војску купи вулин капетане
првог дана у месецу јулу;
не смета му ни сунце, ни жега,
јербо јул је посебан за њега.
сви одреда од муке се крсте,
построји их вулин у две врсте,
па прозбори ко војни министар:
детелино моја с чет’ри листа,
срећна звездо за све српске вође!
ко год вама на чело да дође,
ка функцији некој бољој пође!
пре три лета аца вучић био –
– председничку круну наместио,
не може му нико ништа више,
са образа свога мрље брише;
пре годину и по беше бата,
па му биа отворила врата;
ко ће сада да му памти речи,
и да спречи да му неко клечи?
шта ли чека ускоро и мене,
можда влада, када ану смене?
ја не умем да испалим зрно,
али умем да обучем црно,
кад ме виде, сви ће да се плаше,
никад више неће да нас праше!“
војсци образ од срамоте гори,
с јарбола се застава вијори,
ал’ се залуд поносито вије,
кад држава ово више није…
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Anica djevojka)
Categories: Преносимо
Оставите коментар