Никита Бондарев: Зашто подржавамо Вучића

Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Пошто сам Рус ја све лидере других држава оцењујем по томе – да ли су они добри за Русију или нису

Никита Бондарев (Извор: Снимак екрана/Јутјуб)

(Балканист.ру, 25. 9. 2019)

Отворено писмо српским пријатељима: „Не, хвала, драги демократи!“

Дошао је крај септембра и у Србији се полако буди опозиција. У центру Београда су викендом опет масовни протести, али да би се протестанти успалили до нивоа из марта-априла, када се десио упад у РТС, биће потребно, по нашој процени, око месец дана. Притом, Србију ће 20. октобра посетити руски премијер Дмитриј Медведев.

До његове посете, дизгини ће бити притегнути. Дакле, уздизање протеста на ниво „упад у РТС“ може се очекивати негде 25-26. октобра.

Са обнављањем протеста, поново су се зачуле замерке на рачун руских балканиста од стране наших српских колега. Зашто, кажу нам они, подржавате Вучића, зар не видите шта он ради са Србијом, зар не разумете да су му дани одбројани?

Из потребе да одговорим српским колегама родио се овај текст, који није толико чланак, колико је отворено писмо.

Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Али, пошто сам Рус и живим у Русији, ја све лидере других држава оцењујем по једном истом кључу. Најважније, а вероватно и једино за мене важно питање је – да ли су они добри за Русију или нису?

То јест, Виктор Орбан је за Русију неоспорно добар, иако у Мађарској, благо речено, нису сви са њиме одушевљени. Тачније, мађарско друштво је у односу према Орбану исто тако подељено и поларизовано, као и српско у односу према Вучићу.

С друге стране је, рецимо, бугарски премијер Бојко Борисов за Русију безусловно лош. Иако су у самој Бугарској присталице Путина и присталице Борисова често једни те исти људи – љубитељи „чврсте руке“.

Ето, по таквим критеријумима ја оцењујем Вучића.

Најважније достигнуће Александра Вучића за мене је у томе што је током његове владавине русофилство у Србији постало мејнстрим. Критика Русије и Владимира Путина у Србији је данас једнака политичком самоубиству.

Чак и системски либерали, за које је главни оријентир био и увек ће бити амерички Стејт департмент, принуђени су да се, говорећи о нашој земљи, изражавају заобилазно и неутрално. Директну критику Русије себи дозвољавају само скроз истрошени „екстремни демократи“, који већ много година не могу да пређу цензус…

На моју срећу и на несрећу српских противника Вучића, ја имам добро памћење. Одлично се сећам да је пре седам година све било другачије. А већ колико је лоше било 2008. године – страшно ми је и да се присетим.

Ево вам конкретног примера, баш из 2008. године.

Један руски добротворни фонд православне оријентације је организовао манифестацију у Београду, уз путовање на Косово потом. Домаћин у Србији била је организација православних студената Правног факултета Београдског универзитета. За организовање манифестације постојала је сагласност Универзитета.

Ујутру ми, чланови руске делегације, долазимо у конференцијску салу факултета, где је све требало да се одигра и затичемо тамо општи неред и конфузију. Показало се да је неко у току ноћи онеспособио све микрофоне у тој сали. Са свих је одшрафио део без којег они не могу да раде, и однео.

Претходне вечери је све било у реду, а током ноћи су све микрофоне покварили.

Технички сарадници на питање „ко је то могао да уради?“ смркнуто гледају у под и ћуте. На крају, неко доноси са суседног факултета два микрофона који раде.

Конференција почиње са пола сата закашњења, а после још пола сата у целој згради нестаје струја. И опет се не зна ко је крив.

То је случај из времена када је на власти у Србији била прозападна Демократска странка на челу са Борисом Тадићем. Градоначелник Београда је био Драган Ђилас. Министар иностраних послова – Вук Јеремић. Амбасадор Србије у Црној Гори – Зоран Лутовац. Политички директор МСП – Борко Стефановић.

Данас су ти људи главни руководиоци и усмеривачи српске опозиције (осим самог Тадића, који се неколико пута појавио на протестима, али је био извиждан). При том, они су сада на челу својих нових партија и покрета, осим Лутовца, који је на челу „старе добре“ ДС.

Практично једини од лидера протеста, који нема везе са Демократском странком, јесте председник десно-конзервативног покрета Двери Бошко Обрадовић.

Иако, не баш једини, У редовима опозиције се налази и једна врло живописна персона – глумац Сергеј Трифуновић. Он је познат не само по својим улогама на филму (једно од последњих достигнућа му је некрофилски меки порнић „Српски филм“), него и по свом Твитеру, где је активан под ником „Серж Трифо“.

На Твитеру он пише апсолутно неадекватне ствари, типа „мало су нас Американци бомбардовали 1999, требало је више“. А затим се дуго и неубедљиво извињава. И тај лик има свој политички пројекат под називом Покрет слободних грађана.

И, кога ми од њих предлажете да заволим и подржим, ви критичари Вучића? Људе из номенклатуре ДС, под чијом влашћу се реч „русофил“ у Србији изговарала шапатом, а руским гостима су се искључивали микрофони? Потпуно неадекватног Трифуновића?

Бошка Обрадовића сам ценио док није из своје партије протерао најдоследније противнике вестернизације Србије, Срђана Нога и Зорана Радојичића – њих у Москви знају сви који нису равнодушни према Србији. Сада је Обрадовић постао исти онакав инвентар америчке амбасаде, као рецимо неки Лутовац.

Можете ми противречити овако: Русија у верзији из 2008. године и у верзији из 2019. су веома различите земље.

Ђилас, Јеремић, Стефановић и Лутовац су са нама 2008. године разговарали са висине, јер у Русији нису видели самосталну велику силу, а данас више тако не смеју.

Шта да се ради – Русија се за последњих десет година заиста променила, али се није променило лице русофобије.

Погледајте, на пример, бугарског премијера Борисова. То је баш то лице!

Пре пар недеља Борисов је прогласио за руског шпијуна лидера националног покрета „Русофили Бугарске“ Николаја Малинова. Николај је сада у кућном притвору, његови рачуни су замрзнути и прети му казна од 15 година робије.

Објасните ми, шта ће сметати „старим демократама“, љубимцима Стејт департмента САД, Ђиласу и Јеремићу, у случају њиховог доласка на власт, да ставе у кућни притвор мог пријатеља и русофила Срђана Нога исто онако, као што је Борисов притворио мог пријатеља Николаја Малинова?

При свему томе, мој однос према самом Вучићу се није променио.

Пре три године сам објавио чланак о „Александру са два лица“, који је у Србији изазвао праву буру. На српском се чланак појавио у две варијанте – прво у скраћеној, а затим у потпунијој, што је у принципу и логично – два лица, два превода.

Скраћену верзију су нападали као про-вучићевску, а потпунију – као анти-вучићевску.

Преводиоци су чак и моје презиме транскрибовали различито: у једном случају сам био „Бондарјев“ («Бондарйев»), а у другом „Бондарјов“ («Бондарёв»). Све је добило и смешне димензије – критичари првог текста су писали у коментарима: „тај руски аналитичар пише неке глупости, ево вам одличан чланак човека који стварно разуме ситуацију“ и ставили линк мога текста број 2 (овде линк на Балканист).

У том фамозном тексту ја сам окарактерисао Вучића као искреног русофила, али не увек и у свему доследног – као „викенд-русофила“. Као човека који хоће да се свиђа и Русији и Западу, који хоће да седи на свим могућим геополитичким столицама. Али, чланак се завршавао констатацијом да Русија нема никог бољег од Вучића. Не само у Србији, не само на Балкану, него у целој Европи.

Да ли је Милош Земан дао своју децу (или унуке) у школу при руској амбасади? Да ли је Виктор Орбан у зрелим годинама научио руски језик? А Вучић је све то урадио управо да би се приближио земљи коју воли.

Русофиле боље од Вучића треба пажљиво и стрпљиво одгајати, још док су сасвим млади, љуљати и хранити, помагати им да стекну добро образовање и остваре политичку каријеру, а ако треба и – помало спонзорисати њихову промоцију и предизборне кампање. Тако то раде Американци и тога се не стиде. Тако ће, пре или касније, научити да ради и Русија.

А Александра Вучића нико није изабрао ни гајио. Он је, што би се рекло, самоникао. И сад му пребацивати да његово русофилство има недостатке – ствар је апсолутно бесмислена. Што је никло, то је никло. „Be thankful for what you got“ – као у старој америчкој песми. А у слободном преводу – хвала и на томе!

У току сам са сложеним и више пута мењаним односом Вучића према питању Косова. Знам и ко је Ана Брнабић и каква јој је сексуална оријентација. Познат ми је и веома спорни пројекат мини-хидроелектрана, које могу нанети велику штету екологији Србије. Знам и какве ружне облике поприма урбанизација Београда. И уопште, знам много тога о Вучићу.

Знам и такве ствари, које ви, драги српски пријатељи, можда и не знате. Али, праведности ради, да сам Србин и да живим у Србији, нашао бих неко pro да узвратим на свако ваше contra.

Не допада вам се политика Вучића према Косову? Али вам се допада кампања за повлачење признања Косова од стране земаља трећег света? Сваки пут, када нека нова банана република објави да не признаје и није признавала Косово, ви аплаудирате. Зар хоћете да кажете да Вучић нема ништа са тим и да је то све лична заслуга шефа МСП Дачића?

А изградња нових дугачких аутострада вам се допада? Или у томе нема Вучићевог доприноса? А зашто онда нису грађене у време западног љубимца Тадића?

Београд се убрзано модернизује, а та форсирана урбанизација понекад делује застрашујуће, као уосталом и у Москви. Али, са друге стране, такав број иностраних туриста, међу којима и руских, ја у српској престоници не памтим. Разуме се да је много туриста за град увек добро – то су нови ресторани и хотели, нова радна места. Отварају се нове фабрике, па се чак и за смедеревску железару, за коју је изгледало да ником није потребна, нашао инвеститор.

РЖД гради у Србији нове пруге, а Гаспром гради гасовод (иако бугарски премијер Борисов систематски саботира свој део тог великог пројекта).

Да, потписан је уговор о логистичкој подршци са НАТО, одржавају се заједнички маневри са северноатлантским пактом – то је истина и нећемо се правити као да тога нема. С друге стране, купују се велике количине наоружања у Русији, на парадама Војске Србије учествују руске јединице, над Београдом своје летачке акробације изводе „Стрижи“, а на трибини стоји Путин.

Извините, опет сам се вратио причи о русофилству. Ипак, ја нисам Србин. И за мене је најважније да док је Српска напредна странка на власти – русофиле у Србији неће хапсити, а културна, научна и економска сарадња наших земаља ће јачати. Помислите само – сада се у свим српским биоскопима приказују руски филмови! То не само да није било деведесетих и после двехиљадите, то није било ни у време социјализма…

А „савезу бивших“, што је данас српска опозиција, ја не могу да верујем. Не искључујем да се у редовима опозиције могу појавити лидери новог типа, неки пристојни и достојни поштовања људи, који немају везе са кабинетом Бориса Тадића и Демократском странком. Али, засад их не видим.

Српској опозицији, која није ништа друго него мало реберендирана Демократска странка, упућујем стихове Висоцког: „Не, хвала, драги демократи. Само чај.“ У смислу да немам намеру да се са њима братимим. „Нек сами у своме уживају“, као што је певао исти аутор.

Никита Бондарев, доктор историјских наука, доцент Руског државног хуманитарног универзитета

Превео: В. К./Факти

Опрема: Стање ствари

(Инфопорт, 26. 9. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

11 replies

  1. Ово је баш тужно 😦

    Уз овако велеумне кадрове није чудно што постсовјетска федерална република лоше стоји.

    Свиђа ми се

  2. На жалост, морам направити овако грубо сликовито поређење: Ватрени српски русофили у ствари подсећају на неког ватреног кладионичара који се стално џапа у кладионици зато што што она упорно одбија да прихвати њихову високу опкладу на његовог фаворита – мртвог коња. Зашто то кажем? И ја упорно понављам: Схватите да “оне Русије“ (историјске Русије, Руске Империје, Руског Царства…) нема већ скоро 100 година! Убили су је бољшевици, победом у Грађанском рату и систематским уништавањем целог њеног моралног наслеђа током 70 година своје страховладе, па су у томе веома добро успели. Њихови (често и биолошки) наследници који данас, још увек под петокраком на Кремљу и Лењином присутним у споменицима широм те постовјетске земље, нису се одрекли, нити осудили бољшевичку злочиначку природу, њихову власт и њене последице. Они само селективно злоупотребљавају поједине фрагменте из руског историјског наслеђа, да би замазали очи људима добре воље. Па, како онда од тих и таквих постсовјетских нових властодржаца очекујете било шта добро?

    Свиђа ми се

  3. СПУТНИК:
    “РОГОЗИН: Срби, будите своји, поштујте претке, своју
    православну веру, верујте ми, свет поштује само такве,
    као Србе и као Русе“
    25. јуна 2017.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Србин песник Ршумовић, небитан политички како Србима тако и Русима, веома битан поетски,
    …“Понекад више ћути онај који говори
    Кад говори о оном што неће да каже.
    Увек више говори онај који ћути,
    Јер он ћути о свему осталом…“

    …“Дела, как сажа бела…”

    Војсци је забрањено марширање преко моста или неке распонске конструкције.
    Постоји могућност да, и нехотице, ухвате специфичан ритам корака и уведу мост у осцилацију, па и да га сруше.
    То се назива фазно подударање.

    Срби воле Висоцког или ће га заволети, без процене корисности, и сигурно ће изабрати ову,

    Я не люблю

    Я не люблю фатального исхода,
    От жизни никогда не устаю.
    Я не люблю любое время года,
    Когда веселых песен не пою.

    Я не люблю открытого цинизма,
    В восторженность не верю, и еще –
    Когда чужой мои читает письма,
    Заглядывая мне через плечо.

    Я не люблю, когда – наполовину
    Или когда прервали разговор.
    Я не люблю, когда стреляют в спину,
    Я также против выстрелов в упор.

    Я ненавижу сплетни в виде версий,
    Червей сомненья, почестей иглу,
    Или – когда все время против шерсти,
    Или – когда железом по стеклу.

    Я не люблю уверенности сытой, –
    Уж лучше пусть откажут тормоза.
    Досадно мне, что слово „честь“ забыто
    И что в чести наветы за глаза.

    Когда я вижу сломанные крылья –
    Нет жалости во мне, и неспроста:
    Я не люблю насилье и бессилье, –
    Вот только жаль распятого Христа.

    Я не люблю себя когда я трушу,
    Обидно мне, когда невинных бьют.
    Я не люблю, когда мне лезут в душу,
    Тем более – когда в нее плюют.

    Я не люблю манежи и арены:
    На них мильон меняют по рублю,
    Пусть впереди большие перемены –
    Я это никогда не полюблю!

    1968

    Свиђа ми се

  5. Зашто бре Никита написа оволико глупости, ако ти је већ важно да неки Срби воле Русе? Направио си штету. Оваквим текстом си ископромитовао све што су неки добри Срби и Руси урадили за односе наших земаља. Немој више писати, молим те, пријатељу. Држи се оне: ако немам шта паметно да кажем, ја ћутим.

    Свиђа ми се

  6. Nije isto Rusi koji zivi u Rusiji i komunisticki potomak koji upravlja GUL-agiom.
    Vucica placate milonima dolara, on ne voli miti marksizam niti Srbiju , samo je jeftina ******* komunisticka *****.
    A za to kosovo i to sto sa njim biva ste podjednako krivi vi ruski i srpski komunisti.
    ****** lazi ruskog komuniste. Nadam se doci ce dan kada ce se veliki ruski narod osloboditi ovih *****.

    Свиђа ми се

  7. Sva cast na ovom otvorenom pismu, gospodine Nikita, neki Srbi i dalje drze glavu u pesku i nije im jasno, sta je danasnja Rusija. Danasnja Rusija na celu sa Putinom i uz pomoc Kine pa i Indije, svet je okrenula naopacke. Globalizam je suzbijen da ne kazem unisten, Amerika i Zapad (to su sami priznali) nisu i nikada vise nece ni biti ono sto su bili decenijama. Da nije tako, danas bi imali ratove u Severnoj Koreji, Siriji, Iranu….Srbija bi odavno vec bila naterana da prizna tkz. drzavu Kosovo. Gospodine Nikita, objasnite ovim nasin Nojevima, (Vi to bolje umete da srocite) kako bi danas izgledala Srbija, da nema Rusije. Pomenite im
    i engleski predlog SB UN-a da Srbiju proglase genocidnom drzavom itd. itd…..

    Свиђа ми се

  8. (Не знам шта бих осећао према Александру Вучићу да сам Србин и да живим у Србији. Али, пошто сам Рус и живим у Русији, ја све лидере других држава оцењујем по једном истом кључу. Најважније, а вероватно и једино за мене важно питање је – да ли су они добри за Русију или нису?)

    Исправно размишљање Др Н. Бондарева, гледано са руског аспекта. Није додао још нешто од великог значаја за садашње стање ствари. А то је да данашња власт у Србији није превише „захтевна“ према Русији. Ради се нормално о питању будућности наше отете Покрајине Косова и Метохије. Док косовски Албанци не бирају средства да сачувају своју лажну државу „Косова“, тражећи и обезбеђујући подршку са свих страна, Србија избегава да се обрати пријатељским и јаким државама, у првом реду Руској федерацији за подршку у враћању своје Покрајине. Уместо тога ми тражимо и очекујемо подршку од истих оних који стоје иза стварања нелегалне државе „Косова“. Овакав однос званичне Србије према Русији се може тумачити на више начина. Један је да РФ сматрамо недовољно снажном за такве подухвате, а други, вероватнији је да нам не одговара њихов принципијелни став по питању Косова и Метохије, са позивањем на Устав Србије, Међународно право и документа СБ УН. Јер, можда су наше намере ближе ставовима западних земаља. Русија не жели да ремети односе са властима у Србији јер би тако пореметила и привредне везе. Србија би онда прихватила захтеве од Европске уније да односе са Русијом сведемо на оне које одређује ЕУ. Русија треба да постави важност будућности Косова и Метохије изнад свих осталих. Привредне везе су подложне поправљању у случају слабљења, а губитак Косова и Метохије би био непоправљив ако би се озваничио међународним споразумом између двеју страна уз подршку Запада.

    Свиђа ми се

  9. Југославија – руска песма, превод на српски

    Свиђа ми се

  10. Odličan tekst. Vlast treba kritikovati kako bi bila bolja, a opozicija je potpuno antisrpska.

    Свиђа ми се

  11. Meni Nikita deluje inteligentno i da zna šta priča a to što Srbi veze nemaju sa politikom to je druga stvar.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s