Ставове Никите Бондарева појашњава нико други до – „редовна читатељка“ портала Балканист.ру
Текст Н. Бондарева на Стању ствари
Портал Балканист.ру, који је донео текст Никите Бондарева „Зашто подржавамо Вучића“ направио је својеврсну рекапитулацију полемике коју је тај текст изазвао. Редакција подсећа да је Бондареву одговорила Драгана Трифковић („Поред таквих пријатеља као што је Н. Бондарев, непријатељи нам нису потребни!“).
Чланак Д. Трифковић покренуо је нови ланац полемике – прво јој је одговорио Петар Искендеров, а онда му је она узвратила.
Помало неочекивано, редакција Балканиста на овом месту не доноси одговор(е) било Н. Бондарева или П. Искендерова, већ у игру укључују њихову „редовну читатељку“ Татјану Селезењову, „која је игром случаја последњих десетак година пратила ситуацију у Србији и када су представници прозападног демократског блока били на политичком Олимпу“. Портал у наставку прилога доноси одломке из тог „писма уредницима“ које је потписала Т. Селезњова.
Прилог на порталу Балканист
Редовна читатељка Балканиста на почетку подсећа да је Александар Вучић могао да се придружи антируским санкцијама Европске уније, којој Србија већ 20 година помно тежи, али он то није учинио. Селезњова додаје да је „мало вероватно“ да би се представници актуелне српске опозиције успротивили (српском) увођењу санкција Русији.
Татјана закључује: „Па у праву је Никита Бондарев да је данас Вучић, баш такав какав и јесте, најважнији русофил Европе. Он није ни изблиза, а ни уопште стандардан. Али, у владајућим елитама Европе нема русофилскијих русофила, па га баш зато и подржавају руске власти и део експертског друштва.“
„Никита Бондарев је баш то и желео да искаже у свом чланку, из кога су српски противници схватили једино да је Бондарев само један ՚сендвичар՚, ՚опортуниста՚, који ՚не воли Србију и Србе՚, и да ՚уз такве пријатеље непријатељи нису ни потребни՚. Ако се у револуционарном заносу почињу окривљавати за издају, и називати непријатељима они који с тобом само културно дискутују и не деле црно-белу слику света, онда све то не делује у корист руско-српских односа“ – закључује „редовна читатељка“ портала Балканист.
Приредило и са руског посрбило: Стање ствари
Прочитајте још
- Никита Бондарев: Зашто подржавамо Вучића
- Драгана Трифковић: Поред таквих пријатеља као што је Н. Бондарев, непријатељи нам нису потребни!
- Дарко Ристов Ђого: Прагматизам Н. Бондарева или Не постоје одвојено руско и српско становиште
- Петар Искандеров: Одговор Д. Трифковић или Србија није Сирија, Вучић није Милошевић
- Драгана Трифковић: Одговор П. Искандерову или Русија није Америка, а Путин није Јељцин
Categories: Посрбљено
„Редовна читатељка „Балканиста“ на почетку подсећа да је Александар Вучић могао да се придружи антируским санкцијама Европске уније, којој Србија већ 20 година помно тежи, али он то није учинио.“
Србија је могла, ради „приближавања“ Европској унији, да „уведе“ санкције свим земљама које нису по вољи Запада. Али, то нас не би скоро нимало приближило на нашем путу у Европску унију. Најважнији услов, услов свих услова, је да Србија призна лажну државу „Косова“ на својој отетој територији. Искуства из краја прошлог века нам говоре да и то не би било довољно. Нашло би се још нових, сада „невидљивих“ услова. Ипак би Русија као светска сила требала да помогне Србији, под великим притиском од поменутог Запада, да не уради нешто што после неће моћи да се исправи, То очекујемо од нама пријатељских земаља, у првом реду од Руске Федерације и НР Кине.
Ја чак уопште не бих полемисао са тим да ли је Вучићева политика про-руска или није. Ако Руси кажу да јесте, нека тако и буде, али, то про-руска значи да је у интересу Русије. Паралелно са тим он води антисрпску политику. То је оно што ће Срби знати боље од Руса. Дакле, да, ради у интересу Русије, али против интереса Србије. Надам се да се и наши и њихови аналитичари могу, у вези са тим, усагласити.
Што је више редовних читатељки, хвалоспева, ордрења, дочекивања и испраћања, маестралне одбране Косова, отварања нових туђих фабрика и тржних центара, пуштања у експлоатацију распалих аутопутева без бензинских станица, аранжмана са ММФ, поштено стечених доктората, транспарентне трговине оружјем, блиставог Београда на води, оснаживања војске, уопште једног општег и незаустављивог просперитета, то су последице владавине тог нестандардног најважнијег русофила погубније и за Србију и за Русију.
Divno. Objavite i odgovor čitateljke Elene.
„Ja, kao i Bondarev, procenjujem stvari kao Srpkinja, pa vidim da nas uz AV-a više neće biti.
Možda to za Ruse nije važno jer imaju lojalnu Bugarsku, provereno rusoljubivu Crnu Goru, zapadne partnere sa kojima su dogovorili da rasupste ukrajinsku tajnu policiju Berkut nakon čega su bili iznenađeni što su „revolucinari“ pokušali da ubiju Janukoviča…
ali Rusi nas uveravaju da su opasnost od zapada shvatili tek kada su videli da zapad bombarduje Srbiju. Rasturanje ruske tj. sovjetske države i odumiranje stanovništva od gladi i bolesti ruska elita nije videla kao problem. Ako nema Srba da postradaju prvi kako će Rusi primetiti sledeću očiglednu opasnost?