Никола Маловић: Малтешки витез Петар Желалић

Да ли је Желалић могућ и данас? Увијек је могућ. То је Сноуден. То је Асанж. То је српски пуковник који држи до слова Устава Републике Србије и хапси квислинге на власти да би инсигније предао Влади националног спаса

Кап. Петар Желалић, (1727-1811), први православац Витез Малтешког реда, непознати аутор, Поморски музеј – Котор & разгледница у јавној продаји (Књижара Со, Херцег Нови, 2017)

Замислимо да неко данас отме амерички носач авиона.

То је на симболичкој равни учинио Бокељ из мелене Бијеле, капетан Петар Желалић, када је 1760. г. организовао побуну међу сужњима, са групом завјереника отео највећи турски ратни брод тих времена, „Круну отоманску“, и њоме одједрио за Малту. За тај подвиг награђен је новцем, и титулом, те је постао први у историји православац витез Малтешког реда.

Овако укратко гласи прича о човјеку који се родио прије 290 година, одрастао у Заливу, прошао сва поморска звања, био заробљен јужно од Пелопонеза, робовао седам година, ставио живот на коцку једног петка када је већина Турака била на копну зарад празника – и прославио се мимо осталих бокељских капетана.

Да ли се може рећи да је Србин из Боке задивио тадашњу Европу?

Наравно: отео је понос турске ратне флоте. О величини и значају „Круне отоманске“ свједочи податак да је имала 68 само монтираних топова, 750 морнара, 60 официра, два капетана, и адмирала – капудан-пашу лично.

Провиденца је најбоља ријеч која објашњава како је управо провиђење помогло побуњеним хришћанима да савладају Турке преостале на броду, покидају барбете, развију једра, обдрже курс, пуцају на осињак побјешњеле потјере из луке острва Кос… да би након 17 дана брод којим је командовао кап. Желалић, утекавши гониоцима због техничких предности, добродио финалменте до Малте, гдје не престаје филмичност свих невоља.

Тог 6. октобра 1760. г. Ла Валета је на ногама: под зидинама јој је опасна „Круна отоманска“. Малтежани су готови да распале из свих топова. Кап. Желалић наређује да се саватају неки рибарски бродићи, не би ли пренијели поруку о подвигу. Остало је историја…

Кап. Желалић предаје „Круну отоманску“ Великом мајстору Малтешког реда, који одушевљен трофејом, гле, вäс новац оставља кап. Желалићу и вођама побуне (84.000 златних цекина), дочим задржава наоружање које посад припада Малти, тј. Витешком реду Св. Јована.

Емануеле Пинто, Велики мајстор Витешког реда Св. Јована, производи кап. Желалића у Малтешког витеза.

Као и свака историјска прича и ова има наставак.

Некадашњи понос османске флоте бива преименован у „Santissimo Salvatore“ (Пресвети Спаситељ), али га Малтежани губе за зеленим столом: француски двор да би спријечио тензије на Медитерану откупљује од Малтежана некадашњу „Круну отоманску“ и враћа је султану.

По одобрењу малтешких власти, кап. Желалић гради двије палате и православну цркву посвећену крсној слави Св. Николи, заштитинику помораца. Мештар Пинто направио је изузетак дозволивши градњу православне цркве. Зграде које је кап. Желалић подигао у Ла Валети сачуване су до данас, но не и православна црква Св. Николе јер је, fama volat, страдала током интензивног њемачког бомбардовања у Другом свјетском рату.

Подвиг кап. Желалића ушао је у књижевност за дјецу, пером Анта Станичића, чији је „Мали пират“ постао лектира, али не у Црној Гори, и не у Боки Которској(!).

Да ли је Желалић могућ и данас? Увијек је могућ. То је Сноуден. То је Асанж. То је српски пуковник који држи до слова Устава Републике Србије и хапси квислинге на власти да би инсигније предао Влади националног спаса.

Уз дозволу которског Поморског музеја, штампао сам почетком љета разгледницу са мотивом једног од наших најпознатијих капетана. То је једина разгледница у јавној продаји на којој је славодобитно портретисан јунак из доба барока.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 6. 10. 2017)

Advertisements

3 thoughts on “Никола Маловић: Малтешки витез Петар Желалић”

  1. Медаљони – приче витеза од Херцег Новог, Николе Маловића, вазда су благородни прстохват соли из солир – књижаре крај српскога мора…Захвалност сајту “ стање ствари “ за још један медаљон на његовој страници…

    Свиђа ми се

  2. „Да ли је Желалић могућ и данас? Увијек је могућ. То је Сноуден. То је Асанж. То је српски пуковник који држи до слова Устава Републике Србије и хапси квислинге на власти да би инсигније предао Влади националног спаса.“

    Ево једног ПУКОВНИКА СРБСКОГ/СРБИНОВОГ:

    “СРЕТЕЊЕ
    Аутор: Пуковник Стеван Ђуровић

    На Космету где нам свићу дани
    Ведро небо изнад Божјег храма,
    Сабор држе на пустој пољани,
    Преци наши вјећају о нама.

    Газиместан стражари, не спава,
    Уз Немању Сава десно стоји,
    Са Душаном Лазар васкрсава
    Крај њих Милош никог се не боји.

    Деспот Стефан стигао међ њима,
    Карађорђе, с Марићке јаруге
    Синђелић се заклиње пред свима
    Сви за једног, један за све друге.

    На Сабору преко океана
    Тесла вечни родној груди броди,
    Ту је Његош са ловћенских страна
    Арсеније још сеобе води.

    А Краљ Петар преко Албаније,
    Са Мишићем на тај Сабор стиже,
    Славни преци, понос историје
    Збор зборују и о нама бриже.

    И остали бројни великаши
    Дучић, Андрић и Патријарх Павле,
    Див јунаци, бесмртници наши
    Свих векова Светосавске лавре.

    Док збор сунце са небеса грије
    Траже начин Србе да обоже,
    Моли Свеце Свети Василије,
    Спасавајте што се спасти може.

    Бог Свевишњи поручује с Неба
    Не чешите тамо ђе не сврби,
    Пропаст тешка прети вам и вреба,
    У памет се дозовите Срби.

    На Сретењу вишњем свако мио
    Кад је Исус приступио Богу,
    Сретните се, јад вас не убио,
    И крените у свесрпску слогу.

    Нико од вас наћи места неће,
    У камену скривени и дрвљу,
    Нема српству напретка ни среће
    Не крчмите што платисмо крвљу.

    Нек у главе свим Србима уђе,
    Вековна се не продаје жетва,
    Ко да српско као да је туђе,
    Стићи ће га Лазарева клетва.

    Продајете свога рода главе,
    Зар вам срце не дрхти и зебе
    Издаје се ко победе славе,
    Кад све дате, продали сте себе.

    Без Призрена неме су нам речи,
    У Пећи смо остали без вида,
    Душа нам се Дечанима лечи,
    Грачаница српске ране вида.
    _________
    Наводимо и два додатна стиха које је написао песник и ФБР аутор Рајица Марковић

    ХРИСТОВ ВОЈНИК
    Дух вечности кроз стихове збори
    У сретање долазећој зори
    Свете душе земне дозивају
    Да осуде нечасну издају.

    Дух небески подиже заставу
    На сабрање зове Праву славу
    Кроз војника истине Христове
    Пуковника војске Србинове.“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  3. … a Миле ложач ономад изјави самоуверено ‘Срби нису знали да пливају’, као да је то својим очима видео. И многи му повероваше.
    Ето примера како се кривотворила наша историја.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s