Слободан Самарџић: Појавили су се и гори Срби од Српске листе – и то је могуће!

Избори на Косову нека се председник љути на себе

Слободан Самарџић (Фото: Соња Ракочевић)

Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.

Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучићеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).

Али, чињеница ради, једно мало подсећање на то време и те догађаје. Ипак, прошло је шест и по година, па људи не памте детаље, тако да политичари могу свашта да им увале. А Вучић се посебно служи триком који се заснива на забораву чињеница. Реч је управо о изборима који су били мајка свих потоњих на којима је учествовала и „побеђивала“ Српска листа. Ти избори били су одржани 3. новембра 2013. године и представљали су најсвирепији чин демонтаже четири северне општине са грађевине локалне самоуправе Србије.

У ове четири општине (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић) на власти су били одборници странака чије су централе биле у Београду и који су били бирани на редовним општим (дакле и локалним) изборима у Србији, последњи пут маја 2008. године. Овде морамо да напоменемо да је наредна демократско-социјалистичка коалиција у Народној скупштини 2012. године одустала од уставне обавезе да распише и организује редовне локалне изборе у свим општинама покрајине где је то било изводљиво и целисходно, а било их је више од четири. У светлости (или у мраку) тзв. Боркових споразума то није било опортуно, али је оставило мучан утисак о постепеном остављању косметских Срба на цедилу. Ипак, тадашња жуто-црвена коалиција наставила је да сарађује са постојећим општинским органима у покрајни.

Први бриселски споразум ставио је тачку на ово стање. Пао је договор између „Београда и Приштине“ да се што пре организују ванредни општински избори у четири северне општине по законима и правилима тзв. Косова, које званична Србија не признаје. Тај 3. новембар 2013. године био је најмрачнији дан у новијој српској историји. Бирачка места и њихова шира околина били су поприште сукоба грађана ових општина – несуђених бирача – и бројних опскурних активиста (разних агенција и служби) послатих из остатка Србије, којима је задатак био да натерају људе на бирачке кутије. (Не знам шта је тога дана тамо радио шеф српске жандармерије Братислав Дикић). Њихови налогодавци из власти знали су да ће бојкот бити општи и морали су да га разбију. За то су имали слободне руке, рачунајући и слободу преласка административне линије, а ту слободу су им дале албанске власти и међународне снаге безбедности. Све у свему, једно дивно тројно друштванце.

Можда се данас још неко сећа епилога. Избори нису успели и прекинути су. Пропали су, зато што се народ и поред тешке репресије није дао на кутије, тако да није вредело ни фалсификовати. Тајне службе из Београда биле су поражене, а проблем је „решио“ – ко други него ОЕБС. Негде око пола седам увече, пола сата пре затварања биралишта, људи ОЕБС-а су прошетали по бирачким местима и узаптили све бирачке кутије. То се стварно никада није десило. Шта мислите, да ли су резултати избора икада објављени. Да, да…

Овај тренутак општег пораза велике тројне стратегије упечатљиво је обележио управо А. Вучић, тада још први потпредседник Владе, речима: Да ми само дају (ко бре да ти да!) одрешене руке 24 сата, све би било у реду. Ако му нису дали (ко то?) 24 сада, дали су му два месеца; довољно времена да се лепо и полако, финим уценама и застрашивањима, а не онако елементарно, физичком силом, народ приведе познанију блиске будућности. Људи су обрађивани два месеца, а онда, једног лепог фебруарског јутра 2014. поведоше их на гласање. Не би више од 20% гласова ни у тим кутијама, али не треба правити питање када се ситуација интензивира. Тако је нестала српска локална самоуправа у окупираној покрајини, тако су нестале аутентичне српске странке и тако је настала Српска листа.

Сада Српска листа има проблем, јер, како Вучић тачно каже, она је изложена терору и прогону. Појавили су се и гори Срби од њих (ето, и то је могуће), они који раскидају ама баш сваку везу са државом Србијом. Али зар Вучић као искусни политичар није то могао да очекује. Српска листа је за Албанце било само прелазно решење према крајњем циљу – признању Косова од Србије. Али, то је био сценарио који није подносио велике инциденте већ пуну приврженост путу ка крајњем циљу. Онако како је Вучић манифествовао ту приврженост. Да су косметски Албанци били посвећени бриселским споразумима као Вучић и његова екипа, данас би уживали у постигнутом циљу. Али, њима се свиђао циљ али не и динамика ка њему. Она им је била преспора. Отворио се конфликт и сада Српској листи недостаје пристанак оне стране која је у њеној судбини ипак одлучујућа. Игра се одиграва на простору који Албанци контролишу, тако да сада са Српском листом могу да раде шта хоће и да рачунају да ће њено место после избора заузети прави новокосовски Срби.

Сада се Вучић обраћа убогим људима-Србима да гласају за Српску листу, јер ће итд. То су људи које је био спреман да туче пре шест и по година, јер су му стајали на путу. И он то добро зна. Али, он на њих није никада рачунао, јер је био сигуран у своју „контролу изборног процеса“. Сада се појавила озбиљна „српска“ конкуренција, озбиљна за Српску листу, која има бољег контролора српских изборних изгледа од Вучића. И опет историјска репетиција. Сада Вучић (опет) зове ОЕБС упомоћ да они бар спрече очигледну крађу (гласање поштом, манипулација листићима итд). Али, тешко да ће данас имати тако поузданог савезника као у новембру 2013.

Шта је, међутим, константа у овим изборним догађањима од новембра 2013, до октобра 2019. Константа је пад српске ствари. Стално се иде се из горег у још горе, највише у погледу људског материјала. На делу је свет огрезао у корупцији и криминалу који се у свему овоме не бави темом о којој се говори, већ својом позицијом у рђавом свету коме се прилагодио. Пошто је реч о великој мањини корисника злог времена, она ћутајућа већина, а сада говоримо о српском изборном телу на Косову и Метохији, треба ове изборе да бојкотује, онако тихо како и живи. То је чинила и до сада, али овог пута треба у још већој мери. Ако се то буде догодило, знаће се без обзира на званичне резултате, јер они су од 2013. године увек били лажни.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 2. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

8 replies

  1. Da gospodar-izdajnik AV sada vristi ka guja u procepu kako ce izbori na KiM biti pokradeni posto je I sam ekspert u toj oblasti .Imao je on I savrsene ucitelje iz toga predmeta Slobu I Sekija.Dali se on u stvari plasi te najavljene kradje? Ili je to samo vesta gluma u dogovorenoj prici gde on NAJVECI IZDAJNIK SVIH VREMENA treba da ostane cistih ruku I veciti predsednik ostatka „srbije“ po ugledu na njegovog duhovnika Broza koji u srpskim ludim mozgovima nikada ni zasto nije kriv.Kakvi bili taki I ostali Srbi narod ludoglavi I supljoglavi kojega mozes pre.ebati ne tri puta vec trideset tri puta u jednom veku.Nas treba pokazivati svetu kao primer KAKAV NAROD NE TREBA DA BUDE.

    Свиђа ми се

  2. „Слободан Самарџић: Појавили су се и гори Срби од Српске листе
    – и то је могуће!“

    Гори су се појавили 5. октобра 2000-е, и сада се само мењају у
    својим улогама.
    Многи су из игре/терена повучени на “резервну клупу“, у које спадате
    и Ви, и сада, лепо, са “резервене клупе“ видите сву наказност и идиотизам,
    што сте и сами били и остали део те накзности и идиотизма, плаћених
    крвавим доларима оних који плаћају и ове, како Ви кажете, – “горе Србе
    од Српске листе“!
    У чему је разлика између Вас, Ваших 5-ооктобарским истомишљеника и
    ових “горих Срба од Српске листе?
    Нема никакве разлике јер сте сви заједно купљени за крваве доларе!
    Разлика између Вас и “горих Срба од Српске листе“, је само разлика у
    времену приступања тој наказности и идиотузму – Ви сте приступили
    5. октобра 2000., а они 5/6. октобар 2019.
    И једни идруги су довољно квалификовани да се назову – издјницима/
    плаћеницима!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. Postovani Dragane,ovim vasim komentarom samo ste pokazali i dokazali da ste i vi jedan gori srbin od srpske liste. Zar je moguce da covek svoj obraz moze da proda za sacicu poena kod velikog nam vodje. Svemu dodje kraj pa ce jednog dana ( a izgleda da taj dan nije vise tako daleko ) sve nistarije isplivati na povrsinu. Inace analiza u tekstu profesora Samardzica, kao i uvek odlicna puna dokazanih i neoborivih argumenata. Svaka cast izuzetno cenjeni profesore. Kritika ovog „nesrecnog“ Dragana samo dokazuje koliko istinita rec moze da bude ubojita.

    Свиђа ми се

  4. @vera
    „Kritika ovog „nesrecnog“ Dragana samo dokazuje koliko istinita rec moze
    da bude ubojita“.?!

    Није познато да се професор јавно извинио Србском Народу што се нашао
    у друштву отпадника који су запалили зграду Скупштине Србије 5. октобра
    2000-е, баш као што су то учинили и нацисти 1933., у Берлину, запаливши
    Немачки Рајхстаг /Скупштину/.
    Да ли се он јавно извинио, покајао и од тога оградио?
    Није!
    Да је то учинио, онда би Ваша “тврдња“ – имала смисла!
    Наговорите професора да се поспе пепелом, и јавно огради од ДОС-овских
    примата и њихових потомака, еволуираних “комуниста“, “радикала“ “социјлиста,
    “’напредњака“ – назадњака, изађе на улицу и предводи још ово нормалних
    и породичних људи које је остало у Србији.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. Postovani „nesrecni“ Dragane, ili kako se vec zovete, javicu se jos sada i vise necu odgovarati na vase komentare. Jadno je i zalosno kada covek proda svoj obraz ali kada proda i svoju savest do je jos gore. Vidi se da ste nesrecni i da vam je tesko pa tako za male pare piste prljavo o postenim ljudima. Mogu samo da kazem neka vam bude bar Bog upomoc, jer izgleda da ce i zaposlenim botovcima uskoro doci kraj. Ja nikoga nemrzim pa stoga nad ovakvima kao sto ste vi mogu samo da se sazalim i pozelim da malo vise razmisljate svojom glavom a ne onako kako su vam naredili.

    Свиђа ми се

  6. Веровали – или не, али ја јесам тотални аутсајдер који деценијама живи далеко, али ипак покушава да прати догађаје… Дакле – ако аутор сматра : „Појавили су се и гори Срби од Српске листе – и то је могуће!“ – онда су, по њему, сви Срби који се противе тој листи и неће гласати за њу, још гори од ње? ****** *** ****** ********

    Свиђа ми се

  7. Свако ко подржава Вучића и оно што он ради је гори од њега. Има пуно лоших.

    Свиђа ми се

  8. “Слободан Самарџић: Појавили су се и гори Срби од Српске листе – и то је могуће!“

    Рече један чоек сељак овако:
    “Бољег немамо, горег нећемо наћи“
    Можда у Немањиној…засигурно!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s