувену Ревлину у Јад Вашему.
Такође, постављена је меморијална плоча хрватском надбискупу Степинцу у Јерусалиму, на Виа Долорес, у оквиру римокатоличког коначишта Свете породице које је у власништву Бечке надбискупије, навео је израелски професор.
Грајф је тим поводом упутио протестна писма папи Франциску, председнику и премијеру Израела, бечкој надбискупији и другде захтевајући уклањање плоче Степеницу, јер, како истиче, она вређа осећања свих жртава нацизма, фашизма и усташтва.
Надбискуп Степинца је као „светац“ подметнут од стране хрватског католичког клера, наводи Грајф, за кога нема дилеме да је Степинац знао за усташке злочине, пружајући НДХ моралну и духовну подршку.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Сви добронамерни и истинољубиви учесници што ће саборовати у наступајућем догађају који сведочи незаборав, добиће претећу поруку да пређу на другу страну Виа долороса од јединог поседника тајне тачног броја – Шарл Атана…
Мир је мученим душама,
https://i.pinimg.com/236x/b1/2d/98/b12d98df7a52b7448a99dbfe1c24551d.jpg
СУНЦОКРЕТИ, Јован Дучић
У тужном оку сунцокрета,
Што немо прати неба блудње,
Ту су све жеђи овог света,
Сва неспокојства и све жудње.
Шýме у страху свом од мрака:
„Бог је помало све што зâри;
И светлости је једна зрака
Мера и цена свију ствари!…
Све је што живи на дну тмине
С проклетством немим на свет пало —
Све што не гледа у висине,
И није једном засијало!…“
С истока краљи, обучени
У тешко злато, стоје плачни;
И жреци сунца, наспрам сени
Просјачки вапе у час мрачни.
Те тужне очи сунцокрета
У мом су срцу отворене —
Али су сунца накрај света,
И тихо слазе мрак и сене.
Помреће ноћас широм врти,
Двореди сјајних сунцокрета,
Али ће бити у тој смрти
Сва жарка сунца овог света.
…”На једном од екуменистичких скупова православни свештеник, подносећи редовни извештај, састављен по принципу “више речи мање дела!”, неочекивано је нарушио екуменистичку етикецију, споменувши постојање тамне силе – демона. Реакција сале била је једнодушна: присутни су се као по команди засмејали као да су чули веселу шалу: “Значи, жив је тај”. Зар ноћна утвара ђавола није већ нестала на светлости данашње цивилизације и културе, као сенка при светлости наступајућег дана?
Има ствари које су видљиве на растојању: што су ближе, то се више губе њихове контуре. Ако човек стоји пред огромним колосом, он не види обрисе и форме, већ само суру боју камена. Демонски свет толико је близу нас, да дистанца између њега и савременог човечанства скоро не постоји. Демонски свет постао је наш свет и зато смо ми изгубили представу о њему. Деловање тог света ми смо приписали себи самима. Да бисмо одредили и схватили било какву појаву, треба да пронађено својства карактеристична само за њу, по којима бисмо је разликовали од других њој сродних уобичајених појава. Но демонски свет, свет зла и лажи, свет мржње према Богу, свет разарања и хаоса, свет очајања и смрти, толико се слио са суштином наше душе, са нашим страстима: гордошћу и жудњом за уништењем, са стремљењем да се срећа нађе у греху и да се чаша тог отрова испије до дна, да смо ми већ престали да схватамо где је граница између човечијег и сатанског. У црквеним песмопојима демон се назива “туђином”.
У чину Великог Канона стоје ове запањујуће речи: “… да не постанем… храна туђинцу”. Сада је тај “туђинац” постао нама сродан и близак, он више није око нас, већ је у нама. Његови зуби заривају се у наше срце, али ми не видимо непријатеља и зато не можемо да се боримо против њега. Укинувши сам појам ђавола, човечанство се нашло пред судбоносним питањем: зашто је његова историја вашар греха и порока? Због чега се врши толико бесмислених окрутности, каква сила нагони човека да стреми ка злу? Зашто се у души буди необјашњива мржња према светињи? Зашто код неких само име “Бог” изазива наступе злобе, сличне нападима пароксизма?…”
https://i.pinimg.com/736x/b8/76/65/b8766539df5a0ddff24a6f7a7ccc07e3–salvador-dali-paintings-.jpg
Да ли је на Конференцију позван по научној објективности већ чувени В. Ђ. Мишина*?
*(Стеван Сремац: Кад Србин хоће да буде објективан, он пређе на страну непријатеља)