Фотомонтажа са Фејсбука
Како не пратим претерано редовно разне вести, заиста сам потпуно без предрасуда пришао колажу који дај једну опору али и слику за размишљање. Испоставило се да је колаж заснован на реалном возу од Београда до Косовске Митровице префарбаном у тробојку и пароле. Узнемирење међу Шиптарима, специјална полиција, снимци о постављању експлозива. Онда сам одгледао и вести.
И заиста је све превршило меру. Сећам се као јуче Слободана Милошевића како говори у Косову Пољу “не сме нико да вас бије. Не сме нико да бије овај народ“. Садашњи властодржац изрекао је „не сме нико да убија Србе“! Притом је Милошевић био чист људски квалитет и сам наива за ово данас: направиш провокацију, знаш како ће да реагује друга страна, а онда изађеш да браниш Србе. Драматично. Нејасно. На речима које не обавезују. Што је много – много је!
То злоупотребљавање Косова и Косовског завета и што је најгоре Срба који су и поред свега успели да остану на својој земљи више се не може толерисати. Гледајући говор непријатног човека који води нашу политику, не можете а да се не запитате: постоје само два објашњења целог пародијског догађаја који унижава и наше духовно наслеђе и нашу тробојку и националну политику и наше Србе са Косова и Метохије и све нас: или су се договорили они тамо и они овамо (што је највероватније) да направе неко комешање које би ојачало и њих и ове наше – што је прагматично и ако си политичар оправдано; или се ради о јадном и контрапродуктивном покушају да истераш на чистину криминалне и шовинистичке власти лажне државе (што је мање вероватно јер није довољно убедљиво режирано поред свих оних маркетиншких саветника).
Воз с натписом “Косово је Србија”
А људима би био и те како користан један директни воз.
Јадно и тужно. И време је да нам се згади.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Као и увек: право у мету, оче ђаконе.
Воз је неукусно и нападно осликан. Не служе иконе да се освети тоалет у возу. Без везе је и спољашње фарбање и указује на брзину и хитњу. Цела ствар је опет урађена мимо народа и по вољи само једне једине индивидуе. Е па нека сад он лиже шта је направио!
Vrlo dobar clanak. Kratak i jasan. Hvala oce Nenade
Imam utisak da je premijer moje zemlje bombardovao ne samo prugu koja spaja Beograd i Kosovsku Mitrovicu, tako potrebnu studentima i gradjanima, nego i susedske i medjunarodne odnose.
Njegov najsladji sport je izazivanje sukoba. I pravljenje magle. Ne samo da nam se nikad nije iskreno obratio povodom Savamale, povodom “drzavnog udara” u Crnoj Gori, povodom onoga sto je u Briselu potpisano, nego nas danas, porukom “niko ne sme da vas bije”, vraca u 1987.
Mozda ce nam uskoro poruciti “volim i ja vas”.
Odavno se nisam osetio tako ‘ponizen i uvredjen’
Забринуо ме је наш премијер рекавши да ће дати оставку ако његов кандидат не победи. Да кохабитација не долази у обзир. Он је овим јасно поручио да не жели да дели власт ни са ким, да ће одлуке доносити сам, да га друго и другачије мишљење не интересује.
Ми смо таквог већ имали. Он је завршио у Хагу, а ми у општој беди.
Изненадила ме је невероватна медијска активност његових послушних министара, који једноумно бране свога вођу, жестоко нападајући сваког опонента, сваки другачији поглед.
Наш народ каже “договор кућу гради”. Тамо где нема договора и конфронтације мишљења, увек постоји опасност да група крене у лошем правцу . . . као на чувеној слици Питера Бројгела (1568) која представља параболу Исусове поруке фарисејима, Лука 6.39
Може ли неко, да објасни, шта је ђакон? Какав је то положај у Српској православној цркви, какви су му задатци и радне обавезе?